Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
U ariljskom kraju počela je berba malina, a ovogodišnja sezona već na startu otvara tri ključna pitanja: koliki će zaista biti rod, koliko maline Srbija stvarno proizvede i da li je trenutna otkupna cena dovoljna da pokrije troškove proizvođača.
Otkupna cena maline trenutno se kreće od 400 do 450 dinara po kilogramu, dok proizvođači okupljeni oko Asocijacije proizvođača malina Srbije smatraju da bi akontna cena trebalo da bude 550 dinara, uz mogućnost rasta u zavisnosti od ponude i potražnje.
Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović ocenjuje da je ovogodišnja cena nepovoljna za proizvođače, posebno ako se uzmu u obzir smanjene zalihe, štete od vremenskih nepogoda i slabiji rod u pojedinim konkurentskim zemljama.
Očekivanja proizvođača znatno niža od zvanične statistike
Prema proceni koju je Radović izneo za Biznis.rs, proizvodnja malina u Srbiji u 2025. godini iznosila je između 18.000 i 20.000 tona. Za 2026. godinu, računajući prolećne i jesenje sorte, očekuje se rod do 20.000 tona, ukoliko ne bude novih vremenskih nepogoda.
Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju drugačiju sliku. Prema tim podacima, ukupan prinos malina u Srbiji prošle godine iznosio je 73.571 tonu.
To je znatno manje nego 2024. godine, kada je evidentirano 94.026 tona, i manje nego 2023. godine, kada je proizvodnja bila 98.674 tone.
Dakle, i zvanična statistika pokazuje višegodišnji pad proizvodnje. U odnosu na 2024. godinu, prošlogodišnji rod bio je manji za 21,8 odsto, a u odnosu na 2023. za 25,4 odsto.
Ipak, proizvođači osporavaju da se zvanična količina u celosti odnosi na stvarnu domaću proizvodnju.
Proizvođači tvrde da statistika meša domaću malinu i reeksport
Radović smatra da se u javnosti mora jasnije govoriti o količini maline koja je zaista proizvedena u Srbiji.
Prema njegovoj oceni, deo količina koje se pojavljuju u statistici odnosi se na robu koja je uvezena u Srbiju, a zatim izvezena, odnosno reeksportovana.
To je važna razlika za domaće proizvođače, jer statistički veliki obim prometa može da stvori pogrešan utisak da na tržištu ima dovoljno domaće robe.
Ako je stvarna domaća proizvodnja manja, proizvođači smatraju da i otkupna cena mora da bude drugačije formirana, naročito u godini u kojoj hladnjače nemaju velike zalihe.
Ministarstvo najavilo kontrole malinjaka
Ministarstvo poljoprivrede najavilo je kontrole zasada maline kako bi se dobila preciznija slika proizvodnje.
Plan je da se uporede podaci iz eAgrara sa stvarnim stanjem na terenu. Prema podacima koji se trenutno vode u sistemu, u Srbiji je prijavljeno oko 18.000 hektara pod malinom.
U javnosti se, međutim, pojavljuju različite procene o tome koliko je stvarnih proizvodnih površina.
Radović smatra da kontrola mora biti obavljena neposredno na terenu, jer se, prema njegovim rečima, u praksi dešava da se i površine koje nisu stvarni malinjaci vode kao zasadi maline.
On upozorava da se realna slika ne može dobiti samo administrativnim ukrštanjem podataka, već fizičkim obilaskom parcela.
Otkup 400–450 dinara, organska malina skuplja
Trenutna otkupna cena konvencionalne maline kreće se od 400 do 450 dinara po kilogramu.
Proizvođači ovu cenu ocenjuju kao nisku, uz argument da se tržište nalazi u specifičnoj situaciji: zalihe su male, proizvodnja u Srbiji je pod pritiskom, a vremenske nepogode su pogodile deo zasada.
Prema navodima pojedinih proizvođača iz zapadne Srbije i okoline Krupnja, organska malina trenutno se otkupljuje po ceni od oko 580 dinara po kilogramu, uz očekivanje da bi mogla da dostigne 600 dinara. Početna cena za organsku malinu bila je oko 530 dinara.
