Petak, januar 30Agro servis

Autor: Agroservis

by AgroservisBez komentara
RAZLIKA IZMEĐU ORGANSKOG I VEŠTAČKOG PARADAJZA?

RAZLIKA IZMEĐU ORGANSKOG I VEŠTAČKOG PARADAJZA?

Vesti
KADA kupujete povrće i voće na pijaci, većina prodavaca će vas ubeđivati da su njihovi proizvodi 100 odsto organski, da su gajeni bez dodavanja hemikalija, pesticida i raznih štetnih sredstava.Ranije se smatralo da je jedan od kriterijuma za odabir „organskog“ povrća i voća oblik ploda. Na primer, ako su svi paradajzi jednake veličine i boje, najverovatnije su „prskani“.Šef kuhinje restorana „Odessa-Mama“ kaže da je nešto drugo presudno. Jedan vrlo jednostavan trik otkriće da li pokušavaju da vas prevare.- Lagano rukom pritisnite paradajz. Ako i pored pritiska ostaje čvrst, i ako su svi u gajbici takvi – 100 procentno su korištene hemikalije u uzgoju. Pravi ‘domaći’ paradajz će malo omekšati kada ga pritisnete - otkrio je kuvar, prenosi krstarica.com.izvor: novosti.rs...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
„PROFIT DAY“IZVEŠTAJ DANA | UTORAK, 27.01.2026.„MI SMO SOFTVER. A BEZ SOFTVERA, MAŠINE SU SAMO GVOŽĐE“

„PROFIT DAY“IZVEŠTAJ DANA | UTORAK, 27.01.2026.„MI SMO SOFTVER. A BEZ SOFTVERA, MAŠINE SU SAMO GVOŽĐE“

Vesti
LOKACIJA: Hotel Palisad, ZlatiborFOKUS: Dan VizijeGLAVNA PORUKA DANA: Biološki suverenitet je novi stub nacionalne bezbednosti.Prvi radni dan 60. SAPS-a neće ostati upamćen samo kao jubilej, već kao trenutak kada je srpska poljoprivredna nauka povukla crvenu liniju između prošlosti i budućnosti. Pred prepunom salom „Tara“, uz intoniranje himni Srbije i Republike Srpske, Institut za ratarstvo i povrtarstvo je demonstrirao silu – ne samo brojnošću, već vizijom.Emotivni uvod u radni deo napravio je kratki film „Konstanta“. Ovaj vizuelni omaž jubileju, pozdravljen gromoglasnim aplauzom, podsetio nas je da se tehnologije menjaju, ali misija Instituta ostaje ista – čuvanje semena kao nacionalnog blaga.U ime domaćina, ton skupu su dale prof. dr Dr...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Sporazum Evropske unije i Indije – alternativa Kini?

Sporazum Evropske unije i Indije – alternativa Kini?

Vesti
Evropska unija i Indija potpisale su trgovinski sporazum i mnoge firme u to polažu velike nade. Ko će od toga imati najviše koristi?Evropske unija i Indijaokončale su pregovore o stvaranju nove ogromne zone slobodne trgovine. To su u Nju Delhiju objavili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i indijski premijer Narendra Modi.Smanjenje trgovinskih barijera i carina ima za cilj podsticanje razmene robe i usluga između EU i Indije. Cilj je podsticanje rasta i zapošljavanja, a istovremeno smanjenje neželjene zavisnosti od drugih zemalja.Nemačka industrijska i trgovinska komora (IHK) ne štedi superlative kada je reč o tom dogovoru u naziva ga jednim od najvećih sporazuma na svetu — pa čak i „prekretnicom“ za nemačku privredu. Firma iz Š...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Alarmantni podaci ankete: Čak 76% gazdinstava u 2025. poslovalo sa gubitkom ili na ivici opstanka

Alarmantni podaci ankete: Čak 76% gazdinstava u 2025. poslovalo sa gubitkom ili na ivici opstanka

Vesti
Rezultati najnovije ankete o poslovanju poljoprivrednih gazdinstava u 2025. godini otkrivaju duboku krizu u agraru. Gotovo polovina proizvođača godinu je završila u minusu, dok trećina priznaje da bi bez državne pomoći stavili katanac na kapiju.Sumorna slika srpskog agrara najbolje se ogleda u brojkama. Na pitanje "Kako ocenjujete poslovanje svog gazdinstva u 2025. godini?", odgovori poljoprivrednika ukazuju na to da je profitabilna poljoprivredna proizvodnja postala pre izuzetak nego pravilo.Nova anketa je na sajtu i možete glasati:https://agroservis.rs/nova-anketa-poljoprivrednici-da-li-ste-opredeljeni-da-zajedno-sa-drzavom-podnesete-teret-krize/
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Kako do poljoprivrede otporne na klimatske promene?

Kako do poljoprivrede otporne na klimatske promene?

