Od poreskih obveznika za poljoprivredu u Srbiji odlukom Narodne skupštine, a preko budžeta izdvojeno je za 2026. godinu 147,5 milijardi dinara. To je najviše od postojanja finansiranja ove delatnosti budžetskim novcem. Tačan broj stavki trošenja koji se odnosi na poljoprivredu, odnosno registrovana poljoprivredna gazdinstva nije sabran, ali se može videti da su sve potrebe poljoprivrednika u agrarnom troškovniku.
Opredeljenje naroda za podršku poljoprivredi iskazala je Narodna skupština, što od svih institucija nadležnih ministarstava, a pre svega od Vlade, zahteva izuzetan kvalitet u radu, efikasnost i poštovanje iskazanih programa razvoja poljoprivrede i zaštite sela.
Vladina briga nije u donošenju uredbi i pravilnika, već u valjanom radu inspekcija nadležnih institucija i službi.
Cela nacija je pozvana od Predsednika države Aleksandra Vučića „da radimo više i bolje“. Poziv je iskazan u pravo vreme i svako može da ima svoju deonicu koju može da kvalitetno savlada i popravi.
Na ovom mestu sa iskrenom namerom navodićemo otvorene teme za rešenja, složena pitanja iz agrara uz poziv da iznesete Vaše osvrte i sugestije za uspešniju poljoprivredu u Srbiji i za život sela. Voleli bi da svakodnevno imamo prilog i odgovore – Kako vlada Vlada u poljoprivredi i kako može bolje?
Naša adresa je:agroprofit.udruzenje@gmail.com
DRŽAVA IMA ALATE ZA RUKOVOĐENJE REZULTATIMA PREDSTOJEĆE ŽETVE
I pre žetve ili bolje rečeno trgovine pšenicom neke pojedinosti su već poznate. Vozarina od naše granice do Konstance po toni je povećana za 5 eura po toni. U svetu se očekuje obimna žetva i kako trgovci žele, umanjena cena pšenice. Još se preračunavaju zalihe pšenice u svetu, a Rusija ne krije da od prošlogodišnjeg roda za prodaju ima više od 20 miliona tona.
Šta će nama podariti pšenična polja od 631.000 ha, od toga u AP Vojvodini 367.000 ha, još nije jasno. Uz svu neizvesnost potrebno je dodati oko milion tona sigurnog lagera pred samu žetvu.
Država se u poslednjih pet godina nije proslavila učešćem u rukovođenju rezultatima žetve pšenice. Kada je pre tri godine pšenica imala visoku žetvenu cenu, država je zabranila izvoz, a potom smo brašno prodavali po umanjenoj ceni zrna i izgubili smo odavno osvojena tržišta. Posledice su bile dugoročne. Prošle žetve pritisnuti solidnim rodom, novu žetvu dočekujemo, sasvim je izvesno, sa oko milion tona lagera. Državne robne rezerve nisu finansijski, a ni poslovno sposobne za otkup tržišnih viškova, jer još uvek trpe posledice mnogih prevara vezanih za čuvanje žitarica.
Iako je još daleko, da bi pouzdano predviđali rezultate nove žetve, stručnjaci radije pominju da na poljima, gotovo u celoj zemlji nedostaje kiša! Ugrožena je i uljana repica, ječam, raž… a ako ovako ostane sa podignutom prašinom na oranicama sejaće se kukuruz, suncokret, soja…
Svaki ratar iako kao nikad ranije u prodaji svojih roba zavisiće od globalnih prilika i ogromnih lagera u dve zemlje. Ipak, razmišlja o tome kome prodati ili gde uskladištiti novi rod.
Ova pitanja samo sa većom težinom valjalo bi da budu i briga naše Vlade. Rešenja za olakšanu prodaju pšenice postoje, ali ne ubrzano i celog roda. Evo alata: skoro dve decenije imamo zakon o javnim skladištima i garancijskom fondu. Ovo nema nikakve veze sa državnim robnim rezervama na osnovu navedenih propisa moguće je formirati mrežu javnih skladišta i uvesti robne zapise koje su ne tako prihvatile poslovne banke. Javna skladišta nisu „ovlašćena skladišta“ državnih robnih rezervi već su zakonom definisani prostori i odgovornost vlasnika koji preuzima robu na čuvanje. Oslonac ratara je u tome da robu ostavljaju na sigurnom mestu i da dobijaju robni zapis od poslovne banke i novac sa obavezom vraćanja za 6 meseci. Dakle, roba na čuvanju je garancija da banka u ni jednom slučaju neće biti oštećena.
Izgleda da je mala vajda što ovaj alat postoji kada ga niko ne pominje. Da li je to zbog neznanja ili bojazni – ko to pomene, dobiće obavezu i da sprovede! Nije to daleko od načina špekulisanja državnog aparata što Vlada ne bi trebala da dozvoli. Znamo da je najlakše da država donese zaključak o interventnom otkupu pšenice po ceni za 2 do 5 dinara većoj od trgovačkih i da robne rezerve preko Produktne berze otvore utakmicu za prijavljivanje 50.000 do 70.000 tona, a moguće je i za manji otkup. Sve ovo je više nego simboličan lager, a izgleda da za veći i nemamo prostora .
Iako je žetva daleko, za Vladu je kosa iza peta, ako je osećaju.