Razlika između konvencionalne i organske maline pokazuje da kvalitet, sertifikacija i tržišni kanal imaju sve veći značaj u formiranju otkupne cene.
Proizvođači tražili akontnu cenu od 550 dinara
Asocijacija proizvođača malina Srbije tražila je akontnu cenu od 550 dinara po kilogramu, uz mogućnost korekcije naviše ako tržišni uslovi to budu opravdali.
Radović smatra da trenutna cena od 400 do 450 dinara ne odgovara realnom stanju ponude i potražnje.
Prema njegovoj oceni, Srbija ove godine nema velike zalihe maline u hladnjačama, dok su problemi zabeleženi i u drugim važnim proizvodnim zemljama.
On navodi da je u Poljskoj deo roda stradao od mraza, da je Ukrajina pod dodatnim pritiskom ratnih okolnosti, dok je u Čileu u prvom delu godine zabeležen pad proizvodnje.
Ako su te procene tačne, smanjena globalna ponuda trebalo bi da ide u korist proizvođačima. Međutim, početak otkupa u Srbiji pokazuje da se taj pritisak još nije dovoljno odrazio na cenu koju dobijaju malinari.
Dnevnice berača od 4.500 do 6.000 dinara
Ove godine, prema informacijama sa terena, za sada ima dovoljno sezonskih radnika za berbu.
Dnevnice berača kreću se od 4.500 do 6.000 dinara, u zavisnosti od područja, uslova rada, smeštaja, hrane i organizacije berbe.
Plaćanje po ubranom kilogramu kreće se od 120 do 140 dinara.
Trošak radne snage jedan je od najvećih izdataka u proizvodnji maline. Kada se cena berbe približi trećini ili čak većem delu otkupne cene, proizvođačima ostaje sve manje prostora za pokrivanje ostalih troškova: zaštite, đubrenja, održavanja zasada, transporta i ulaganja u narednu sezonu.
Grad napravio veliku štetu u pojedinim malinjacima
Sezonu dodatno komplikuju posledice nedavnih nevremena.
U ivanjičkom kraju, pod Golijom, gradonosni oblaci pogodili su sedam mesnih zajednica, a proizvođači tvrde da je na pojedinim parcelama uništeno i do 90 odsto roda maline.
Šteta je prijavljena i u delovima doline Moravice, na području Arilja, Požege i Ivanjice, kao i u okolini Užica.
Kod maline grad može da napravi dvostruku štetu. Osim što uništava ovogodišnji rod, može da ošteti izdanke koji su važni za narednu sezonu. Zato se posledice jednog nevremena često osećaju duže od jedne berbe.
Sezona počinje sa mnogo nepoznanica
Početak berbe u ariljskom kraju pokazuje da će i ova sezona maline biti puna neizvesnosti.
Zvanični podaci govore o proizvodnji većoj od 70.000 tona, dok predstavnici proizvođača tvrde da je stvarna domaća proizvodnja znatno manja. Ministarstvo najavljuje kontrole i upoređivanje eAgrar podataka sa stanjem na terenu.
Istovremeno, otkupna cena od 400 do 450 dinara izaziva nezadovoljstvo malinara, koji smatraju da bi akontna cena trebalo da bude 550 dinara.
Konačan ishod sezone zavisiće od više faktora: stvarnog roda, kvaliteta ploda, količine robe u hladnjačama, izvozne potražnje, stanja u Poljskoj, Ukrajini i Čileu, ali i od toga koliko će nevreme dodatno pogoditi zapadnu Srbiju tokom berbe.
Za sada je izvesno samo jedno — malina je ponovo jedna od najosetljivijih tema srpske poljoprivrede, jer se iza svake otkupne cene kriju radna snaga, vremenski rizik, ulaganja i opstanak velikog broja gazdinstava u zapadnoj Srbiji.
Izvor: Biznis.rs / B92 / Dnevnik