Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Dok proizvođači mleka i svinja dobijaju sve manje novca za svoju robu, potrošači taj pad gotovo da ne primećuju u prodavnicama. Tovljenici se trenutno prodaju za približno 150 do 160 dinara po kilogramu, a otkupna cena sirovog mleka kreće se od oko 35 do 55 dinara po litru, u zavisnosti od veličine farme, kvaliteta i dogovora sa mlekarom.
Predstavnici proizvođača upozoravaju da su te cene za mnoga gazdinstva niže od troškova proizvodnje. Kao jedan od glavnih razloga navode povećan uvoz svinjskog mesa i mlečnih proizvoda iz Evropske unije, gde su tokom prethodnih meseci takođe zabeleženi veliki tržišni padovi.
Sanja Čelebićanin, predstavnica Udruženja odgajivača svinja i direktorka Poslovnog udruženja „Zajednica živinara“, izjavila je za RTS da evropski viškovi sve više završavaju na tržištima poput Srbije, dodatno pritiskajući domaće otkupne cene.
Zvanični podaci Evropske komisije potvrđuju da je pad cena u EU veoma izražen. Međutim, za precizan odgovor na pitanje koliko je uvoz doprineo krizi u Srbiji potrebni su i detaljni podaci o količinama koje su uvezene tokom 2025. i 2026. godine.
Tovljenici se prodaju ispod procenjenih troškova
Prema podacima iznetim u prilogu RTS-a, domaći proizvođači tovljenike prodaju uglavnom po ceni od 150 do 160 dinara po kilogramu.
Predstavnici sektora procenjuju da proizvodnja jednog kilograma žive mere trenutno košta oko 180 dinara. Ukoliko je ta računica tačna za većinu farmi, proizvođač na svakom prodatom kilogramu gubi između 20 i 30 dinara.
Kod tovljenika težine 110 kilograma to bi značilo gubitak od približno 2.200 do 3.300 dinara po grlu, bez uračunavanja svih razlika u kvalitetu, konverziji hrane, uginućima, ceni prasadi i drugim troškovima koji se razlikuju od farme do farme.
Najveći deo troškova u svinjarstvu čine prasad, kukuruz, soja i druge komponente stočne hrane, energija, veterinarska zaštita, radna snaga i održavanje objekata.
Kada otkupna cena padne ispod troškova, proizvođači mogu određeno vreme da održavaju proizvodnju koristeći ranije zalihe, odlažući ulaganja ili uzimajući kredite. Međutim, takav način rada dugoročno vodi ka smanjenju broja grla i gašenju manjih farmi.
Evropske cene svinja pale gotovo četvrtinu
Pad na srpskom tržištu događa se u trenutku kada su cene svinja i prasadi snažno pale i u Evropskoj uniji.
Prema podacima Evropske komisije za 23. nedelju 2026. godine, prosečna cena svinjskih trupova u EU iznosila je oko 163,52 evra za 100 kilograma. To je za 24,4 odsto manje nego u istom periodu 2025. godine.
Još veći pad zabeležen je kod prasadi. Prosečna cena iznosila je približno 52,92 evra po grlu, što predstavlja smanjenje od 30,3 odsto na godišnjem nivou.
Zbog toga je tvrdnja da su pojedine evropske cene pale „i do 30 odsto“ opravdana, ali je važno precizirati da se najveći pad odnosi na prasad. Kod svinjskih trupova prosečno smanjenje bilo je nešto veće od 24 odsto.
Niže evropske cene omogućavaju uvoznicima da meso kupe povoljnije. Kada takva roba stigne na srpsko tržište, domaće klanice i trgovci dobijaju dodatni argument za spuštanje cena domaćim proizvođačima.
Kina nije zaustavila uvoz, ali kupuje znatno manje
Čelebićanin je za RTS ocenila da je Kina praktično zaustavila uvoz svinjskog mesa iz Evropske unije, zbog čega veliki proizvođači poput Španije traže druga tržišta.
Zvanični podaci ipak pokazuju da izvoz nije potpuno zaustavljen, već da je ozbiljno smanjen.
Evropska unija je u januaru i februaru 2025. na tržište Kine i Hong Konga izvezla približno 420.000 tona svinjskog mesa i proizvoda, dok je u istom periodu 2026. izvoz iznosio oko 352.000 tona.
To predstavlja pad od približno 16 odsto.
