Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Poljoprivredno zemljište u Srbiji među najskupljima u regionu: hektar u proseku 9.583 evra
Poljoprivredno zemljište u Srbiji i dalje spada među najskuplja u regionu, a ulaganje u oranice isplativo je pre svega na duži rok, ocenio je stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović.
On je za Tanjug komentarisao podatke Republičkog geodetskog zavoda, prema kojima je prosečna cena obradivog zemljišta u Srbiji prošle godine iznosila 9.583 evra po hektaru.
U regionu Beograda cena je dostizala 14.274 evra po hektaru, dok je u Vojvodini prosečna cena bila 12.023 evra po hektaru.
Zemlja skuplja nego u Mađarskoj i Rumuniji
Prema rečima Pašanovića, cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji znatno su više nego u pojedinim susednim zemljama.
On navodi da se u Mađarskoj i Rumuniji zemljište sličnog kvaliteta može kupiti za 2.000 do 5.000 evra po hektaru.
„Kod nas je poljoprivreda ostala jedna od retkih privrednih grana koja kontinuirano opstaje, pa naši ljudi kapital često usmeravaju upravo u kupovinu zemlje“, rekao je Pašanović.
Povraćaj ulaganja tek za dvadesetak godina
Pašanović upozorava da kupovina oranica nije investicija koja donosi brzu zaradu.
Uz prosečnu godišnju arendu od oko 500, pa i do 900 evra po hektaru, ulaganju je potreban dug period da se vrati.
„Znači, ako imate investiciju od 10.000 evra i ako vam hektar donosi 500 evra, vama treba 20 godina da povratite ulaganje, što je zaista veliki vremenski period“, poručio je Pašanović.
Na profit dodatno utiču vremenske prilike, prinosi, troškovi proizvodnje i tržišna cena ratarskih kultura.
Zato se kupovina zemlje više posmatra kao dugoročno ulaganje i čuvanje kapitala, nego kao posao koji brzo vraća novac.
Vojvodina i dalje najlikvidnije tržište
Najveću likvidnost i dalje ima tržište poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini.
Prema oceni Pašanovića, tamo postoji najveća tražnja za zemljištem, a gazdinstva su ukrupnjenija, što omogućava efikasniju proizvodnju.
Zbog toga su oranice u Vojvodini i dalje posebno tražene, naročito u delovima gde je zemljište kvalitetno, infrastruktura bolja, a parcele pogodne za ozbiljniju ratarsku proizvodnju.
Početnicima potrebno znanje, iskustvo i nekoliko godina ulaganja
Govoreći o mladima i ljudima iz gradova koji žele da uđu u poljoprivredu, Pašanović je upozorio da je za uspešno bavljenje tim poslom neophodno iskustvo.
On je naveo da poznaje veliki broj ljudi koji su pokušali da iz grada odu na selo i naprave poljoprivredna imanja, ali da se u mnogo slučajeva to nije najbolje završilo.
Početnici, kako je ocenio, moraju da računaju na nekoliko godina ulaganja, učenja i prilagođavanja pre nego što ostvare značajniji prihod.
Poljoprivreda traži kapital, znanje, vreme, dobru procenu tržišta i spremnost da se preuzme rizik koji dolazi od vremenskih uslova i promenljivih cena.
Veća šansa u finalnim proizvodima nego u sirovinama
Pašanović smatra da Srbija u budućnosti treba više da se usmeri na proizvodnju hrane sa višom dodatom vrednošću.
Umesto izvoza sirovina, veći potencijal za rast nalazi se u finalnim prehrambenim proizvodima.
To znači da bi veća zarada mogla da se ostvaruje kroz preradu, pakovanje, brendiranje i plasman proizvoda, a ne samo kroz prodaju osnovnih ratarskih kultura.
Pregled cena zemljišta
| Region / zemlja | Cena po hektaru |
|---|---|
| Prosek Srbije | 9.583 evra |
| Region Beograda | 14.274 evra |
| Vojvodina | 12.023 evra |
| Mađarska i Rumunija, zemljište sličnog kvaliteta | 2.000–5.000 evra |
Zaključak
Poljoprivredno zemljište u Srbiji ostaje skupa i tražena imovina, posebno u Vojvodini i regionu Beograda.
Međutim, visoka cena hektara znači da kupovina oranica nije brz način zarade. Povraćaj ulaganja može trajati i oko dve decenije, naročito ako se zemljište izdaje u arendu.
Za one koji žele da se ozbiljno bave poljoprivredom, ključni uslovi su znanje, iskustvo, kapital i dugoročan plan.
Najveći potencijal za Srbiju, prema oceni Pašanovića, nije samo u proizvodnji sirovina, već u finalnim prehrambenim proizvodima sa višom dodatom vrednošću.
Izvor: Tanjug