Društvo agrarnih ekonomista Srbije u okviru saradnje sa kolegama iz Hrvatske, Grčke i Kazakstana učestvuje u projektu kojim će se u Kazahstanu formirati tri studijska programa za agroekologiju po modelu dualnog obrazovanja. Ove aktivnosti koordinira Univerzitet iz Novog Sada, a jedna od tema koju će izučavati studenti je vezana za „Zelenu agendu“ i klimatske promene.
Srbija je pre tri i po godine potpisala deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Prva istraživanja o poznavanju detalja iz Zelene agende među studentima koji se bave agroekonomijom pokazuju da još treba raditi na edukaciji.
– Čak trideset posto ispitanika nikada nije čulo za zelenu agendu, dok je svega dvadeset posto njih svoje znanje ocenilo kao vrlo dobro ili odlično. U suštini oni su svoje znanje stekli na društvenim mrežama i obrazovnim institucijama, pojašnjava rezultate istraživanja Stefan Ljubinković, student Ekonomskog fakulteta
Za poljoprivrednike „Zelena agenda“ znači prilagođavanje klimatskim i uslovima zemljišta. U Srbiji je dugoročni cilj stvaranje uslova za pravilnu upotrebu hemijskih sredstava.
– Emisije gasova iz poljoprivrede su u Srbiji niže nego u Evropskoj uniji, međutim naša kontrola primene pesticida, đubriva i uopšte standarda je značajno niža nego u evropskoj uniji, navodi Tatjana Brankov iz Društva agrarnih ekonomista Vojvodine I profesorka na Poljoprivrednom fakultetu Novi Sad.
U Hrvatskoj je plan o Zelenoj agendi predstavljen poljoprivrednicima i oni imaju obavezu da ga sprovode.
„Pratiti strateški plan, ogroman dokument, nacionalni plan Republike Hrvatske gdje bi se oni mogli pronaći u zaštiti okoliša u biorazličitosti u različitim ekološkim i klimatskim mjerama koje su potrebne kako bi oni osnažili svoju poljoprivrednu proizvodnju, istiće Tihana Sudarić sa Fakulteta agrobiotehničkih znanosti iz Osijeka.
Na međuunarodnom poljoprivrednom forumu pod nazivom „Zelena agenda i poljoprivreda“ koji je održan u Novom Sadu istaknuto je da su problemi u poljoprivredi slični u Evropi i Aziji.
– Tradicionalni načini poljoprivrede u celom svetu pa i u Kazakstanu više ne daju isti rezultat kao pre. Problemi su nam nedovoljna irigacija, isušivanje obradive zemlje, manjak minerala u zemljištu, kaže Viktor Kamkin sa Univerziteta Pavlodar, Kazakstan
Za proteklih dvadeset godina samo u Srbiji je bilo sedam izrazito sušnih leta. Predhodno za tri decenije je bilo dve godine sa izrazitom sušom.