Mladi poljoprivrednik iz Srbije od šipka pravi posao vredan zlata!
Suva i topla klima donela odličan rod – organski šipak iz Bačkog Petrovog Sela putuje pravo u Nemačku
Na plantaži organskog šipka mladog poljoprivrednika Dina Subotičkog u Bačkom Petrovom Selu, ovogodišnja suva i topla klima pokazala se kao odlična za prinos.
Berba šipka počinje naredne sedmice, i to specijalnim kombajnom, što je prava retkost na domaćim plantažama.
Subotički ima mlad zasad podignut na dedovini, pre dve do tri godine, i ove sezone očekuje ozbiljniji rod – od dve do tri tone svežeg šipka po hektaru. Nakon sušenja, količina će biti manja za oko 25%, ali vrednost proizvoda značajno veća.
„Gajim nemačke sorte ‘inermis’ i ‘šmit ideal’, koje kasnije sazrevaju i idealne su za industrijsku preradu,” objašnjava Dino Subotički.
Od srpske njive do nemačkih teglica – dvostruko veća cena osušenog šipka
Nakon ubiranja plodova, šipak se suši, jer osušen ima dvostruko višu cenu od svežeg.
Dok kilogram svežeg šipka košta oko 1 evro, osušeni dostiže i 2,5 evra.
Plodovi sa Subotićeve plantaže završavaju upravo na nemačkom tržištu, gde se od njih prave dečje kaše, džemovi, pekmezi i brašno od šipka.
“Podizanje plantaže pokazalo se kao dobra investicija. Očekujem da za nekoliko godina isplatim početna ulaganja, koja su bila između 2.000 i 3.000 evra po hektaru. Troškovi bi bili i veći da nisam imao dedinu njivu,” kaže Subotički za Dnevnik.
Inspirisan pionirima – šipak kao kultura budućnosti
U odabiru kulture presudno mu je bilo iskustvo Karolja Feketea, pionira u gajenju šipka u Srbiji.
“U želji da najbolje iskoristim nasledstvo, odlučio sam se za šipak, slušajući iskustva onih koji su prvi počeli sa ovim voćem u Srbiji. Planiram da pokrenem i sopstvenu preradu, ali tek kada povratim uloženi novac,” dodaje Dino.
Minimalna ulaganja – maksimalna otpornost
Prednosti gajenja šipka su brojne.
Ova biljka uspeva na gotovo svakom zemljištu – od prve do šeste klase, pa čak i na suvim i toplim terenima.
“Šipak je najotpornija voćna kultura i preporučio bih ga i početnicima, kao i onima koji zbog klimatskih promena žele da promene kulturu koju gaje,” ističe Subotički.
U prvim godinama ima više posla oko okopavanja, raščišćavanja i orezivanja, ali kasnije održavanje nije zahtevno.
“Kasnije se između redova samo kosi i dva do tri puta prska plavim kamenom, a gorivo je najveća stavka u troškovima održavanja organske plantaže,” dodaje on.
Organski šipak – kultura koja donosi sigurnu zaradu
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, organski šipak se u Srbiji trenutno gaji na oko 525 hektara, dok se u Vojvodini nalazi 87 hektara zasada.
Najveća plantaža organskog šipka u pokrajini, površine 50 hektara, nalazi se u Novom Kneževcu.
Šipak koji rađa pola veka – dugoročna kultura sa stabilnim prinosom
Karolj Fekete, pionir i dugogodišnji proizvođač šipka, objašnjava da biljka ima izuzetno dug vek rodnosti:
“Žbun šipka može da daje rod i do 50 godina, ali se na svakih deset treba orezivati do zemlje. Što je plantaža starija, to više rađa – grane se šire, a bobice postaju krupnije,” kaže Fekete.
On ove godine očekuje oko četiri tone svežeg šipka po hektaru, odnosno oko 2,3 tone osušenog, što je 20% bolji prinos nego prošle sezone.
Ukupan rod, od oko 100 tona, biće plasiran u Nemačku, gde tamošnja prehrambena industrija šipak koristi za raznovrsne proizvode – od brašna, preko džemova, do kaša za decu.
Državna i pokrajinska podrška – ključ razvoja mladih proizvođača
Subotički u svom radu koristi subvencije Pokrajine i Republike, zahvaljujući kojima je nabavio deo mehanizacije i ostvario podsticaj za organsku proizvodnju.
Podsticaji za organsku proizvodnju trenutno iznose 63.000 dinara po hektaru, što je znatno više u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.
“Bez podrške države teško bi bilo pokrenuti ovakav posao. Svaka pomoć znači, pogotovo u početku dok se plantaža ne razgrana i ne uđe u pun rod,” kaže Dino.
Šipak – mala ulaganja, veliki potencijal
Šipak se pokazao kao ekonomski isplativa, ekološki održiva i klimatski prilagodljiva kultura.
Dino Subotički planira da u narednim godinama širi proizvodnju, uvede sopstvenu preradu i tako zatvori ceo lanac – od njive do gotovog proizvoda.
“Organski šipak ima budućnost. To nije samo posao, već način života koji spaja tradicionalnu poljoprivredu i modernu tehnologiju,” zaključuje mladi proizvođač iz Bačkog Petrovog Sela.
📍 Izvor: dnevnik.rs
Foto: Dnevnik / S. Šušnjević