Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je nove instrukcije za sprečavanje širenja afričke kuge svinja u lovištima i šumama na teritoriji Srbije.
Mere moraju odmah da primene svi korisnici lovišta, korisnici državnih šuma i vlasnici privatnih šuma. Ministarstvo naglašava da instrukcije nisu preporuka, već obavezujući nalog.
U delovima lovišta koji se nalaze na područjima visokog rizika ograničava se pristup i kretanje ljudi. Izuzetak su službena lica i osobe koje obavljaju lovne, šumarske, veterinarske i druge neophodne poslove, ali isključivo uz primenu biosigurnosnih mera.
Zašto se uvode mere u šumama i lovištima?
Divlje svinje imaju važnu ulogu u širenju i održavanju virusa afričke kuge svinja u prirodi.
Zbog toga se posebna pažnja sada usmerava na lovišta, šume, kretanje ljudi, opremu, vozila i svaku mogućnost kontakta domaćih i divljih svinja.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić poručio je da je sistematsko pretraživanje terena, brza prijava svake pronađene uginule divlje svinje i strogo sprovođenje biosigurnosnih mera od presudnog značaja.
„Virus se može preneti obućom, odećom, opremom i vozilima, zbog čega je neophodno ograničiti kretanje u zaraženim i ugroženim područjima i sprovoditi temeljno čišćenje i dezinfekciju“, rekao je Glamočić.
On je naglasio da cilj mera nije zaustavljanje života i rada u šumama i lovištima, već prekidanje puteva prenošenja virusa, zaštita domaćih svinja i očuvanje svinjarstva.
Obavezna potraga za uginulim divljim svinjama
Korisnici lovišta moraju da organizuju pojačano aktivno pretraživanje terena radi pronalaženja uginulih divljih svinja.
Pretraga se sprovodi sistematski, po unapred određenim zonama.
Svaka zona mora biti pregledana u roku od sedam dana.
O pretragama se vodi dnevna evidencija, a izveštaji se dostavljaju nadležnim regionalnim kriznim centrima.
Ova mera je važna jer brzo pronalaženje i prijavljivanje uginulih divljih svinja omogućava nadležnim službama da uzmu uzorke, utvrde prisustvo virusa i spreče dalje širenje zaraze.
Uginula divlja svinja mora se prijaviti u roku od dva sata
Svaka pronađena uginula divlja svinja, kao i njeni delovi, moraju se prijaviti bez odlaganja.
Krajnji rok za prijavu je najkasnije dva sata od pronalaska.
Prijava se podnosi nadležnom veterinaru ili veterinarskom inspektoru.
Prilikom prijave mora se dostaviti tačna lokacija, odnosno geografske koordinate ili precizan opis mesta gde je leš pronađen.
Sa leševima se ne sme samostalno postupati.
Nije dozvoljeno pomeranje pre dolaska nadležnih službi i uzimanja uzoraka.
I odstreljene divlje svinje moraju se prijaviti
Ista obaveza važi i za svaku divlju svinju odstreljenu u dijagnostičke svrhe ili u sanitarnom odstrelu.
Odstrel mora biti prijavljen veterinarskoj inspekciji najkasnije u roku od dva sata.
Nakon toga se organizuje uzorkovanje i laboratorijsko ispitivanje.
Ovo pravilo je važno jer se virus može širiti i preko zaraženih divljih svinja koje ne pokazuju uočljive znakove bolesti ili preko nepravilnog rukovanja odstreljenim životinjama.
Redukcioni odstrel u zonama visokog rizika
U zonama visokog rizika sprovodiće se redukcioni odstrel divljih svinja.
Poseban fokus biće na polno zrelim ženkama, kako bi se brojnost populacije brzo smanjila i prekinuli putevi širenja virusa.
Odstrel će se organizovati isključivo na osnovu procene epizootiološkog rizika.
Sprovodiće se pod nadzorom veterinarske i lovne inspekcije.
To znači da odstrel neće biti proizvoljan, već deo kontrolisanih mera za sprečavanje širenja afričke kuge svinja.
Zabranjeno sakupljanje pečuraka, plodova i lekovitog bilja
Na zaraženim i ugroženim područjima u šumama uvode se značajne zabrane.
