Sadnja gloga postaje sve popularnija u Srbiji, jer uz relativno niska početna ulaganja, može doneti značajnu zaradu. Cena jedne sadnice gloga iznosi oko 200 dinara, dok prinosi u punoj rodnosti mogu obezbediti prihod i do 1,5 miliona dinara godišnje po hektaru.
Ova biljka, poznata još iz davnih vremena po svojim lekovitim svojstvima, danas ima veliku potražnju u farmaceutskoj, prehrambenoj i herbalnoj industriji. Upravo zato, ulaganje u plantaže gloga postaje isplativa poljoprivredna investicija.
Zašto je glog profitabilna kultura u Srbiji
Istorijski značaj i lekovitost gloga
Glog je od davnina poznat u narodnoj medicini, posebno kao biljka koja jača srce i poboljšava cirkulaciju. Njegovi cvetovi, listovi i plodovi koriste se za pripremu čajeva, tinktura i lekovitih preparata. Upravo ta univerzalna upotreba čini ga atraktivnim na tržištu.
Potražnja na domaćem i stranom tržištu
Farmaceutska i herbalna industrija najviše koriste plodove i cvetove gloga. Pored toga, na tržištu postoji stalna tražnja za prirodnim suplementima, čajevima i sirupima. To osigurava sigurnu prodaju i dobar plasman proizvoda, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.
Početna ulaganja i troškovi sadnje gloga
Cena sadnica i nabavka kvalitetnog materijala
Jedna sadnica gloga košta od 200 do 400 dinara, u zavisnosti od rasadnika i kvaliteta. Na hektar je potrebno posaditi između 3.000 i 4.000 sadnica, što znači da samo početna investicija u sadni materijal može iznositi od 600.000 do 1.200.000 dinara.
Broj sadnica po hektaru i gustina sadnje
Optimalan broj zavisi od tipa zemljišta i gustine sadnje. Za intenzivne plantaže preporučuje se veći broj sadnica, dok za ekstenzivne zasade može biti nešto manji.
Ostali troškovi podizanja zasada
Pored kupovine sadnica, troškovi uključuju pripremu zemljišta, kopanje rupa, eventualno navodnjavanje i zaštitu zasada. U poređenju sa drugim voćarskim kulturama, glog zahteva manja ulaganja u hemijsku zaštitu, jer je otporan na bolesti i štetočine.
Potencijalna zarada i prinosi
Prvi rod i period punog prinosa
Plodovi gloga počinju da se beru u 3. ili 4. godini, dok puna rodnost nastupa u 5. do 6. godini. Tada prinos može dostići i do nekoliko tona po hektaru.
Cena svežeg i suvog ploda gloga
Na tržištu se plodovi prodaju po ceni od 150 do 300 dinara po kilogramu. Suvi plodovi imaju veću vrednost jer se lakše transportuju i skladište.
Prosečan godišnji prihod po hektaru
U punoj rodnosti, plantaža može dati 3 do 5 tona ploda po hektaru, što donosi prihod od 450.000 do 1.500.000 dinara godišnje, u zavisnosti od tržišne cene i kvaliteta uroda.
Uslovi za uspešan uzgoj gloga
Idealno zemljište i klima
Glog najbolje uspeva u umerenoj klimi, kakva je u Srbiji. Voli sunčane položaje i propusno zemljište, koje može biti blago kiselo do neutralno.
Održavanje zasada i navodnjavanje
Ova biljka nije zahtevna. Potrebno je povremeno navodnjavanje, posebno u sušnim periodima, ali daleko manje nego kod drugih voćarskih vrsta.
Berba i skladištenje plodova
Plodovi se beru u jesen, kada dobiju karakterističnu crvenu boju i prijatan slatko-kiselkast ukus. Nakon berbe, plodovi se mogu sušiti, čuvati u hladnjačama ili direktno prodavati otkupljivačima.