Vesti
NOVI SAD - U trenutku kada klimatske promene direktno ugrožavaju proizvodnju hrane i budućnost poljoprivrede, rezultati projekta C-FARMS nude konkretne, naučno utemeljene odgovore na pitanje kako očuvati zemljište i obezbediti održivu poljoprivrednu proizvodnju.Završna konferencija međunarodnog projekta C-FARMS- Pametno zemljište otporno na klimatske promene za gazdinstva bez ugljenika biće održana 28. januara 2026. godine, na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo- Institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, na Rimskim Šančevima.Konferencija predstavlja završni događaj višemesečnog rada na projektu koji se realizuje u okviru programa Interreg VI-A IPA Mađarska-Srbija, sa ciljem unapređenja znanja i praksi u oblasti očuvanja i zaštite zemljišta, kao i jačanja uloge...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
Globalno tržište žitarica i uljarica – ključni faktori i trendovi 27.1.2026.

Globalno tržište žitarica i uljarica – ključni faktori i trendovi 27.1.2026.

Tržište
Pritisak na cene uprkos snažnom izvozu SADRekordna prodaja američkih poljoprivrednih proizvoda nije uspela da nadoknadi signale o snažnoj ponudi iz Južne Amerike i trendove slabije tražnje, što je dovelo do pada cena pšenice, kukuruza i soje do zatvaranja trgovanja.Pšenica: Globalna konkurencija obara cenuPšenica je predvodila pad na sve tri američke berze (Čikago, Kanzas Siti i Minesota). Iako je kumulativni izvoz SAD i dalje znatno ispred prošlogodišnjeg, nedeljni podaci o inspekciji pošiljki su razočarali.Glavni razlog pada: Dominacija jeftinije pšenice iz crnomorskog regiona i Argentine.Podaci: Izvezeno je 351.001 tona (MT) u nedelji završenoj 22. januara, što je oštar pad u odnosu na prethodnu nedelju.Cena (Mart ’26): $5,22 ½ (pad od 7 centi).Kukuruz:...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
DOK MINISTAR „PLIVA U MLEKU“, TOVNO GOVEDARSTVO NA ČEKANJU

DOK MINISTAR „PLIVA U MLEKU“, TOVNO GOVEDARSTVO NA ČEKANJU

Vesti
Autor: Čedomir KecoNovi Sad, 26.01.2026.Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nakon dve decenije vidne pomoći tovnom govedarstvu u 2025. godini nije pružilo najavljenu podršku: izostao je pravovremeni poziv za nabavku kvalitetnih grla, sertifikati za uvoz goveda iz Češke, inspekcijska kontrola karantina, kao i primena svih analiza u njima, a bilo je i grubih kršenja zakona uvozom stoke iz Rumunije bez odgovarajuće dokumentacije i karantina. Gazdinstva koja se bave reprodukcijom u tovnom govedarstvu, najviše je pogodilo opredeljenje državne administracije da ne dozvoli nabavku kvalitetnih grla ako su prethodno izvršila remont ili selekciju u svojim stadima... Ovako nestručno formulisani javni poziv po kome novac za nabavku ne mogu ostvariti farmeri koji su pr...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
PRODUKTNA BERZA NOVI SAD – NEDELJNI PREGLED 26.1.2026.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD – NEDELJNI PREGLED 26.1.2026.

Tržište
Kukuruz i pšenica u fokusu trgovanja uz primetan rast cenaNOVI SAD – Protekla radna nedelja na domaćem robno-berzanskom tržištu donela je značajnu dinamiku u sektoru primarnih poljoprivrednih proizvoda. Trgovanje na Produktnoj berzi obeležio je jasan uzlazni trend cena kukuruza i pšenice, dok je tržište uljarica ostalo relativno pasivno. Ukupan promet robe u posmatranom periodu iznosio je 1.770 tona, čija je ukupna finansijska vrednost dostigla nivo od 46.241.660,00 dinara.Ovakav obim prometa i kretanje cena ukazuju na buđenje tržišta nakon perioda stagnacije, pri čemu su kupci pokazali spremnost da plate više za kvalitetnu robu, naročito kada su u pitanju žitarice.Tržište kukuruza: Od mirnog starta do skoka ceneTržište kukuruza je tokom protekle nedelje prošlo kroz dve raz...
Pročitaj više
by AgroservisBez komentara
KLIMATSKE PROMENE – KAKO UTIČU NA VOĆE I POVRĆE?

KLIMATSKE PROMENE – KAKO UTIČU NA VOĆE I POVRĆE?

Drugi pišu
KLIMATSKE promene ne utiču samo na prinose, već i na izgled, ukus i nutritivnu vrednost voća i povrća.Jabuke postaju slađe, čili ljutiji, a luk intenzivnijeg mirisa – dok mnogi potrošači i dalje biraju „savršene“ plodove, oni pogođeni sušom ili drugim vremenskim ekstremima često završavaju kao otpad. Naučnici zato poručuju: vreme je da naučimo da cenimo i „otpornu“ hranu.Ekonomski gubici zbog bacanja hrane u Australiji su ogromni – procenjuje se da se godišnje izgubi čak 36,6 milijardi dolara. Veliki deo svežih poljoprivrednih proizvoda nikada ne stigne do prodavnica, jer biva odbačen već na farmi zbog izgleda, veličine ili stepena zrelosti. Taj problem je poznat odavno, pa su se poslednjih godina pojavile kampanje koje promovišu takozvanu „ružnu hranu“. Iako su ove kampanje važne ...
Pročitaj više