Kina je i dalje jedan od najvećih kupaca evropskog svinjskog mesa, ali njena potražnja više nije snažna kao u periodu kada su evropski izvoznici na tom tržištu plasirali ogromne količine robe.
Kada veliki kupac smanji nabavku, evropski proizvođači pokušavaju da robu preusmere na druga tržišta. Srbija je zbog blizine, trgovinskih veza i velike domaće potrošnje svinjetine jedno od tržišta na kojima takva ponuda može da se pojavi.
Ipak, bez zvaničnog poređenja srpskog uvoza po mesecima, vrstama proizvoda i zemljama porekla ne može se pouzdano utvrditi koliki deo trenutnog pada otkupnih cena potiče upravo od uvoza.
Mleko od 35 do 55 dinara po litru
Teška situacija nije ograničena samo na svinjarstvo.
Prema podacima koje je Čelebićanin iznela za RTS, mali proizvođači za litar sirovog mleka dobijaju oko 35 ili 36 dinara. Veće farme, koje mlekarama isporučuju veće količine i mogu da ispune više zahteve u pogledu kvaliteta, ostvaruju cenu od približno 52 do 55 dinara.
Razlika od gotovo 20 dinara po litru pokazuje koliko položaj proizvođača zavisi od veličine farme, količine isporučenog mleka, sadržaja mlečne masti i proteina, higijenskog kvaliteta i odnosa sa konkretnom mlekarom.
Čelebićanin procenjuje da bi ekonomski opravdana otkupna cena trebalo da bude oko 70 dinara po litru.
To je procena predstavnika proizvođača, a ne zvanično utvrđena jedinstvena proizvodna cena. Troškovi nisu isti na maloj porodičnoj farmi i velikom gazdinstvu koje samo proizvodi deo hrane, ima savremenu opremu i ostvaruje veću mlečnost po grlu.
Međutim, cena od svega 35 ili 36 dinara teško može da obezbedi održivu proizvodnju kada se uračunaju hrana, gorivo, električna energija, veterinarski troškovi, rad i obnova stada.
Cena mleka pala i u Evropskoj uniji
Zvanični podaci Evropske komisije potvrđuju snažan pad otkupnih cena mleka u EU.
Prosečna evropska cena sirovog kravljeg mleka u martu 2026. iznosila je oko 43,1 evrocent po kilogramu, što je bilo za 19 odsto manje nego u martu prethodne godine.
U aprilu je prosečna cena dodatno smanjena na oko 42,8 evrocenti, što je takođe približno 19 odsto manje nego godinu dana ranije.
U pojedinim članicama pad je bio još izraženiji. U odnosu na april 2025, cene su bile niže oko 28 odsto u Danskoj i Litvaniji, 27 odsto u Belgiji, a više od 20 odsto u nekoliko drugih velikih proizvođačkih država.
Istovremeno je količina prikupljenog mleka u EU rasla. Tokom prva tri meseca 2026. mlekare su preuzezele oko 4,4 odsto više kravljeg mleka nego u istom periodu prethodne godine.
Veća ponuda i slabije cene mlečnih proizvoda na pojedinim izvoznim tržištima stvaraju višak koji evropske kompanije pokušavaju da prodaju i izvan EU.
Proizvođačke cene padaju, a prodavnice ostaju skupe
Dok se sirovo mleko na pojedinim farmama otkupljuje za manje od 40 dinara, litar dugotrajnog mleka u maloprodaji često košta oko 150 dinara.
Slična razlika postoji i kod svinjetine. Proizvođač za kilogram žive mere dobija približno 150 do 160 dinara, dok pojedini komadi svežeg svinjskog mesa u prodavnicama dostižu oko 800 dinara po kilogramu.
Te cene nije moguće direktno porediti dinar za dinar.
Od žive životinje ne dobija se ista količina mesa za prodaju, a između farme i rafova postoje troškovi transporta, klanja, veterinarske kontrole, hlađenja, rasecanja, pakovanja, skladištenja, rada, energije, otpisa robe, poreza i trgovinske marže.
Ipak, činjenica da se veliki pad otkupnih cena ne prenosi približno istom brzinom na maloprodaju otvara pitanje kako se prihod raspoređuje između proizvođača, klanica, prerađivača i trgovinskih lanaca.
Za odgovor nisu dovoljne procene. Potrebni su podaci o nabavnim cenama, troškovima prerade, rabatima i maržama u čitavom lancu.
