Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Evropska unija izdvojiće više od 56 miliona evra hitne pomoći poljoprivrednicima u Portugalu, Rumuniji, Kipru, Hrvatskoj i Sloveniji, nakon velikih šteta koje su tokom 2025. i prve polovine 2026. godine izazvali suša, toplotni talasi, mraz, oluje, obilne padavine i poplave.
Države članice podržale su predlog Evropske komisije da se sredstva obezbede iz poljoprivredne rezerve EU.
Najveći deo pomoći dobiće Portugal, kojem je namenjeno 30 miliona evra. Rumunija će dobiti 14,8 miliona evra, Kipar 4,6 miliona evra, Hrvatska 4,4 miliona evra, a Slovenija 2,8 miliona evra.
Pomoć je namenjena proizvođačima voća, orašastih plodova, vinove loze, maslina, ratarskih kultura, kao i mešovitim stočarskim proizvođačima pogođenim ekstremnim vremenskim događajima.
Nacionalne države mogu dodatno da povećaju pomoć
Evropska komisija navodi da se odobreni budžet može dopuniti nacionalnim sredstvima do 200 odsto.
To znači da države koje dobijaju pomoć iz EU rezerve mogu same dodati još novca i tako značajno povećati ukupan iznos podrške za pogođene proizvođače.
Nacionalne vlasti moraju da obezbede da poljoprivrednici brzo dobiju pomoć, a sredstva moraju biti isplaćena najkasnije do 28. februara 2027. godine.
Portugal najviše pogođen olujama i poplavama
Portugal će dobiti najveći iznos pomoći — 30 miliona evra.
Ova zemlja bila je pogođena olujom Kristin u januaru i februaru 2026. godine. Jake kiše, snažni vetrovi i poplave oštetili su poljoprivredno zemljište i infrastrukturu, što je dovelo do značajnih gubitaka u proizvodnji.
Podrška u Portugalu biće usmerena na ratarske kulture, maslinovo ulje i stone masline, voće i povrće, vino i stočarstvo.
Rumunija dobija pomoć zbog suše i pada prinosa kukuruza i suncokreta
Rumuniji je namenjeno 14,8 miliona evra.
Tamo su jaka suša i ponovljeni toplotni talasi između juna i avgusta 2025. godine pogodili prinose kukuruza i suncokreta.
Zato će podrška u Rumuniji biti usmerena upravo na proizvođače kukuruza i suncokreta.
Ova odluka je važna i za šire tržište regiona, jer Rumunija ima značajnu ulogu u proizvodnji i izvozu ratarskih kultura u jugoistočnoj Evropi.
Kipar pogođen dugotrajnom sušom i skupljom hranom za stoku
Kipar će dobiti 4,6 miliona evra.
Od maja 2025. godine ova zemlja suočila se sa produženom sušom i ekstremnim vrućinama. Posledice su bile veliki gubici u biljnoj proizvodnji, ali i rast troškova hrane za stoku.
Pomoć na Kipru obuhvatiće citruse, banane, smokve, nar, opuncije, vinograde, maslinovo ulje i stone masline, žitarice, krmno bilje, pčelarstvo i stočarstvo, uključujući goveda, ovce i koze.
Hrvatska dobija pomoć za voće, vinograde, lucerku i šećernu repu
Hrvatskoj je namenjeno 4,4 miliona evra.
Tokom proleća i leta 2025. godine hrvatski poljoprivrednici suočili su se sa mrazom, prekomernim padavinama i sušom. Štete su zabeležene na voću, vinogradima i šećernoj repi.
Podrška će biti usmerena na šljive, lešnike, vinograde, lucerku i šećernu repu.
Slovenija dobija pomoć za proizvođače jabuka
Slovenija će dobiti 2,8 miliona evra.
Razlog su prolećni mrazevi koji su oštetili proizvodnju jabuka.
Zato će podrška u Sloveniji biti usmerena na proizvođače jabuka, sektor koji je posebno osetljiv na mraz u fazama cvetanja i formiranja plodova.
