Saveti stručnjaka

maj122025 by AgroservisBez komentara

Apokalipsa u košnici: Masovno uginuće pčela u Srbiji gde je spas?

Katastrofa bez presedana: Presek poslednja tri mesecaOd februara do maja 2025. godine, Srbija se suočila sa najtežim pomorom pčela u svojoj istoriji. Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), gubici pčelinjih društava variraju od 15% do čak 100%, pri čemu su najteže pogođeni regioni Vojvodine, Kolubarskog i Moravičkog okruga .Direktno+5blic.rs+5Nin online+5U Vojvodini, pojedini pčelari su ostali bez celokupnog pčelinjaka, dok su u Kolubarskom okrugu zabeleženi gubici od oko 60%, a u Moravičkom čak 86% .blic.rs+1Nin online+1Uzroci pomora: Kompleksna mreža faktoraStručnjaci ističu da je masovno uginuće pčela rezultat kombinacije više faktora:Nedostatak polena: Prošlogodišnja suša i klimatske promene dovele su do oskudne ishrane pčela, što je rezult...

Pročitaj više

apr292025 by AgroservisBez komentara

Zlatna Krila Prirode: Svet Pčelarstva i Proizvodnje Meda

Saveti stručnjaka

Pčelarstvo, drevna veština koja spaja čoveka i prirodu, danas predstavlja značajnu globalnu industriju. Više od pukog hobija, uzgoj pčela i proizvodnja meda imaju dubok ekonomski, ekološki i društveni uticaj širom sveta. Zaronimo u fascinantni svet pčela i meda, istražujući njegovu ekonomsku snagu, izazove i budućnost.Globalni Obrt i Zarade: Slatka EkonomijaProcene govore da globalno tržište meda generiše stotine miliona, a moguće i milijarde dolara godišnje. Tačni podaci o ukupnom obrtu mogu varirati zbog različitih metodologija praćenja i uključenosti lokalnih tržišta i direktne prodaje. Međutim, nesumnjivo je da potražnja za medom i drugim pčelinjim proizvodima (poput propolisa, polena i matičnog mleča) konstantno raste.Zarade u pčelarstvu su složeno pitanje i zavise od mnog...

Pročitaj više

apr162025 by AgroservisBez komentara

Kako se pravi organski med: zakon, znanje i ljubav prema pčelama

Saveti stručnjaka

Šta je zapravo organski med?Kada kupite teglu meda sa oznakom „organski“, verovatno pomislite da je taj med zdraviji i prirodniji. I u pravu ste — ali da bi med bio zaista organski, mora da prođe kroz mnogo više od same etikete.Organski med dolazi od pčela koje se nalaze daleko od zagađenja, koje se ne hrane šećerom, koje nisu tretirane hemijom, i čije se košnice održavaju po veoma strogim pravilima. Zvuči lepo? Jeste. Ali i vrlo zahtevno.Zakoni: Ko sme da kaže da proizvodi organski med?U Srbiji i EU, organska proizvodnja meda je pravno regulisana. Ne možete staviti etiketu „organski“ ako nemate sertifikat od ovlašćene kontrolne organizacije. Evo ukratko šta zakon traži:Košnice moraju biti smeštene najmanje 3 km od zagađenih izvora: fabrika, autoputeva, intenzivnih...

Pročitaj više

apr72025 by AgroservisBez komentara

MRAZ PRETI DA OBERE VOĆE: Zaštitite svoja stabla i biljke

Saveti stručnjaka

Najugroženije su kajsije, breskve, trešnje i šljiveProleće nam je već pokazalo svoje ćudljivo lice – sunce, kiša, pa opet toplo.Ali ovog vikenda, stiže ozbiljno zahlađenje. Republički hidrometeorološki zavod upozorio je da nas od 6. do 8. aprila očekuje nagli pad temperature, jak severozapadni vetar, a ponegde i – sneg i mraz. I to baš u periodu kada su voćke procvetale, a baštenske sadnice počele da listaju.Ako volite da vam bašta bude puna života, evo kako da spasite sve ono što ste pažljivo negovali cele zime: Zaštitite rane voćke Najugroženije su kajsije, breskve, trešnje i šljive – one koje su već u cvetu ili mladom listu. Šta možete da uradite: Prekrijte krošnje agrotekstilom, platnom ili najlonom – najbolje u večernjim satima, pre nego...

Pročitaj više

apr32025 by AgroservisBez komentara

ŽIVOTNA BITKA ZA PLODNOST ZEMLJIŠTA

Saveti stručnjaka

IZVOR: dnevnik.rsKako jedan projekat može da promeni budućnost poljoprivrede u Srbiji!PSS „Poljoprivredna stanica” d.o.o je od aprila 2024. godine započela jednogodišnji projekat „ Unapređenje biljne proizvodnje kroz kontrolu plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta i praćenje sprovođenja preporuka i saveta”, koji je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.Cilj Projekta je kontrola plodnosti obradivog zemljišta i praćenje sprovođenja preporuka i saveta za pravilnu primenu mineralnih i organskih đubriva. Ispitivanje je obuhvatilo utvrđivanje pH vrednosti zemljišta, sadržaja kalcijum karbonata, humusa u zemljištu, sadržaj ukupnog azota i lakopristupačnog fosfora i kalijuma. U projektu su učestvovala registrovana po...