Tržišne mogućnosti i prerada
Farmaceutska i herbalna industrija
Najveći kupci plodova i cvetova gloga su farmaceutske i herbalne kompanije. Glog se koristi za proizvodnju čajeva, tinktura, kapsula i sirupa koji poboljšavaju rad srca i krvotoka. Njegova lekovita svojstva čine ga traženom sirovinom, a zbog rasta interesovanja za prirodne preparate, potražnja samo raste.
Dodata vrednost kroz preradu
Poljoprivrednici koji se odluče da sami prerađuju plodove mogu ostvariti značajno veću zaradu. Osim prodaje svežeg ili suvog ploda, moguće je praviti:
- džemove i marmelade od gloga
- sirupe i sokove
- čajeve u filter kesicama
- suplementne kapsule
Prerada donosi dodatnu vrednost i omogućava plasman proizvoda pod sopstvenim brendom.
Izvoz i međunarodno tržište
Na inostranom tržištu, posebno u Nemačkoj, Austriji i Rusiji, postoji velika potražnja za glogom. Kupci najčešće traže suvu sirovinu, ali i gotove proizvode. Srbija ima prednost jer glog uspeva prirodno u našim klimatskim uslovima, što omogućava konkurentnu cenu i kvalitet.
Prednosti i rizici ulaganja u glog
Prednosti u odnosu na druge voćarske kulture
- Manje ulaganja u zaštitu – glog je prirodno otporan na bolesti i štetočine.
- Velika potražnja – sigurni kupci u farmaceutskoj i herbalnoj industriji.
- Otpornost na klimu – dobro podnosi sušu i hladnoću.
- Mogućnost kombinovanja – može se koristiti kao živa ograda ili zaštita drugih kultura.
Potencijalni izazovi i kako ih prevazići
- Tržišna nestabilnost – cena ploda može varirati, pa je preporuka osigurati ugovore sa otkupljivačima unapred.
- Početna investicija – iako nije ogromna, potrebna su sredstva za podizanje zasada.
- Radna snaga za berbu – plodovi se beru ručno, što može biti izazov ako nema dovoljno radnika.
Rešenje leži u udruživanju poljoprivrednika, kooperativama i direktnom izvozu, čime se smanjuju rizici i povećava sigurnost plasmana.
Česta pitanja o uzgoju i zaradi od gloga (FAQ)
1. Koliko košta podizanje plantaže gloga na jednom hektaru?
Početna ulaganja, uključujući sadnice, zemljište i osnovnu pripremu, kreću se od 600.000 do 1.200.000 dinara.
2. Kada glog počinje da rađa?
Prvi plodovi se beru nakon 3 do 4 godine, dok puna rodnost nastupa posle 5 do 6 godina.
3. Koliki je prinos po hektaru?
U punoj rodnosti može se očekivati 3 do 5 tona ploda po hektaru.
4. Koja je cena ploda gloga?
Cena svežeg ili suvog ploda kreće se od 150 do 300 dinara po kilogramu, u zavisnosti od kvaliteta i tržišta.
5. Koji su najveći kupci gloga?
Najviše ga traže farmaceutska i herbalna industrija, ali postoji i interesovanje izvoznika.
6. Da li se isplati prerađivati plodove gloga?
Da, prerada u sirupe, čajeve ili suplemente donosi značajno veću zaradu nego prodaja sirovog ploda.
Da li se isplati ulaganje u glog?
Investicija u glog pokazuje se kao jedna od najperspektivnijih grana poljoprivrede u Srbiji. Sa početnim troškovima od oko 200 dinara po sadnici, a potencijalnom zaradom do 1,5 miliona dinara godišnje po hektaru, glog predstavlja odličan izbor za poljoprivrednike koji žele stabilan i dugoročan prihod.
Njegova otpornost, lekovitost i široka primena na tržištu garantuju sigurnu prodaju i dobar povrat investicije. Kada se tome doda mogućnost prerade i izvoza, jasno je da glog nije samo biljka tradicije, već i profitabilna poljoprivredna budućnost Srbije.
🔗 Izvor: Ekapija
(Foto: Pixabay/Laszlo)