Beograd, 11.februar 2026.
Photo: agroservis arhiva
Pet meseci je ostalo do ovogodišnje žetve pšenice sa 631.965 hektara i očekujućeg roda od 3,73 miliona tona (prosečno 5,9 t/ha), a ratari nemaju nijedan valjan oslonac za prodaju, pa ni ugovore sa prerađivačem.
Prema nepotpunoj prognozi, desetak mlinara i izvoznika pominju kupovinu oko 500.000 tona (najviše na severu Vojvodine), a za ostalo zrno vlasnici će tražiti skladištenje, odnosno predaju zrna na čuvanje bez cene. Država ima zakonski osnov za formiranje javnih skladišta, a i banke su voljne da daju robne zapise. Međutim, ovo još uvek nije prepoznato u nadležnim ministarstvima kao moguće rešenje za pomoć u trgovini.
U Privrednoj komori Vojvodine održan je u oktobru Okrugli sto na temu „Unapređenje sistema kreditiranja i trgovanja kroz unapređenje sistema javnih skladišta i predžetvenog finansiranja”. Potpuniju sliku o javnim skladištima prikazao je direktor Žitounije Zdravko Šajatović.
- Sistem javnih skladišta je bila dobra ideja koja je u praksi teško kompromitovana, jer je u odsustvu kontrole izdavanja robnih zapisa – hartija od vrednosti sa robnim pokrićem, došlo do teških finansijskih zloupotreba. Izgubljeno je poverenje svih učesnika u navedenom sistemu (poljoprivrednika, skladištara, banaka) i Kompenzacioni fond je ugašen, a već duže vremena nemamo više ni jednog registrovanog javnog skladištara. Što je još lošije, jedan broj oštećenih poverilaca ni do danas nije dobio nadoknadu pretrpljene štete, jer u Kompenzacionom fondu nije bilo sredstava za isplatu – rekao je Zdravko Šajatović.
U vezi aktivnosti na oporavku sistema javnih skladišta Žitounija je naknadno i pismeno dostavila sledeće sugestije Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu trgovine:
Prva, i neophodna mera koja mora prethoditi svim ostalim predloženim merama, je obezbeđivanje sredstava za obeštećenje poverilaca po osnovu robnih zapisa koji su izdati bez pokrića u uskladištenoj robi. Bez ovog koraka se izgubljeno poverenje u sistem robnih zapisa neće povratiti. S obzirom da se namirenje oštećenih poverilaca ne može izvršiti iz Kompenzacionog fonda, a ni Ministarstvo poljoprivrede nije raspoloženo da ta sredstva obezbedi iz agrarnog budžeta, naš predlog je da se neophodna sredstva obezbede preko budžetske rezerve.
Žitounija podržava ideju da se donese sasvim novi Zakon o javnim skladištima ali, pre izrade nacrta zakona neophodno je da posebna radna grupa sačini detaljan pregled obaveza, troškova i finansijske koristi svih učesnika u sistemu javnih (ili licenciranih) skladišta: poljoprivrede, skladištara, banaka, Produktne berze. Tek nakon toga treba organizovati još jedan sastanak na koji, osim svih učesnika na prvom sastanku, treba pozvati i predstavnike primarne poljoprivredne proizvodnje, Zadružni savez Vojvodine, velikih skladištara i banaka, od kojih treba da čujemo njihove konkretne predloge i sugestije – kažu u Žitouniji.
Iz Žitounije podržavaju inicijativu da se inicijalna sredstva obezbede za popunjavanje početnog garantnog depozita Kompenzacionog fonda. Predlog je da se inicijalna sredstva obezbede iz Budžeta Srbije za 2026.godinu.
Za predviđeni rod biće dovoljno skladišnog prostora bez potpunog razvrstavanja pšenice po kvalitetnim grupama. To je i najveći trgovački nedostatak i veliki teret za uspešan izvoz. Zrno koje nema 12% proteina ulazi u kategoriju stočne pšenice i znatno je jeftinija od one kvalitetne za hlebno brašno. Istina je da je pšenica berzanska roba i da cena zavisi od niza faktora (roda, potražnje, kvaliteta, dostupnih lagera…) i načina preuzimanja. Naši ratari će i ovu žetvu, izgleda, dočekati bez najave veće kupovine, bez pravog oslonca za bolju trgovinu.
Kao što se moglo i očekivati, sistem Javnih skladišta kao značajna sigurnost u trgovanju pšenicom nije bio uključen u planiranje budžeta za ovu godinu. Za aktiviranje ovog lanca, od skladišta preko banaka do robnih zapisa, potreban je tim koji nemaju nadležna ministarstva niti Produktna berza koja se usavršila za simboličan interventni otkup, a pitanje je da li malobrojna po zaposlenosti može i to da uradi. Dakle, ne nazire se ko će i kako pomoći da ratari prodaju ovogodišnji rod.
Ako se agronomske i trgovačke prognoze ostvare, mi ćemo ove godine za izvoz imati više od 3,2 miliona tona zrna, što nismo odavno imali.
Od prošlogodišnjeg roda pšenice do sada najviše smo izvezli u Italiju 364.820 tona, što je više od polovine ukupnog izvoza od 660.860 tona. Bosna i Hercegovina je najveći kupac našeg brašna 38.082 tona, pa Severna Makedonija 34.585 tona.
Privredna komora Srbije već godinama žetvu pšenice ne uvažava kao značajan posao, znajući da zrna za hleb imamo dovoljno i da je zrno berzanska roba, što je u celini tačno. Tako se događa da se, uglavnom, nezadovoljni ratari, sezonski javljaju sa predlogom za otkupnu cenu i za angažovanje Državnih robnih rezervi koje su „čvrsto povezane” sa njihovim ovlašćenim skladištarima. Ovaj državni aparat nema značajan fond za interventni otkup i uglavnom reaguju posle političkih odluka i na osnovu transfera para iz narodne kase.
Dobri poznavaoci tržišta pšenice smatraju da je rod važno što pre prodati, a za ponudu od 19 i 20 dinara „na zeleno” neki pretpostavljaju da će se i ponoviti prvih dana otkosa. Niko od ovih analitičara ne veruje da će država do žetve pronaći alat da pomogne u otkupu ratarima. Oni su najbliži proceni da će država intervenisati otkupom i to od manjih gazdinstava sa najviše 100.000 tona. Ovu prognozu u Državnim robnim rezervama nisu mogli da nam potvrde. Za ovaj posao, po ceni od 20 din/kg, potrebno je obezbediti dve milijarde dinara, što se ne može pročitati u budžetu.