Trgovinski mir i carinski preokreti donose optimizam na tržištu soje, dok vreme u Južnoj Americi i političke prilagodbe oblikuju raspoloženje na tržištu žitarica
Ključni politički potezi i trgovinski trendovi
Poslednja nedelja oktobra 2025. protekla je u znaku diplomatskih inicijativa, trgovinskih ustupaka i promena u carinskim režimima koje su značajno uticale na globalno tržište žitarica i uljarica. Glavni pokretač bio je obnovljeni dijalog SAD i Kine posle samita Tramp–Si u Južnoj Koreji, koji je rezultirao najavom Pekinga da će ponovo pokrenuti velike kupovine američke soje — prvi put posle višemesečne pauze.
Sredinom nedelje državna kompanija COFCO potvrdila je kupovinu tri broda soje iz SAD za isporuku u decembru i januaru, što je bio prvi konkretan signal povratka trgovine. Kasnije je dodato još četiri broda (oko 250.000 tona) za kraj 2025. i početak 2026. godine. Ove transakcije, ukupno sedam Panamax tereta, označile su simbolično otvaranje trgovinskih koridora zatvorenih zbog carinskih neizvesnosti.
Predsednik Donald Tramp potvrdio je smanjenje tarifa na kinesku robu sa 57% na 47%, u zamenu za kineske obaveze da obnovi poljoprivredne kupovine, nastavi izvoz retkih metala i pojača kontrolu nad ilegalnim prometom fentanila. Njegova izjava da će „Kina kupiti ogromne količine američke soje“ odmah je podigla cene soje na Čikaškoj berzi na najviši nivo u poslednjih 16 meseci.
Ipak, optimizam je ublažen odlukom Vašingtona da zadrži istragu prema odeljku 301 o kineskoj trgovinskoj praksi, što ostavlja mogućnost ponovnog uvođenja carina ako Kina ne ispuni obaveze. Ta pravna „poluga“ dodaje nestabilnost tržištu i podseća da je primirje i dalje krhko.
Kinesko Ministarstvo trgovine potvrdilo je plan da u naredne tri godine poveća uvoz američke soje na 25 miliona tona godišnje, čime bi se vratio nivo pre trgovinskog rata. Ipak, privatni prerađivači i dalje plaćaju preostalu carinu od 13% i rade sa niskim maržama, dok državne firme preuzimaju glavninu kupovina radi strateških zaliha i sigurnosti hrane.
Globalni odjeci i regionalni efekti
Na marginama američko-kineskog dogovora razvijale su se i druge važne priče:
– Kanada i Kina rade na obnavljanju trgovine kanolom. Peking bi mogao da ukine carinu od 76% ako Otava ublaži takse na kineske električne automobile. Sporazum bi ponovo pokrenuo milione tona izvoza i indirektno uticao na cene uljarica i stočne hrane.
– Meksiko i SAD su blizu dogovora o ponovnom izvozu goveda, nakon zabrane zbog parazita „screwworm“. To bi stabilizovalo potražnju za stočnom hranom u regionu.
– Ukrajina je u oktobru zabeležila pad izvoza žitarica i leguminoza od 38% u odnosu na prošlu godinu, sa posebno slabim izvozom kukuruza (-65%). Problemi s logistikom i nesiguran Crnomorski koridor ograničili su isporuke, čime je podržana cena pšenice u Evropi i SAD.
– Evropska unija je blago povećala prognozu proizvodnje žitarica za 2025/26. na 285,7 miliona tona — zahvaljujući rastu meke pšenice (+0,8 Mt) i ječma (+0,2 Mt), dok je kukuruz ostao stabilan (56,8 Mt). To potvrđuje ulogu Evrope kao stabilnog izvora ponude.
– Rusija je zadržala prognozu žetve od 135 miliona tona, uz napomenu da izvozne mogućnosti ograničavaju kapaciteti luka i transport.
