Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
EU sprema novu strategiju za stočarstvo: cilj je manja zavisnost od uvoza i veća sigurnost proizvođača
Evropska komisija predstavila je novu strategiju za sektor stočarstva, čiji je cilj da proizvođačima obezbedi dugoročniju stabilnost, veću konkurentnost i lakše prilagođavanje rastućim troškovima, promenama na tržištu i sve češćim pojavama bolesti životinja.
Stočarstvo u Evropskoj uniji zapošljava oko sedam miliona ljudi, često u ruralnim područjima u kojima nema mnogo drugih ekonomskih mogućnosti.
Godišnji promet sektora dostiže oko 400 milijardi evra, ali proizvođači se suočavaju sa slabom profitabilnošću, višim troškovima, nestabilnim tržištem i zdravstvenim rizicima.
Nova strategija treba da smanji zavisnost EU od uvoza, podstakne korišćenje domaćih resursa, smanji emisije, unapredi dobrobit životinja i očuva bezbednost hrane.
Pet ključnih prioriteta za evropsko stočarstvo
Evropska komisija novu strategiju zasniva na nekoliko ključnih pravaca.
Prvi prioritet odnosi se na bolju pripremljenost za krize.
Planirano je uvođenje novih alata za upravljanje rizicima, kako bi se poljoprivrednicima omogućio brži oporavak posle tržišnih poremećaja, zdravstvenih kriza ili drugih iznenadnih problema.
Posebna pažnja biće posvećena prevenciji bolesti životinja, ranom otkrivanju i pravovremenom reagovanju.
To je posebno važno u trenutku kada se evropski stočari sve češće suočavaju sa bolestima koje mogu da izazovu velike ekonomske posledice.
Veća konkurentnost i lakši pristup finansiranju
Drugi pravac strategije odnosi se na jačanje konkurentnosti stočarstva u EU i na svetskom tržištu.
Planirana je podrška inovacijama, većoj profitabilnosti i boljem pristupu finansiranju.
Evropska komisija razmatra i podršku prelasku na sisteme bez kaveza, jednostavnije procedure za izdavanje dozvola, razvoj cirkularne ekonomije, bioekonomije i bolje korišćenje biomase.
Jedan od važnih ciljeva je i obezbeđivanje pravednijih prihoda za poljoprivrednike.
To znači da se više pažnje želi usmeriti na položaj proizvođača u lancu snabdevanja, posebno u odnosu na prerađivače, trgovinu i krajnje kupce.
Promene u oblasti dobrobiti životinja
U okviru prioriteta održivosti, Evropska komisija najavljuje ciljane izmene propisa koji se odnose na koke nosilje, piliće i svinje.
Promene bi trebalo da budu praćene odgovarajućim prelaznim periodima i finansijskom podrškom proizvođačima.
To je važan detalj, jer stroži standardi dobrobiti životinja često znače i veće troškove za farme.
Zbog toga Komisija najavljuje da promene neće biti uvedene bez prilagođavanja i podrške proizvođačima.
Smanjenje emisija i bolji obračun uticaja farmi
Strategija predviđa razvoj usklađenih metoda za obračun emisija iz stočarstva na nivou gazdinstava.
Cilj je da se preciznije meri uticaj proizvodnje na klimu, ali i da se stočarima omogući jasniji okvir za prilagođavanje.
Planirana je i primena mera za smanjenje emisija i bolje upravljanje hranljivim materijama.
To uključuje racionalnije korišćenje stajnjaka, bolje upravljanje ishranom životinja i veće korišćenje resursa koji nastaju na samim gazdinstvima.
Poseban pristup za mala gazdinstva i osetljive regione
Evropska komisija najavljuje poseban pristup za mala gazdinstva i regione u kojima stočarska proizvodnja slabi ili nestaje.
U saradnji sa državama članicama biće pripremljen plan za obnovu održive stočarske proizvodnje u takvim područjima.
Ovo je važno jer stočarstvo nije samo pitanje proizvodnje mesa, mleka i jaja, već i pitanje opstanka ruralnih sredina.
U mnogim delovima Evrope farme čuvaju lokalnu ekonomiju, zapošljavanje, održavanje zemljišta i život na selu.
Manje klanice i mobilne klanice
Strategija najavljuje i izradu mape puta za razvoj klanica manjeg kapaciteta i mobilnih klanica.
Cilj je da se smanji transport životinja, poboljša dobrobit životinja i podstaknu lokalne ekonomije.
Manje i mobilne klanice mogu biti posebno važne za udaljena područja, mala gazdinstva i lokalne lance snabdevanja.
Takav model omogućava da se deo prerade i dodate vrednosti zadrži bliže proizvođaču.
Snažnije označavanje porekla proizvoda
Evropska komisija želi da kvalitet stočarske proizvodnje u EU bude vidljiviji i bolje vrednovan.
To bi trebalo da bude postignuto kroz snažnije označavanje porekla proizvoda iz EU i bolje prepoznavanje kvaliteta.
Označavanje porekla može imati veliki značaj za potrošače, ali i za proizvođače koji rade po strožim standardima i imaju veće troškove proizvodnje.
Ideja je da se evropska proizvodnja ne takmiči samo cenom, već i kvalitetom, sledljivošću i standardima.
Akcioni plan za proteine
Uz strategiju za stočarstvo, Evropska komisija predstavila je i akcioni plan za proteine.
Cilj je povećanje proizvodnje i upotrebe proteinskih kultura uzgojenih unutar Evropske unije.
Prema podacima Komisije, u 2025. godini samo 25 odsto uljarica i proteinskih kultura korišćenih u ishrani životinja u EU bilo je proizvedeno na teritoriji Unije.
Plan je da se taj udeo poveća na 35 odsto do 2035. godine.
To bi trebalo da smanji zavisnost evropskog stočarstva od uvoza proteinske hrane, posebno soje i drugih sirovina koje dolaze sa svetskog tržišta.
Zašto je ovo važno i za Srbiju?
Iako se strategija odnosi na Evropsku uniju, njeni efekti biće važni i za zemlje regiona.
Srbija je trgovinski i tržišno povezana sa EU, posebno kada je reč o mesu, mleku, stočnoj hrani, živim životinjama i prerađevinama.
Ako EU smanji zavisnost od uvoza proteinskih kultura, promeni standarde dobrobiti životinja, ojača označavanje porekla i poveća podršku stočarima, to može uticati i na konkurenciju sa kojom se suočavaju domaći proizvođači.
Za srpsko stočarstvo ovo je signal u kom pravcu ide evropska politika: više kontrole, više standarda, više lokalnih resursa, ali i veća potreba za organizovanom podrškom proizvođačima.
Stočarstvo kao pitanje prehrambene sigurnosti
Nova strategija pokazuje da Evropska komisija stočarstvo posmatra kao strateški sektor, a ne samo kao tržišnu delatnost.
Razlog je jednostavan: bez stabilnog stočarstva nema sigurnog snabdevanja mlekom, mesom, jajima i drugim osnovnim proizvodima.
Istovremeno, stočarstvo je sve više pod pritiskom troškova, bolesti, klimatskih zahteva, standarda dobrobiti životinja i konkurencije sa svetskog tržišta.
Zato će budućnost sektora zavisiti od toga da li će proizvođači moći da ostanu profitabilni, a da istovremeno ispune sve strože zahteve tržišta, potrošača i regulative.
Izvor: Evropska komisija