Veća vrednost, manje količine strateških zaliha
U strateškim robnim zalihama, koje služe za snabdevanje stanovništva u slučaju rata ili velikih prirodnih nepogoda, Hrvatska je prošle godine čuvala nešto manje količine robe nego godinu ranije, ali je ukupna vrednost zaliha krajem 2024. godine bila za oko četiri odsto viša nego u 2023.
Na kraju decembra prošle godine, robe u strateškim i tržišnim robnim zalihama ukupno su vredele 87 miliona evra, što je 4,1 odsto više nego u 2023. godini, pokazuje Vladin Izveštaj o stanju i upravljanju robnim zalihama za 2024. godinu.
Pšenica, kukuruz, juneće i svinjsko meso, višenamenske cisterne i kontejneri spadaju među 14 proizvoda koji imaju najveću vrednost u strukturi zaliha – čak 86 odsto ukupnih rezervi.
Neizmenjene količine mesa i goriva
Krajem decembra prošle godine, država je za potrebe eventualne krize čuvala:
- 56.630 tona pšenice,
- 26.360 tona kukuruza,
- 4.890 tona ječma,
- 109 tona testenine,
- 64 tone pirinča.
To su neznatno manje količine nego godinu pre, kada je u skladištima bilo oko 57.800 tona pšenice, 26.500 tona kukuruza, 4.900 tona ječma i 83 tone pirinča.
Vrednost pšenice u zalihama iznosila je 14,6 miliona evra, kukuruza 5,2 miliona, a ječma 1,9 miliona evra.
Hrvatska je čuvala iste količine mesa kao i prethodne godine – 1.014 tona junećeg i 805 tona svinjskog mesa – kao i oko 5.700 tona šećera. Te robe vredne su 4 miliona evra, 2,2 miliona evra i 3,5 miliona evra.
Količine goriva takođe su ostale iste: u zalihama je bilo oko 9,7 miliona litara evrodizela i 5,5 miliona litara benzina (Eurosuper 95).
Nabavljene nove cisterne i agregati
S druge strane, država je prošle godine nabavila još 20 višenamenskih cisterni i 74 agregata, pa ih sada ima 115, odnosno 124 komada.
Za njihovu kupovinu, kao i za nabavku desetak drugih neprehrambenih proizvoda, potrošeno je oko sedam miliona evra, dok je za nabavku prehrambenih proizvoda (poput mesnih i ribljih konzervi, dečje hrane i sličnih artikala) izdvojeno još 1,7 miliona evra.
Kontejneri i zbrinjavanje posle potresa
Od ukupno 1.108 kontejnera u vlasništvu Ravnateljstva za robne zalihe, gotovo polovina (530) i dalje je namenjena za potrebe zbrinjavanja nakon zagrebačkog i petrinjskog potresa, dok ih se 334 nalazi u skladištima Ravnateljstva.
Strateške robne zalihe popisane su prošle godine, od 19. novembra do 31. decembra 2024., na ukupno 329 lokacija.
Na 228 lokacija popis su obavili službenici Ravnateljstva, dok su na 101 lokaciji robu popisala povereništva skladištara ili korisnika.
Ravnateljstvo završilo godinu sa manjkom
Tokom vanrednog nadzora nad sprovođenjem ugovora o skladištenju i korišćenju strateških robnih zaliha, kontrolisane su 154 pravne osobe, pri čemu nisu utvrđeni manjkovi.
Na kraju decembra 2024. godine, hrvatske robne zalihe, strateške i tržišne, vredele su 87 miliona evra — što je tri miliona više nego prethodne godine.
Ravnateljstvo za robne zalihe, koje upravlja nabavkom, skladištenjem i obnavljanjem rezervi, završilo je prošlu godinu s manjkom prihoda (48,3 miliona evra) u odnosu na rashode (50,3 miliona evra), dakle deficitom od oko dva miliona evra.
Taj manjak je pokriven viškom od pet miliona evra prenetim iz 2023. godine.
Zalihe obezbeđuju osnovnu ishranu u kriznim situacijama
Država formira robne zalihe kako bi obezbedila osnovnu ishranu i snabdevanje stanovništva u slučaju rata, velikih prirodnih nepogoda (poplava, zemljotresa) ili tehničko-ekoloških katastrofa.
Takve zalihe treba da omoguće osnovno snabdevanje za oko 50 hiljada građana, i to u trajanju od 15 do 60 dana, u zavisnosti od stepena ugroženosti.
IZVOR: inde.hr