Godina jeste teška, ali borovnica je i dalje najprofitabilnija voćna vrsta! 

IZVOR: https://eupravozato.mondo.rs/

Srbija se svrstava među značajne evropske proizvođače ovog voća i nalazi se na četvrtom mestu u Evropi, iza Poljske, Španije i Nemačke.

Voćarstvo je jedna od najznačajnijih grana poljoprivrede kojom se ostvaruje najveći prihod u strukturi izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Među top deset izvoznih proizvoda u poslednjih 15-20 godina nalaze se tri do četiri voćne vrste, pre svega malina, jabuka i višnja, a pojedinih godina i kupina.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović u razgovoru za Biznis.rs ukazuje da je za očekivati da se na ovom spisku uskoro nađe i borovnica.

„Prošle godine borovnica je ostvarila vrednost izvoza od oko 31 milion dolara. Dosta se ulaže u proizvodnju i sama investicija za jedan savremeni zasad ide od 55.000 do 70.000 evra“, ističe.

On ukazuje da je ova godina za srpsko voćarstvo među najgorim u poslednjih 35 godina zbog pojave mraza i grada. Zbog toga Keserović smatra da će izuzetno visoke cene postići proizvodi kojih na tržištu nema – poput kajsije i trešnje, ali i ostalih voćnih vrsta kao što su šljive, višnje i borovnice.

„Uprkos teškoj godini borovnica je i dalje bez ikakve dileme najprofitabilnija voćna vrsta. Cena maline prošle godine bila je izuzetno niska. S druge strane, proizvođači trešanja su dobro prošli zbog više cene, a ne treba zaboraviti da i kupina u poslednje vreme postiže jako dobru cenu“, navodi Keserović.

Cene podizanja zasada različitih voćnih vrsta variraju u zavisnosti od tehnologije koju primenjuju proizvođači.

„Recimo, ako želite da podignete zasad Oblačinske višnje ili lešnika

, gde nije potrebna protivgradna mreža, investicije se kreću od 9.000 do 12.000 evra. Primera radi, i orah je prošle godine takođe bio dosta rentabilan kada su u pitanju nove sorte koje se uvode. Tu su ulaganja od 11.000 do 13.000 evra, ali s obzirom na to da je on dosta deficitaran i nema ga na tržištu proizvođači koji imaju vrhunsku tehnologiju imali su dobit od devet do 10.000 evra po hektaru“, napominje Keserović.

Najveći proizvođači borovnice u zapadnoj Srbiji

Prema poslednjem popisu poljoprivrede iz 2023. godine, najveće povećanje površina i proizvodnje u poslednjih deset godina ostvareno je upravo kod borovnice. Sa samo 250 hektara u 2012. površine su u 2023. godini dostigle 8.318 hektara, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Srbija se svrstava među značajne evropske proizvođače i nalazi se na četvrtom mestu u Evropi, iza Poljske, Španije i Nemačke.