Pročitaj više

apr22025 by AgroservisBez komentara

PLODORED I UPARIVANJE USEVA OD VELIKOG ZNAČAJA

Saveti stručnjaka

Izvor: dnevnik.rsPhoto: dnevnik.rsKrompir se dobro slaže sa bosiljkom, kupus sa cveklomOrganska poljoprivredna zasniva se na upotrebi rotacije useva.Ovo podrazumeva izbegavanje uzgoja useva na istom području iz godine u godinu, jer to iscrpljuje zemljište, oslabljuje biljke i smanjuje prinos, a može zakomplikovati postojeći problem s štetočinama i bolestima. Treba imati na umu i da povrće koje se nalazi u srodnim porodicama biljaka koristi slične hranljive materije, zbog čega treba izbegavati sadati ih zajedno. Zemljištu treba oko tri godine da se „oporavi”, zato je najbolje napraviti višegodišnji plan sadnje i rasporeda biljaka u bašti. Uz ovu meru može se primeniti i takozvano uparivanje biljaka. Na primer, uz bosiljak odlično uspeva špargla, cvekl...

Pročitaj više

dec162024 by AgroservisBez komentara

KAKO UNAPREDITI DOMAĆU PROIZVODNJU HRANE

Saveti stručnjaka

IZVOR: dnevnik.rsRegenerativna poljoprivreda donosi 20 posto veće prinose I 47 ODSTO UŠTEDEViše podsticaja za organsku proizvodnju, prepoznavanje regenerativne poljoprivrede koz regulativu i podrška inovacijama i razvoju startapa u oblasti hrane i poljoprivrede mere su koje nisu teške da se implementiraju, a veoma brzo bi dale velike rezultate, rečeno je na na skupu Saveza za hranu i poljoprivredu u NALED-u.Samo prelazak sa tradicionalne na regenerativni model poljoprivrede u prve tri-četiri godine dao bi 10−20 posto veće prinose po hektaru, dok bi za deset godina ušteda u troškovima proizvodnje bila i do 47 odsto. Budući da poljoprivreda predstavlja jedan od glavnih stubova ekonomskog rasta u zemlji, preduzimanje konkretnih mera kako bi se unapredila održivost sektor...

Pročitaj više

okt142024 by AgroservisBez komentara

Možemo li pobediti sušu?

Saveti stručnjaka

Poplave, suše, oluje, štetočine, zdravstvene krize, ratovi – katastrofalni događaji su doveli do gubitka širom sveta od oko 3.800 milijardi dolara u usevima i stočarskoj proizvodnji u poslednjih 30 godina. To se navodi u izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Sve do ove 2024. godine, šteta je bila oko 123 milijarde dolara godišnje ili pet odsto prihoda koje su poljoprivrednici proizveli između 1991. i 2021. godine, navodi se u dokumentu. Ova šteta može da se pretvori u gubitak od 147 kalorija dnevno po osobi, što su godišnje prehrambene potrebe 400 miliona muškaraca ili 500 miliona žena.,,FAO prvi put je pravio ovakvu procenu 2023. godine, jer međunarodna zajednica postaje svesna značajnog povećanja broja katastrofa, kojih je četiri ...

Pročitaj više

jan192024 by AgroBez komentara

Potrošnja hleba u Srbiji skoro prepolovljena

Saveti stručnjaka

IZVOR: BIZNIS.RSAutor: Ljiljana BegovićPROŠLE GODINE ZASEJANO OKO 600.000 HEKTARA PŠENICEPosejana u optimalnim agrotehničkim rokovima pšenica se trenutno nalazi u fazi bokorenja, a procena je da je njena proizvodnja u Srbiji zasnovana na oko 600.000 hektara, dok su usevi spremno ušli u zimski period. Prema prognozama, ove godine očekuje se samo za 0,84 odsto manja svetska proizvodnja pšenice i za šest odsto manji izvoz.Srbija je od 1. jula do kraja 2023. godine izvezla 576.000 tona pšenice i brašna preračunato u zrno. Na godišnjem nivou trošimo maksimalno 1,7 miliona tona.Prema proceni „Žitounije“, a polazeći od situacije na tržištu brašna u Srbiji, godišnja meljava pšenice iznosi oko milion tona.“Zbog smanjene potrošnje hleba po glavi stanovnika i smanjenog br...

Pročitaj više

nov252023 by AgroservisBez komentara

Govedarstvo gde je naša kravica – PREHRANA KRAVA ZIMI

Saveti stručnjaka

Prehrana krava muzara u zimskom period treba biti zasnovana na korišćenju suvih i sočnih kabastih hraniva. Neprikladna prehrana naročito visokomlečnih grla može dovesti do manje proizvodnje po grlu nego kod ekstenzivnih rasa. Na taj način može doći do narušavanja njihovog zdravlja.Osnovno kabasto hranivo u zimskom razdoblju ja silaža od cele biljke kukuruza. Kao dopuna kabastoj hrani koriste se različita sena trava i leguminoza. Najvažnije kabasto hranivo koje se koristi u zimskom razdoblju za prehranu muznih krava je silaža cele biljke kukuruza. Nije uvek lako osigurati kvalitetnu silažu kao u godinama kada su nepovoljne vremenske prilike. suša u određenim fazama razvoja kukuruza dovodi do toga da bude manje klipova u odnosu na ukupnu masu biljke. Na vreme ubrana, u r...

Pročitaj više