Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Klimatska kriza ogleda se i u gradskom zelenilu: parkovi su leti više žuti nego zeleni, a krošnje pojedinih stabala deluju proređeno i osušeno. A u Berlinu, žednom drveću, preko interaktivne mape „Zalij komšiluk”, priskaču u pomoć volonteri sa kantama vode
U popularnoj trgovačkoj ulici Kurfirstendam, u samom srcu zapadnog Berlina, raste mladi platan koji bi trebalo zaliti sa oko 136 litara vode. S druge strane, u istočnom delu grada, na Trgu Ujedinjenih nacija, živi četrdesetak „žednih” lipa, starosti oko deset godina.
Kako ovo znamo? Na digitalnoj platformi Gieß den Kiez („Zalij svoj komšiluk”) ova stabla trenutno su obeležena narandžastom bojom koja aludira na to da njihove mesečne potrebe za vodom nisu podmirene.
Ali cilj interaktivne mape Gieß den Kiez nije da obavesti stanovnike Berlina da njihovim sugrađanima manjka vode, nego da ih, pre svega, podstakne da im pomognu zalivanjem. Ako to urade, mogu da registruju koliko su vode iskoristili, čime se smanjuje razlika između stanja na terenu i potreba samog drveta.
A kada se ovaj jaz popuni u potpunosti, ugroženo drveće iz narandžaste prelazi u pozitivnu i poželjnu zelenu nijansu.
Ovaj registar obuhvata neverovatnih 967 hiljada stabala i 100 različitih vrsta u berlinskim parkovima i ulicama i za svako pojedinačno korisnik može istražiti njegovu „ličnu kartu”: od vrste drveta i starosti do toga koje količine vode je u datom mesecu dobilo iz padavina, podzemnih voda i zalivanjem, a koliko mu eventualno nedostaje.
Inicijativi za zalivanje priključilo se preko 12 hiljada aktivnih volontera.
Projekat su u maju 2020. godine pokrenuli laboratorija za inovacije CityLAB Berlin i Berlinska tehnološka fondacija kako bi pomogli urbanom drveću i podržali gradske službe u zalivanju kroz volonterski rad civilnog društva.
Od tada, volonteri su zalili berlinsko drveće sa čak 2,4 miliona litara vode.
Međutim, s obzirom na rastuću nestašicu vode, pravilo „što više, to bolje” ne važi. Kako se navodi, berlinska zajednica za zalivanje to zna, pa stoga u pomoć sa kantama vode priskače onda kada je drveće zaista žedno – tokom vegetacionog perioda (april-oktobar) u posebno toplim i sušnim godinama.
Po pravilu, najmanje do pete godine o novim sadnicama u Berlinu brine i zaliva ih Gradsko zelenilo, a u nekim krajevima ili u slučajevima posebno osetljivog drveća to može da potraje i nešto duže.
Ali stabla i nakon pete godine i dalje imaju plići korenov sistem u odnosu na starije krošnje koje se mogu osloniti na podzemne vode, zbog čega izrazito pate tokom dugotrajnih urbanih suša. Tu na scenu stupaju građani kroz interaktivnu mapu Gieß den Kiez.
Pored zalivanja, građani takođe mogu i da usvoje stabla. To signalizira komšijama da o tom drveću neko već redovno brine, što olakšava koordinaciju. Do sada je usvojeno preko osam hiljada stabala.
Ipak, kako se navodi, oko 13% usvojenog drveća je „posebno žedno”. Reč je pre svega o mladom drveću, starosti 5-10 godina.
Do 2040, Berlin želi da duplira broj uličnog drveća
U novembru prošle godine, usvojen je zakon o uvećanju broja stabala u Berlinu sa oko 440 hiljada na milion do 2040. godine.
S obzirom na to da se u bazi aplikacije Gieß den Kiez već nalazi skoro milion krošnji, ključno je naglasiti da to ne znači da je cilj, već kroz nekoliko meseci, nadomak ostvarenja – dupliranje urbanog fonda zelenila odnosi se isključivo na drvorede uz ulice, čije drveće čini otprilike polovinu ukupnog broja.
Ključni razlog za ovako ambiciozne planove sadnje je bolja pripremljenost na klimatske promene kroz stvaranje zelenih oaza koje znatno olakšavaju svakodnevicu u zagrejanim gradovima.
Kakvo je stanje u Beogradu? Možda nemamo aplikaciju, ali imamo entuzijastične pojedince i dobre ideje
Širom sveta, stanovnici svedoče posledicama klimatske krize.
Ali nije u pitanju samo naš subjektivni utisak rastućih temperatura, pre svega tokom pakleno vrelih dana u gradovima, već su uticaji vidljivi i kada pogledamo zelenu infrastrukturu: parkovi su leti više žuti nego zeleni, a krošnje pojedinih stabala deluju proređeno i osušeno.
Drveće se suši i u jednoj od najmanje pošumljenih prestonica Evrope, Beogradu, što su proteklog leta potvrdili i satelitski snimci, a ovog možemo da primetimo po drveću i travi u gradu, uključujući i u Zvezdarskoj šumi.
Iako kod nas nije dostupna aplikacija koja bi sveobuhvatno ilustrovala zalivanje na nivou čitavog grada, u Beogradu žive entuzijastični pojedinci poput dizajnerke enterijera Ivane Franović koja u Sarajevskoj ulici zaliva dva stabla prekoputa svoje zgrade i to – vodom iz klima uređaja.
„Na dnevnom nivou prikupim otprilike jednu kofu vode iz klime, što je oko sedam litara”, objašnjava ona. „Nekada sakupljam i vodu iz tuša pomoću posebno dizajnirane kante. Pošto ne koristim sintetičke proizvode, i ta voda je okej za zalivanje.”
Prema njenim rečima, to drveće živi u užasnim uslovima. „U nazovim žardinjerama koje su pune zemlje koja više deluje kao pesak i redovno se koriste kao piksle i toaleti za pse. Krošnje deluju tužno i klonulo. Mnogo mi ih je žao.”
Reakcije ljudi sa ulice su pozitivne i nada se da je nekoga svojim primerom inspirisala, dodaje Franović.
Istovremeno, kako priča sociološkinja i aktivistikinja Milica Batričević, dvadesetak njenih komšija na Zvezdari godinama unazad organizovano zaliva dvadesetak stabala u svom okruženju. Na ovu akciju podstakla ih je svest o nedaćama po zelenilo u toplijem Beogradu, ali i izostanak reakcije nadležnih organa.
S obzirom na to nije ugroženo samo beogradsko zelenilo, sličan primer organizovanog komšijskog zalivanja, prema komentarima sa društvenih mreža, dolazi i iz Novog naselja u Novom Sadu.
IZVOR: klima101.rs