Da li je uvoz zaista prekomeran
Predstavnici proizvođača tvrde da je trenutni uvoz preveliki u odnosu na potrebe domaćeg tržišta.
Međutim, da bi se takva tvrdnja statistički dokazala, država bi trebalo da objavi:
- broj svinja i krmača u domaćem uzgoju;
- očekivanu proizvodnju svinjskog mesa;
- domaću potrošnju;
- mesečne količine uvezenog mesa;
- strukturu uvoza prema vrsti proizvoda;
- zemlje iz kojih roba dolazi;
- količine mesa koje se nalaze u hladnjačama;
- potrebe prerađivačke industrije.
Tek kada se ti podaci ukrste, moguće je utvrditi koliko mesa Srbiji zaista nedostaje i da li se uvozi samo potrebna količina ili uvoz dodatno destabilizuje tržište.
Čelebićanin navodi da su u toku razgovori sa Ministarstvom poljoprivrede, ali smatra da problem zahteva odluku čitave Vlade Srbije.
Zaštita tržišta ne znači potpuno zatvaranje granica
Srbija ne može jednostavno zabraniti uvoz svaki put kada domaće cene padnu.
Svaka mera mora da bude usklađena sa domaćim propisima, međunarodnim trgovinskim sporazumima i preuzetim obavezama.
Ipak, Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda predviđa instrumente poput uvoznih i izvoznih dozvola, tarifnih kvota, interventne kupovine, podrške privatnom skladištenju i vanrednih tržišnih mera.
Pre primene bilo koje od tih mera potrebno je dokazati da postoji ozbiljan tržišni poremećaj i proceniti posledice po proizvođače, prerađivače i potrošače.
Previše zatvoreno tržište moglo bi da dovede do nestašice ili rasta maloprodajnih cena. Potpuno nekontrolisan uvoz, sa druge strane, može da obori cenu do nivoa na kojem domaće farme više ne mogu da opstanu.
Zato proizvođači traže sistem koji bi uvoz prilagođavao stvarnim potrebama tržišta, umesto da se reaguje tek kada otkupne cene već padnu.
Potrošači moraju lakše da vide poreklo mesa
Jedan od zahteva proizvođača odnosi se na jasnije označavanje mesa domaćeg i stranog porekla.
Propisi predviđaju navođenje porekla na deklaraciji određenih proizvoda, ali predstavnici sektora smatraju da ta informacija u prodavnicama nije dovoljno uočljiva i razumljiva kupcima.
Kupac bi trebalo da može jednostavno da vidi:
- gde je životinja rođena;
- gde je uzgajana;
- gde je zaklana;
- da li je meso domaćeg ili uvoznog porekla.
Jasnije označavanje ne bi zabranilo prodaju uvoznog mesa, ali bi potrošačima omogućilo da svesno izaberu domaći proizvod ukoliko to žele.
Bez tačnih podataka nema ni dobre mere
Kriza u mlečnom i svinjarskom sektoru ne može se rešiti samo većim subvencijama ili kratkotrajnim ograničavanjem uvoza.
Srbija najpre mora da zna koliko proizvodi, koliko troši, koliko uvozi i koliko domaćih farmi može da preživi još jednu godinu rada ispod troškova.
Zvanični evropski podaci potvrđuju da je na tržištu EU došlo do velikog pada cena svinja, prasadi i mleka. To povećava mogućnost da jeftinija evropska roba stigne i na srpsko tržište.
Ipak, tvrdnja da je upravo prekomerni uvoz glavni uzrok domaće krize zahteva dodatnu potvrdu kroz srpske carinske i proizvodne podatke.
Ono što već sada nije sporno jeste da veliki broj domaćih proizvođača prodaje robu po cenama koje smatra neodrživim, dok se pojeftinjenje na farmama veoma slabo primećuje u trgovinama.
Ukoliko se takvo stanje nastavi, Srbija bi mogla da izgubi još farmi i postane još zavisnija od uvoza koji proizvođači danas označavaju kao glavni problem.
Izvori
- RTS – „Čelebićanin za RTS: Prekomerni uvoz obara cene, domaći proizvođači plaćaju cenu“
- Evropska komisija – DG AGRI, pregled tržišta svinjskog mesa, 15. jun 2026.
- Evropska komisija – cene sirovog mleka u EU, podaci do maja 2026.
- Evropska komisija – pregled stanja na tržištu mleka, maj 2026.