Tragom naše ankete: Da li je moguće smanjiti zaradu dobavljaču ulaznih sirovina u poljoprivrednoj proizvodnji!?
„AgroServis plus”, portal za ekonomske teme u agraru, sproveo je anketu sa pitanjem „da li bi bilo korisno da država ograniči zaradu uvoznicima i proizvođačima mineralnih đubriva, hemijske zaštite, semena i veterinarskih lekova“. Na ovako postavljeno pitanje redakcija se opredelila nakon uspešne inicijative predsednika države Aleksandra Vučića i Vlade da se umanje marže za stotine prehrambenih proizvoda, da bi potrošači došli do jeftinije robe.
O efektima umanjenja marži kupci imaju pozitivno mišljenje, ali dobavljači sirovina u prerađivačku industriju se žale da im otkupljivači smanjuju cene. Navode da je najbolji primer lanac proizvodnje u preradi i trgovine mleka i mlečnih proizvoda. Zbog smanjenja marži na gotove proizvode u trgovačkoj mreži prerađivači sirovog mleka su umanjili otkupne cene za 20-30 dinara po litri, a to pravdaju „obavezom da u trgovinske kuće sa umanjenim fakturama donose gotove proizvode”.
Farmeri nisu uvereni u priču da imamo u ponudi viška mleka, već da imamo preteran uvoz raznih proizvoda i sumnjivu priču o interventnoj proizvodnji dobro plaćenog mleka u prahu!?
Pitanja u sprovedenoj anketi su se odnosila na potrebu da se država umeša u kontrolu cena za repromaterijale u poljoprivredi, kao i zaštitna sredstva. Od 166 učesnika u anketi 65 odsto se izjasnilo „da se država uključi“ u regulisanje ovog tržišta, jer te cene utiču na njihovu isplativost u poslu. Kao posebnu potrebu 18 odsto učesnika je navelo kontrolu cena, a posebno mineralnog đubriva, dok 10 posto njih smatra da „država ne treba da se meša u trgovinu“.
U pravdanju svojih opredelenja ratari tvrde da su zarade u prometu mineralnih đubriva velike i da su na lokaciji prepakivanja đubriva pronašli ulazne fakture za ureu u rinfuzi na kojoj je upisan iznos od 300 evra/toni?! Tvrde da prodavci zaštitnih sredstava pojedinim trgovačkim kućama odobravaju rabat od 30-40 odsto. Nedavno se dogodilo da je cena uree dostigla oko 900 evra za tonu, a nakon isteka sezone za upotrebu cena je smanjena na 455 evra. Ratari osporavaju i visoke cene semena kukurza i kao argument navode nerealne trgovačke cene semenskih kuća i uvoznika.
U Privrednoj komori Srbije i ministarstvima trgovine i poljoprivrede nemaju službe koje se bave analizom tržišta i predlozima najboljih modela za poljoprivrednike vezano za troškove inputa.
PREDSEDNIK ALEKSANDAR VUČIĆ UMESTO OMBUDSMANA
U poslednjih deset godina kod imenovanja nove vlade što se radi na osnovu zakona, formiraju se resori, Zadružni Savez Srbije predlagao je da se uvede ombudsman za hranu. Postojanje ovog arbitra u sektoru hrane pokazalo se kao efikasno u više zemalja.
U nedavnoj akciji umanjenja marži za stotine prehrambenih i potrošnih roba, ombudsmana je zamenio, vrlo uspešno, predsednik države Aleksandar Vučić. Ta briga za potrošače pokazala se opravdanom, pa su proizvođači pokušali da vrdaju i izbegnu poštovanje dogovora. Neki su i uspeli, ali tu nije kraj. Da u zemlji postoji ombudsman za hranu, to se ne bi događalo, kao i umanjenja pakovanjan raznih roba, gde su kupci navikli da čokolada ima 200 gr, napolitanke 400, a sada im se uz smanjenje težine od 50 gr po staroj ceni nude ovi proizvodi…
Inače, kod nas se kontroliše roba na izlazu iz proizvodnje, što nije čest slučaj, a manje roba na rafovima. Do sada je najviše kontrolisan med, a retko mlečni proizvodi po sastavu materija.