Nana – biljka koja osvaja domaće i strana tržišta
Uzgoj nane u Srbiji poslednjih godina beleži pravi procvat. Ova lekovita i aromatična biljka postala je sve traženija, ne samo na domaćem, već i na evropskom tržištu. Zahvaljujući jednostavnoj proizvodnji, stalnoj potražnji i sigurnom otkupu, mnogim poljoprivrednicima predstavlja stabilan i unosan izvor prihoda.
Zarada do 7.000 evra po hektaru
Cena suve nane trenutno se kreće između četiri i pet evra po kilogramu, dok prinos može dostići i do 1.500 kilograma suvog lišća po hektaru. Kada se sve sabere, to znači da zarada iznosi i do 7.000 evra po hektaru, pri čemu čista dobit može biti oko 5.000 evra.
Troškovi proizvodnje nisu veliki – oko 2.000 evra po hektaru, što uključuje sadni materijal, radnu snagu, navodnjavanje i proces sušenja. U poređenju sa mnogim drugim kulturama, ulaganja su minimalna, a isplativost izuzetno visoka.
Široka primena i stalna potražnja
Najveća prednost nane je u njenoj stalnoj tražnji. Koristi se u farmaceutskoj, prehrambenoj i kozmetičkoj industriji. Nana je sastavni deo čajeva, eteričnih ulja, sirupa, bombona, sokova i brojnih drugih proizvoda.
Na izvoznim tržištima posebno je tražena organska nana, koja postiže i do 30% višu cenu. To znači da proizvođači koji ulažu u sertifikovanu organsku proizvodnju mogu ostvariti još veće prihode.
Siguran otkup i dodatna zarada
Još jedna velika prednost je to što otkupljivači dolaze direktno na imanja, pa proizvođači nemaju problema sa plasmanom. Oni koji poseduju sopstvene sušare ili destilerije za eterična ulja ostvaruju dodatni profit, jer prerađeni proizvodi donose znatno veću zaradu od sirove biljke.
Jednostavan uzgoj – prilika za mala gazdinstva
Za uzgoj nane nije potrebna skupa mehanizacija, zbog čega je ova biljka pogodna i za manja porodična gazdinstva. Sadnice se najčešće sade u proleće, a prva berba moguća je već iste godine.
Ključ uspeha leži u redovnom navodnjavanju i pravovremenoj žetvi, jer upravo od toga zavise kvalitet i cena suvog lišća.
Biljka budućnosti na srpskim poljima
Zahvaljujući niskim ulaganjima, visokoj potražnji i sigurnom otkupu, sve više srpskih ratara u nani prepoznaje biljku budućnosti. Ovaj trend pokazuje da Srbija, pored tradicionalnih ratarskih kultura, ima šansu da razvije i profitabilnu proizvodnju lekovitog i aromatičnog bilja, koje je na svetskom tržištu sve traženije.
Saznajte još:
1. Kolika je prosečna zarada od uzgoja nane?
Na jednom hektaru moguće je zaraditi i do 7.000 evra, uz čistu dobit od oko 5.000 evra.
2. Koliko koštaju ulaganja u proizvodnju nane?
Troškovi iznose oko 2.000 evra po hektaru, uključujući sadnice, radnu snagu, navodnjavanje i sušenje.
3. Ko otkupljuje nanu u Srbiji?
Postoje stalni otkupljivači koji dolaze direktno na imanja, a deo proizvodnje ide i za izvoz.
4. Za šta se sve koristi nana?
Nana se koristi u farmaciji, kozmetici i prehrambenoj industriji – od čajeva i sirupa do eteričnih ulja i bombona.
5. Da li je organska nana isplativija?
Da, organska nana na izvoznim tržištima može postići i do 30% višu cenu.
🔗 Izvor: dnevnik.rs