Zabranjuju se:
- ispaša, brst i žirenje domaćih životinja,
- sakupljanje šumskih plodova,
- sakupljanje pečuraka,
- sakupljanje lekovitog bilja,
- sakupljanje puževa i drugih šumskih proizvoda,
- postavljanje šatora i privremenih objekata,
- osnivanje kampova,
- okupljanje građana,
- kretanje motornim vozilima izvan puteva namenjenih za saobraćaj.
Ove zabrane uvode se da bi se smanjilo kretanje ljudi kroz rizična područja i sprečilo mehaničko prenošenje virusa.
Gde kretanje nije dozvoljeno?
Kretanje građana nije dozvoljeno u zatvorenim i zabranjenim delovima šuma.
Zabrana važi i za ograđena lovišta, šumske rasadnike i površine na kojima se izvode šumarski radovi.
Korisnici i vlasnici šuma dužni su da ograniče ili potpuno uskrate pristup trećim licima, u skladu sa procenom veterinarskih organa.
Takođe su obavezni da na vidljivim mestima postave table sa obaveštenjem o zabranama i merama koje su na snazi.
Dezinfekcija obuće, opreme i vozila
Sva lica koja po službenoj dužnosti ulaze u rizična područja moraju da sprovode čišćenje i dezinfekciju obuće, opreme i vozila.
Ovo je jedna od ključnih mera, jer se virus može preneti i bez direktnog kontakta sa životinjama.
Dovoljno je da kontaminirani materijal ostane na obući, odeći, gumama, alatu ili drugoj opremi.
Zato se od svih službi traži stroga disciplina i dosledna primena propisanih procedura.
Svaka opasna radnja mora odmah da se prijavi
Ministarstvo navodi da se svaka uočena nezakonita ili opasna radnja u šumi mora odmah prijaviti.
Prijava se može podneti policiji, lokalnoj samoupravi, veterinarskoj organizaciji ili nadležnoj veterinarskoj, šumarskoj i lovnoj inspekciji.
To se posebno odnosi na neovlašćeno kretanje u zabranjenim zonama, nepravilno postupanje sa životinjama, sumnjive leševe divljih svinja, kao i svako ponašanje koje može doprineti širenju virusa.
Kazne za nepoštovanje mera do tri miliona dinara
Ministarstvo upozorava da ove instrukcije nisu savet, već obavezujući nalog.
Za nepostupanje po propisanim merama nadležne inspekcije pokretaće prekršajne postupke.
Kazne za pravna lica, u zavisnosti od vrste prekršaja, mogu dostići i tri miliona dinara.
Ovo je posebno važna poruka za korisnike lovišta, javna preduzeća, vlasnike privatnih šuma, organizatore aktivnosti u prirodi i sve koji se kreću kroz ugrožena područja.
Afrička kuga svinja nije opasna za ljude, ali pravi ogromnu štetu
Ministarstvo podseća da afrička kuga svinja ne predstavlja opasnost za ljude.
Međutim, bolest se veoma lako prenosi i može naneti ogromnu štetu svinjarstvu.
Virus pogađa domaće i divlje svinje, a širi se kontaktom sa zaraženim životinjama, kontaminiranom hranom, opremom, odećom, obućom i vozilima.
Upravo zato se insistira na ograničenju kretanja u rizičnim zonama, prijavi svake pronađene uginule divlje svinje i dezinfekciji.
Šta građani treba da zapamte?
Građani, lovci, šumari i vlasnici šuma moraju strogo da poštuju sve zabrane i naloge nadležnih službi.
U rizičnim područjima ne treba ulaziti u zabranjene delove šuma, ne treba sakupljati pečurke, šumske plodove, bilje i druge proizvode, niti se kretati vozilima van dozvoljenih puteva.
Svaku pronađenu uginulu divlju svinju treba odmah prijaviti, bez dodirivanja i pomeranja.
Zaustavljanje afričke kuge svinja zavisi od discipline na terenu.
Svaka prijava, svaka dezinfekcija i svako odgovorno ponašanje mogu pomoći da se virus ne prenese iz šume do domaćih svinja i svinjarskih gazdinstava.
Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede