Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Hrana u Hrvatskoj već naredne godine mogla bi da poskupi između 20 i 40 odsto, upozorila je Tatjana Radić, savetnica ministra poljoprivrede. Dok država rešenje vidi u fondovima, udruživanju i velikim ulaganjima, postavlja se pitanje da li mali proizvođači mogu da izdrže još jednu krizu ili će njihovo mesto postepeno zauzeti veliki poljoprivredni sistemi.
Radić je u centralnom Dnevniku HRT-a navela da se hrvatski poljoprivrednici već sedmu godinu suočavaju sa sušom, gradom i drugim vremenskim nepogodama koje smanjuju prinose, prihode i produktivnost gazdinstava.
Najveće posledice ovogodišnje suše, prema njenoj proceni, mogle bi da se osete tek sledeće godine, kada bi cene hrane mogle da porastu između 20 i 40 odsto.
Takva najava dodatno je zabrinula proizvođače koji već posluju na granici isplativosti, uz rast troškova goriva, đubriva, semena, navodnjavanja i radne snage.
Mali proizvođači bez novca za velika ulaganja
Kao moguća rešenja sve češće se pominju korišćenje evropskih fondova, udruživanje proizvođača, ulaganje u savremene sisteme za navodnjavanje i premeštanje dela proizvodnje u staklenike.
Problem je, međutim, što većina malih gazdinstava nema dovoljno novca za takva ulaganja. Savremeni staklenici, sistemi za kontrolisanu proizvodnju i navodnjavanje zahtevaju veoma velika početna sredstva, koja su često nedostižna porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.
Zbog toga postoji bojazan da bi opstati mogli samo veliki proizvođači i kompanije, dok bi tradicionalna proizvodnja na otvorenom postajala sve manje konkurentna.
Portal „Logično“, koji je objavio analizu ovog problema, ocenjuje da bi takav razvoj događaja mogao da ubrza gašenje malih gazdinstava i koncentraciju proizvodnje u rukama velikih sistema. Ipak, to predstavlja tumačenje autora, a ne tvrdnju koju je Radić iznela u razgovoru za HRT.
Rascepkane parcele koče navodnjavanje
Jedna od najvećih prepreka razvoju hrvatske poljoprivrede jeste velika rascepkanost zemljišta.
Prema navodima iz priloga, na površini od jednog hektara neretko se nalaze četiri ili pet odvojenih parcela, dok pojedina gazdinstva na ukupno 15 hektara obrađuju čak 70 različitih zemljišnih čestica.
Takva struktura znatno otežava izgradnju sistema za navodnjavanje, primenu savremene mehanizacije i organizovanje ekonomične proizvodnje.
Ukrupnjavanje parcela moglo bi da doprinese većoj efikasnosti, ali poljoprivrednici upozoravaju da taj proces ne sme da bude sproveden tako da mali vlasnici budu prinuđeni da prodaju zemlju velikim sistemima.
Uvoz ruši cenu domaćih proizvoda
Radić je ukazala i na potrebu da trgovački lanci povećaju udeo domaćih proizvoda na svojim policama. Međutim, domaći poljoprivrednici već godinama upozoravaju da teško mogu da se izbore sa jeftinijom uvoznom robom.
Kada strani tržišni viškovi stignu u prodavnice po cenama koje domaća gazdinstva ne mogu da prate, hrvatski proizvođači gube tržište. Posledica je smanjenje proizvodnje, gašenje gazdinstava i još veća zavisnost zemlje od uvoza hrane.
Ukoliko veliki broj malih proizvođača prestane da proizvodi, konkurencija bi mogla dodatno da oslabi. To bi dugoročno moglo da otvori prostor za još veći rast potrošačkih cena.
Najavljena pomoć često stiže prekasno
Iz Ministarstva poljoprivrede poljoprivrednicima poručuju da prate javne pozive i informacije o programima pomoći.
Proizvođači, međutim, često ukazuju na to da pomoć stiže kasno, da nije dovoljna za pokrivanje nastale štete i da je praćena složenom administracijom. Najveći problem imaju upravo mala gazdinstva, koja nemaju zaposlene stručnjake za pripremu projekata i obimne dokumentacije.
Dok traje prikupljanje papira, procena štete i čekanje na isplatu, proizvođači moraju da obezbede novac za novu setvu, hranu za stoku, gorivo i ostale troškove.
Za mnoge od njih nova suša ne predstavlja samo još jednu lošu godinu, već pitanje nastavka proizvodnje.
Klimatske promene brže od reakcije sistema
Radić je priznala da brzina klimatskih promena prevazilazi sposobnost postojećeg sistema da im se dovoljno brzo prilagodi.
Sve češće suše, visoke temperature, grad i nepravilno raspoređene padavine zahtevaju dugoročnu strategiju, a ne samo jednokratnu pomoć nakon nastanka štete.
Poljoprivrednicima su potrebni dostupni sistemi za navodnjavanje, povoljnije osiguranje useva, brža isplata pomoći, zaštita domaćeg tržišta i programi ulaganja prilagođeni malim i srednjim gazdinstvima.
Bez takvih mera postoji opasnost da će mladi nastaviti da napuštaju sela, da će sve više zemljišta ostajati neobrađeno i da će proizvodnja hrane biti koncentrisana u rukama malog broja velikih kompanija.
Poskupljenje nije jedina pretnja
Najava rasta cena hrane od 20 do 40 odsto predstavlja ozbiljno upozorenje za potrošače, ali je za poljoprivrednike još veći problem mogućnost da potpuno nestanu sa tržišta.
Suša jeste jedan od glavnih uzroka slabijih prinosa, ali nije jedini. Dugogodišnja rascepkanost zemljišta, nedovoljno navodnjavanje, rast troškova, pritisak jeftinog uvoza i spora državna pomoć dodatno pogoršavaju položaj malih proizvođača.
Zato se budućnost hrvatske poljoprivrede neće rešavati samo izgradnjom skupih staklenika i velikim investicijama. Biće potrebno pronaći model koji će omogućiti opstanak porodičnih gazdinstava, zaštititi domaću proizvodnju i sprečiti da hrana postane još skuplja i nedostupnija građanima.
Izvor: Logično.com