Pregled inflacije u prvom polugodištu 2025
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u prvom polugodištu 2025. godine zabeležen je prosečan međugodišnji rast potrošačkih cena od 4,3%. Ovaj podatak jasno ukazuje da inflacija i dalje ima snažan uticaj na standard građana, iako je umerenija u poređenju sa prethodnim periodima.
Najveći doprinos rastu inflacije imale su grupe proizvoda: voće, duvan, kafa, komunalne usluge, povrće i čokolada. Ove kategorije zajedno su učestvovale sa 43,6% u ukupnoj međugodišnjoj stopi rasta.
Cene voća kao ključni faktor inflacije
Rast cena voća za 18,1%
Najveći inflacioni pritisak dolazi iz sektora voća, čija je cena porasla za 18,1% u prvih šest meseci 2025. godine. Ovaj trend posebno pogađa domaćinstva jer voće čini važan deo potrošačke korpe.
Jabuke poskupele 28,2%
Jabuke, kao jedno od najčešće konzumiranih voća u Srbiji, poskupele su za 28,2%, što značajno utiče na budžet potrošača.
Citrusno voće pod najvećim udarom – limun, pomorandža i mandarine
Cene citrusa beleže drastičan rast:
- Limun +31,9%
- Pomorandže +16,6%
- Mandarine +33,5%
Globalni faktori rasta cena – suša i infekcije na plantažama
Prema podacima RZS-a, globalni rast cena voća posledica je klimatskih promena i problema u proizvodnji. Suše, kao i bakterijske infekcije na plantažama Floride i Brazila, dodatno su smanjile ponudu, što je automatski podiglo cene na svetskom tržištu.
Uticaj drugih proizvoda i usluga
Poskupljenje duvana i kafe
Cene duvana i kafe nastavile su da rastu, čime su dodatno pojačale inflacioni pritisak. Potrošači sada za ove proizvode izdvajaju više, a to utiče na ukupni indeks cena.
Komunalne usluge kao stabilan inflacioni pritisak
Komunalne usluge tradicionalno imaju visok udeo u rastu cena. U prvom polugodištu 2025. nastavile su da budu značajan faktor inflacije, što je posebno primetno u urbanim sredinama.
Čokolada i povrće – rast cena osnovnih namirnica
Čokolada, kao i određene vrste povrća, poskupele su, dodatno opterećujući kućne budžete. Rast cena u ovim kategorijama ukazuje na šire tržišne poremećaje u sektoru hrane.
Grane koje su imale deflatoran uticaj
Iako su cene većine proizvoda rasle, postoje i oblasti koje su imale deflatoran uticaj.
Smanjenje cena goriva za putničke automobile
U prvom delu godine došlo je do pada cena goriva za putničke automobile, što je donekle ublažilo ukupni inflacioni pritisak.
Pad cena čvrstih goriva i ogreva
Čvrsta goriva, poput uglja i drveta za ogrev, takođe su zabeležila pad cena, što je rasteretilo domaćinstva u zimskom periodu.
Struktura inflacije po kategorijama potrošnje
Prema strukturi prosečne godišnje stope rasta cena, najveći udeo imale su usluge, dok su druge kategorije imale značajan, ali nešto manji doprinos.
- Usluge – 35,0%
- Industrijski proizvodi bez hrane i energije – 26,7%
- Prerađena hrana – 22,9%
- Neprerađena hrana – 15,4%
Ovi podaci pokazuju da se inflacija ravnomerno raspodelila na više sektora, što otežava ublažavanje pritisaka kroz pojedinačne ekonomske mere.
Zaključak – inflacioni pritisci u drugoj polovini 2025
Podaci RZS-a jasno pokazuju da su voće, duvan, kafa, čokolada i komunalne usluge bili glavni nosioci inflacije u prvoj polovini 2025. godine. Iako je prosečan rast cena od 4,3% umeren, njegova struktura ukazuje da potrošači najviše trpe zbog rasta cena hrane i osnovnih usluga.
U drugoj polovini godine očekuje se nastavak pritisaka, posebno ako klimatski uslovi i dalje budu negativno uticali na globalnu proizvodnju voća i povrća.
📌 Više o ekonomskim trendovima i inflaciji možete pročitati u zvaničnoj publikaciji RZS-a „Trendovi, II kvartal“.