Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Letnja kiša nakratko je zaustavila kombajne u Bačkoj, ali nije zaustavila pitanja koja ovih dana muče ratare širom Srbije. Žetva pšenice je u toku, prvi rezultati sa terena nisu ohrabrujući, a ponuđena otkupna cena dodatno otvara pitanje isplativosti proizvodnje.
U Srbobranu je Poljoprivredna emisija Orkoš razgovarala sa Arsenom Gradincem, ratarom koji ove godine sabira rezultate žetve, troškove ulaganja i realnu zaradu koju pšenica može da donese.
Njegova računica pokazuje ono o čemu se sve više govori među proizvođačima: prinosi su slabiji od očekivanih, cena ne prati troškove, a pšenica za mnoge ratare više nije sigurna kultura kao nekada.
Prinosi slabiji od očekivanih
Ovogodišnja žetva pšenice u Bačkoj počela je u znaku promenljivog vremena i neujednačenih rezultata.
Na pojedinim parcelama prinosi su podbacili, a proizvođači navode da su očekivanja bila veća, posebno imajući u vidu ulaganja u seme, đubrivo, zaštitu, gorivo i zakup zemljišta.
Kiša koja je nakratko prekinula rad kombajna dodatno je usporila žetvu, ali mnogo veći problem za ratare ostaje pitanje koliko će zrna biti skinuto po hektaru i po kojoj ceni će ono biti plaćeno.
Kada prinos nije na očekivanom nivou, svaka razlika u otkupnoj ceni postaje presudna za konačnu računicu.
Cena pšenice ne uliva optimizam
Ponuđena otkupna cena pšenice ove godine razočarala je veliki broj proizvođača.
Ratari upozoravaju da se troškovi proizvodnje ne mogu posmatrati samo kroz cenu semena i đubriva. U računicu ulaze i zakup zemljišta, obrada, zaštita, gorivo, amortizacija mehanizacije, radna snaga i finansiranje proizvodnje tokom cele godine.
U takvim uslovima, slabiji prinos i niska cena brzo brišu mogućnost zarade.
Zato se sve češće čuje pitanje da li pšenica, kao jedna od osnovnih ratarskih kultura, i dalje ima ekonomsku logiku za proizvođače koji ne mogu da ostvare visoke prinose.
Istovremeno se žanju ječam, uljana repica i pšenica
Ovogodišnja sezona posebno je zahtevna jer se u kratkom vremenskom periodu poklopila žetva više kultura.
Na njivama se istovremeno rade ječam, uljana repica i pšenica, što dodatno opterećuje organizaciju posla, kombajne, transport i prijem robe.
Za ratare to znači više odluka u kratkom roku: šta prvo skidati, gde usmeriti mehanizaciju, kada predati robu i da li čekati bolju cenu ili prodati odmah.
U godini kada su vremenski uslovi promenljivi, a tržište neizvesno, svako odlaganje nosi rizik.
Proizvođači traže alternativne kulture
Nezadovoljstvo cenom pšenice i slabiji prinosi sve više guraju ratare ka razmišljanju o alternativnim kulturama.
Arsen Gradinac je, između ostalog, posejao i semensku papriku, što pokazuje da deo proizvođača pokušava da pronađe kulture sa boljom računicom i većom dodatom vrednošću.
To ne znači da će pšenica nestati sa njiva, ali znači da se njena uloga menja.
Ako pšenica ne može da pokrije troškove i donese sigurnu zaradu, proizvođači će deo površina sve češće preusmeravati ka kulturama koje imaju bolji odnos ulaganja, rizika i prihoda.
Šta ratare čeka do kraja žetve?
Do kraja žetve najvažnije će biti tri stvari: konačan prinos, kvalitet zrna i kretanje otkupne cene.
Ako kvalitet bude dobar, proizvođači mogu očekivati nešto bolju pregovaračku poziciju, naročito kod pšenice sa višim proteinom. Međutim, ukoliko otkup ostane na niskim nivoima, mnogi ratari će godinu završiti sa slabom ili nikakvom zaradom.
Ova žetva zato nije samo pitanje prinosa, već i pitanje buduće setvene strukture.
Ako se pokaže da pšenica ne može da obezbedi ekonomsku sigurnost, deo proizvođača će ozbiljno razmisliti da li da je seje u istom obimu i naredne godine.
Glas sa njive važniji od suvih brojki
Priča iz Srbobrana pokazuje kako tržište izgleda iz ugla čoveka koji svakodnevno živi od rada na zemlji.
Za ratare, pšenica nije samo statistika, cena na berzi ili podatak iz izveštaja. To je kultura u koju se ulaže mesecima, uz neizvesnost vremena, troškova i otkupa.
Zato pitanje sa početka žetve ostaje otvoreno: ako prinos podbaci, a cena razočara, koliko se pšenica zaista isplati?
Odgovor će mnogi proizvođači dati već ove jeseni, kada budu odlučivali šta će posejati za narednu sezonu.
Izvor: Poljoprivredna emisija Orkoš