Sat otkucava za srpske farmere i izvoznike. Od 3. septembra 2026. godine, izvoz mesa i mleka na evropsko tržište biće moguć isključivo uz stroge dokaze da su životinje uzgajane bez preventivne upotrebe antibiotika. Saznajte šta hitno morate da promenite na svojoj farmi.

Evropska unija je odlučna u nameri da stane na put antimikrobnoj rezistenciji – pojavi superbakterija otpornih na lekove. Ono što se godinama najavljivalo, sada dolazi na naplatu. Kroz primenu Uredbe (EU) 2024/2598, Brisel od septembra zahteva od svih „trećih zemalja“, uključujući i Srbiju, apsolutnu poslušnost kada je reč o evropskim standardima u upotrebi veterinarskih lekova.

Šta to konkretno znači za prosečnog farmera u Srbiji?

Ukoliko ste navikli da prilikom dolaska nove teladi ili prasadi „za svaki slučaj“ u vodu ili hranu ubacite antibiotike kako biste sprečili eventualne infekcije, ta praksa odmah mora da prestane. Evropa više neće tolerisati takozvanu profilaksu.

Pravila su kristalno jasna:

• Nema preventive: Antibiotik se daje isključivo oboleloj životinji, i to tek nakon što veterinar postavi dijagnozu.
• Zabrana podsticanja rasta: Korišćenje lekova za brži prirast mesa apsolutno je zabranjeno.
• Lekovi za ljude ostaju ljudima: Antibiotici koji su krucijalni u humanoj medicini ne smeju se više koristiti na farmama ni pod kojim uslovima.

Kritičan datum: 3. septembar 2026. Ostalo je jedva nešto više od tri meseca do ovog roka! Od ovog datuma, svaki kamion sa mesom, živim životinjama, mlekom ili jajima koji krene put EU moraće da ima poseban dodatak u veterinarskom sertifikatu. Bez pečata kojim se garantuje da životinja tokom celog životnog veka nije neopravdano tretirana antibioticima, prelazak granice biće nemoguć.

Poseban udar na uzgajivače goveda

Iako se ova pravila odnose na sve životinje, poseban izazov imaju stočari koji se bave tovom junadi. S obzirom na to da tov traje dugo, grla koja će biti spremna za izvoz ove jeseni ili sledeće godine, već uveliko potpadaju pod obavezu dokazivanja statusa. Neophodno je da svaki proizvođač ima besprekornu pisanu i digitalnu evidenciju o svim tretmanima na farmi.

Šta domaći stočari treba da urade već danas?

Stručnjaci sa našeg portala savetuju hitne korake kako ne biste ostali bez mogućnosti prodaje i unosnih ugovora sa izvoznicima:

1. Detaljna evidencija: Upisujte svaki dolazak veterinara, naziv leka, dozu i razlog lečenja. Evidencija je vaš jedini dokaz.
2. Fokus na biosigurnost: Umesto preventivnih lekova, uložite u higijenu objekata, kvalitetnu ventilaciju, dezinfekciju barijera i pravilnu ishranu. Zdrava životinja ne traži lek.
3. Konsultacije sa veterinarom: Obavite sastanak sa vašim nadležnim veterinarom i upoznajte se sa listom zabranjenih lekova (prema Uredbi EU 2019/6) kako ne bi došlo do slučajne greške.

Ministarstvo poljoprivrede uveliko radi na usklađivanju domaćih propisa i atesta kako bi institucionalno podržalo izvoznike. Međutim, odgovornost na terenu je u vašim rukama. Evropsko tržište zahteva visok kvalitet, a prilagođavanje novim propisima je cena koju domaći stočari moraju da plate za opstanak i dalji razvoj.

Osnovni EU propisi o antibioticima u stočarstvu

Evropska unija je značajno pooštrila kontrolu kroz sledeće regulative:

• Glavni zakon (Uredba EU 2019/6): Ovo je krovna Uredba o veterinarskim lekovima. Ona strogo zabranjuje rutinsku, preventivnu upotrebu antibiotika na celim stadima, kao i korišćenje antibiotika u svrhu podsticanja rasta ili povećanja prinosa mesa i mleka. Takođe, zabranjuje se davanje životinjama onih antibiotika koji su isključivo rezervisani za lečenje ljudi.
• Član 118 (Pravilo za treće zemlje): Ovaj član iz Uredbe 2019/6 je ključan za države van EU. On nalaže da operateri iz „trećih zemalja“ (u koje spada i Srbija) moraju poštovati iste stroge uslove ukoliko žele da izvoze životinje ili proizvode životinjskog porekla u Uniju.
• Sprovođenje (Uredbe 2023/905 i 2024/2598): Evropska komisija je donela dodatne akte kojima se definiše mehanizam kontrole. Određen je prelazni period i tačan datum kada uvoznici moraju da dokažu potpunu usklađenost.