Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Pojačani napadi na trgovačke brodove, luke i izvozne terminale gotovo su zaustavili ukrajinski izvoz žitarica preko Crnog mora. Silosi se pune u jeku žetve, domaće cene u Ukrajini padaju ispod troškova proizvodnje, dok na svetskom tržištu raste strah od novog poskupljenja pšenice i hrane.
Izvoz ukrajinskih žitarica u prve dve nedelje avgusta bio je oko 75 odsto manji nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci ukrajinskih institucija koje prenosi Rojters.
Najveći problem predstavlja gotovo potpuna obustava saobraćaja prema lukama u oblasti Odese, kroz koje se odvija najveći deo ukrajinske trgovine poljoprivrednim proizvodima. Brodarske kompanije i posade sve češće odbijaju da uplove u ove luke zbog napada na trgovačke brodove.
Pre nove eskalacije Ukrajina je morskim putem mesečno izvozila između četiri i pet miliona tona poljoprivrednih proizvoda.
Silosi se pune, a kukuruz tek stiže
Ukrajina ove godine očekuje rod žitarica od oko 60 miliona tona. Žetva pšenice je na vrhuncu, postojeći skladišni kapaciteti već su pod pritiskom, dok bi žetva kukuruza trebalo da počne tokom septembra.
Prema proceni ukrajinskog Ministarstva poljoprivrede, ukoliko pomorski izvoz ne bude obnovljen, zemlji bi moglo da nedostaje prostora za skladištenje čak 11 miliona tona žitarica.
Zbog toga je tvrdnja da bi milioni tona žita mogli da ostanu u Ukrajini realna, ali je reč o mogućem razvoju događaja ukoliko blokada potraje, a ne o količini koja je već zvanično proglašena „zarobljenom“.
Posledice već osećaju ukrajinski proizvođači. Dok svetske cene pšenice rastu, domaće cene u Ukrajini padaju jer je ponuda velika, a izvoz veoma ograničen. Pojedini proizvođači prinuđeni su da prodaju pšenicu ispod troškova proizvodnje kako bi obezbedili novac za gorivo, zarade i predstojeću setvu.
Ni Dunav više nije sigurna zamena
Prevoz preko Dunava, železnicom i drumskim pravcima prema Evropskoj uniji može da nadoknadi samo deo pomorskog izvoza.
Nizak vodostaj Dunava otežava plovidbu, dok su u ruskom napadu oštećeni infrastruktura i elektroenergetski sistem luke Izmail, najvećeg ukrajinskog izvoznog čvorišta na Dunavu.
Dodatni problem predstavljaju skuplji transport, ograničeni kapaciteti železnice i protivljenje poljoprivrednika u Poljskoj, Mađarskoj i Slovačkoj novom prilivu jeftinijeg ukrajinskog žita.
Napadi ugrožavaju izvoz obe zemlje
Kriza više nije ograničena samo na ukrajinske luke. Ukrajinski napad na ruski Novorosijsk privremeno je zaustavio rad dva velika terminala za izvoz žitarica.
Rusija je najveći svetski izvoznik pšenice, dok su Rusija i Ukrajina tokom prethodne tržišne godine zajedno učestvovale sa približno trećinom u ukupnoj svetskoj trgovini ovom žitaricom.
Posle napada na Novorosijsk, terminske cene pšenice u Čikagu porasle su oko tri odsto. FAO navodi da je svetska cena pšenice već tokom jula povećana 5,8 odsto u odnosu na jun i da je bila 9,9 odsto viša nego godinu dana ranije.
Nema potvrde da će hrana poskupeti 30 odsto
Ukrajinski ministar poljoprivrede Taras Visocki upozorio je da bi nastavak blokade mogao da izazove rast svetskih cena hrane od 25 do 30 odsto. Tu procenu, međutim, za sada nisu potvrdile nezavisne međunarodne institucije.
Najnoviji izveštaj Ministarstva poljoprivrede SAD predviđa smanjenje izvoza pšenice iz Rusije i Ukrajine zbog problema u Crnom moru, ali istovremeno očekuje blagi rast ukupnih svetskih zaliha, na 273,3 miliona tona.
Zato neposredna globalna nestašica žita još nije izvesna. Dugotrajna blokada, posebno ako istovremeno ograniči izvoz iz Rusije i Ukrajine, mogla bi ipak dodatno da podigne cene pšenice, transporta i osiguranja brodova.
Ukrajina je preko posrednika predložila obostranu obustavu napada na civilne brodove i objekte u Crnom moru. Rusija je 14. avgusta odbacila mogućnost delimičnog primirja, navodeći da nije dobila formalni predlog i da ne vidi osnovu za takve „polumere“.