Klimatski šokovi postaju nova realnost za poljoprivredu
Evropski komesar za poljoprivredu i hranu Kristof Hansen poručio je da evropski poljoprivrednici plaćaju sve veću cenu ekstremnih vremenskih događaja — od suša i toplotnih talasa do oluja i mrazeva.
Prema njegovim rečima, pomoć od 56 miliona evra pokazuje solidarnost EU sa najpogođenijim poljoprivrednicima i regionima.
Hansen je naglasio da klimatski šokovi postaju nova realnost za poljoprivredu i da očuvanje prehrambene sigurnosti Evrope znači ulaganje u otpornost agrara.
To podrazumeva jače alate za upravljanje rizicima, bolju pripremljenost za klimatske šokove i mere koje će poljoprivrednicima omogućiti da lakše prebrode posledice sve češćih ekstremnih vremenskih događaja.
Novac dolazi iz poljoprivredne rezerve EU
Zajednička poljoprivredna politika EU za period 2023–2027. uključuje poljoprivrednu rezervu od najmanje 450 miliona evra godišnje.
Ta rezerva koristi se za reagovanje na poremećaje tržišta ili izuzetne događaje koji utiču na proizvodnju i distribuciju hrane.
Sve češće vremenske nepogode pokazuju da ovakvi mehanizmi postaju sve važniji deo evropske agrarne politike.
Međutim, Evropska komisija ističe da sama hitna pomoć nije dovoljna. Potrebno je jačati sisteme upravljanja rizicima, širiti njihovu upotrebu i ulagati u otpornost farmi pre nego što šteta nastane.
Šta sledi?
Nakon što su države članice podržale predlog, Evropska komisija će ga formalno usvojiti.
Potom će odluka biti objavljena u Službenom listu Evropske unije i stupiće na snagu dan nakon objavljivanja.
Zemlje koje dobijaju sredstva moraće bez odlaganja da obaveste Komisiju o detaljima sprovođenja mera. To uključuje kriterijume za dodelu pojedinačne pomoći, očekivani efekat mere, mesečne projekcije isplata i nivo dodatne nacionalne podrške.
Takođe, države moraju da objasne kako će sprečiti narušavanje konkurencije i prekomernu nadoknadu štete.
Poruka i za region
Ova odluka EU važna je i za zemlje koje nisu članice, jer pokazuje u kom pravcu se kreće evropska agrarna politika.
Suša, grad, mraz, oluje, poplave i toplotni talasi više nisu izuzetak, već postaju redovan rizik za poljoprivredu.
Zato će u narednim godinama sve važniji biti sistemi osiguranja, fondovi za hitnu pomoć, ulaganja u navodnjavanje, protivgradne mreže, otpornije sorte, bolju infrastrukturu i preciznije praćenje rizika.
Za poljoprivrednike to znači da proizvodnja sve manje zavisi samo od tržišne cene i prinosa, a sve više od sposobnosti da se rizik predvidi, ublaži i finansijski pokrije.
Numerički pregled pomoći
| Država | Iznos pomoći EU | Glavni razlog štete | Sektori / kulture |
|---|---|---|---|
| Portugal | 30 miliona € | Oluja Kristin, obilne kiše, vetar, poplave | Ratarske kulture, masline, voće i povrće, vino, stočarstvo |
| Rumunija | 14,8 miliona € | Suša i toplotni talasi | Kukuruz i suncokret |
| Kipar | 4,6 miliona € | Dugotrajna suša i ekstremne vrućine | Citrusi, banane, smokve, nar, vinogradi, masline, žitarice, pčelarstvo, stočarstvo |
| Hrvatska | 4,4 miliona € | Mraz, prekomerne padavine i suša | Šljive, lešnici, vinogradi, lucerka, šećerna repa |
| Slovenija | 2,8 miliona € | Prolećni mrazevi | Jabuke |
| Ukupno | više od 56 miliona € | Klimatske nepogode | Više sektora poljoprivrede |
Izvor: Evropska komisija