– Argentina, posle izborne pobede predsednika Havijera Mileja, očekuje smanjenje izvoznih taksi i veći izvoz kukuruza i pšenice, što bi moglo povećati konkurentnost zemlje na svetskom tržištu.
– Indonezija i Malezija dodatno su pomerile ravnotežu u sektoru uljarica. Indonezija je potvrdila širenje biodizel programa (B50) i podigla prognozu proizvodnje palminog ulja na 56 miliona tona za 2025, dok je Malezija dobila nultu carinu za izvoz u SAD, što povećava konkurenciju sojinom ulju.
Kretanje cena i tržišnih indikatora
Fjučersi su tokom nedelje oscilovali između političkog optimizma i realnih ograničenja u lancima snabdevanja.
– Pšenica je zabeležila rast od 10¾ centi, zahvaljujući boljoj konkurentnosti američkih izvoznika i slabijem ukrajinskom izvozu.
– Kukuruz je ojačao za 7 centi jer se žetva u SAD bliži kraju (75%) i proizvodnja etanola ostaje stabilna.
– Soja je bila najveći dobitnik. Kombinacija kineskih kupovina, smanjenja tarifa i neizvesnog vremena u Južnoj Americi podigla je novembarske fjučerse za gotovo 50 centi. Sojina sačma porasla je za više od 21 dolar po toni, dok je sojino ulje blago oslabilo.
Vremenske prilike po regionima
U Severnoj Americi, vreme je ostalo povoljno za završetak žetve i obnovu vlage u suvim delovima pojasa ozime pšenice.
U Južnoj Americi, Brazil beleži povratak padavina u centralnim oblastima, ključnim za klijanje soje, dok južne regije trpe rizik od poplava. U Argentini su kiše zadržale vlagu u zemljištu, ali su donele niže temperature i pritisak bolesti na pšenicu; kasni mrazevi u Pampama mogu umanjiti prinos, iako je prognoza proizvodnje i dalje 22 miliona tona.
U Evropi, česte padavine pomažu nicanju ozime pšenice ali usporavaju setvu, dok su u Crnom moru nove kiše poboljšale vlagu u Ukrajini i južnoj Rusiji.
Tržište uljarica i energenata
Indonezija predviđa rast proizvodnje palminog ulja od 5% u 2025. godini, dok Malezija koristi nove trgovinske olakšice za izvoz u SAD. Analitičari podižu procene cena zbog snažne indijske potražnje, ali upozoravaju na moguć pad ako sojino ulje nastavi da slabi. Odnos cene palminog i sojinog ulja utiče na globalne prerađivačke marže i energetsku politiku.
Makroekonomski i klimatski okvir
Prema izveštaju Svetske banke, cene poljoprivrednih proizvoda mogle bi u proseku pasti za 7% u 2025. i 2026. godini, ali snažnija La Niña može preokrenuti trend i izazvati rast cena zbog smanjenih prinosa u Argentini, Brazilu i Meksičkom zalivu.
Pogled unapred – novembar 2025.
Početak novembra donosi ključnu neizvesnost: hoće li se američko-kinesko primirje pretvoriti u stabilan izvoz soje i trajno snižene tarife? Trgovci prate da li će se narudžbine nastaviti i da li će istraga po odeljku 301 prerasti u novi trgovinski spor. Istovremeno, vreme u Brazilu i Argentini ostaje odlučujući faktor za kratkoročne trendove cena.
Sa globalnim zalihama koje su „udobne, ali ne prevelike“, tržište ostaje osetljivo. Soja ulazi u novembar sa bikovskim zamahom, kukuruz sa opreznom konsolidacijom, a pšenica balansira između poboljšane vlage u SAD i stabilne evropske ponude.
Kraj oktobra 2025. ponovo je pokazao da diplomatija i klima ostaju glavne sile koje upravljaju kretanjima cena na svetskom tržištu žitarica.