Od poreskih obveznika za poljoprivredu u Srbiji odlukom Narodne skupštine, a preko budžeta izdvojeno je za 2026. godinu 147,5 milijardi dinara. To je najviše od postojanja finansiranja ove delatnosti budžetskim novcem. Tačan broj stavki trošenja koji se odnosi na poljoprivredu, odnosno registrovana poljoprivredna gazdinstva nije sabran, ali se može videti da su sve potrebe poljoprivrednika u agrarnom troškovniku. 

Opredeljenje naroda za podršku poljoprivredi iskazala je Narodna skupština, što od svih institucija nadležnih ministarstava, a pre svega od Vlade, zahteva izuzetan kvalitet u radu, efikasnost i poštovanje iskazanih programa razvoja poljoprivrede i zaštite sela. 

Vladina briga nije u donošenju uredbi i pravilnika, već u valjanom radu inspekcija nadležnih institucija i službi. 

Cela nacija je pozvana od Predsednika države Aleksandra Vučića „da radimo više i bolje“. Poziv je iskazan u pravo vreme i svako može da ima svoju deonicu koju može da kvalitetno savlada i popravi.

Na ovom mestu sa iskrenom namerom navodićemo otvorene teme za rešenja, složena pitanja iz agrara uz poziv da iznesete Vaše osvrte i sugestije za uspešniju poljoprivredu u Srbiji i za život sela. Voleli bi da svakodnevno imamo prilog i odgovore – Kako vlada Vlada u poljoprivredi i kako može bolje?
Naša adresa je:agroprofit.udruzenje@gmail.com

STRATEGIJA O POLJOPRIVREDI – KORAK PO KORAK DO KONAČNOG SADRŽAJA
U okviru javne rasprave o Predlog strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2026–2034. godine, u Beogradu je održan okrugli sto.

Tom prilikom predstavljen je Predlog nove strategije, a prof. dr Tatjana Brankov, posebni savetnik ministra, ukazala je na ključne izmene predviđene ovim dokumentom.

Ona je istakla da je struktura Predloga strategije u potpunosti usklađena sa zakonskim okvirom i da su definisani vizija, opšti cilj i šest posebnih ciljeva razvoja sektora poljoprivrede i ruralnih područja.

„Javne konsultacije su već sprovedene u decembru 2025. godine, a nacrt je razmatran i na sednici Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine, koji je većinom glasova podržao ovaj dokument. Tokom konsultacija identifikovano je 18 primedbi, od kojih je većina usvojena, čime je tekst dodatno unapređen“, navela je Brankov.

Prema njenim rečima, javna rasprava traje do 30. marta 2026. godine i svi zainteresovani imaju mogućnost da dostave svoje predloge i sugestije.

Brankov je naglasila da se jedna od najvažnijih izmena odnosi na organsku proizvodnju, čija je uloga značajno osnažena, kao i na razvoj bio-distrikata.

„Organska proizvodnja je sada jasnije povezana sa zaštitom životne sredine, klimatskim promenama, biodiverzitetom, javnim zdravljem i ruralnim razvojem. Razmatra se i uvođenje dodatnih podsticaja, posebno u zaštićenim prostorima kao i veće uključivanje organizacija iz ovog sektora kao partnera Ministarstva“, istakla je ona.

Govoreći o drugim segmentima, Brankov je ukazala na značaj jačanja uloge lokalnih samouprava i lokalnih akcionih grupa, kao i na unapređenje politika ruralnog razvoja kroz nacionalne programe i IPARD.

Posebna pažnja, kako je navela, posvećena je pčelarstvu, sa ciljem očuvanja zdravlja pčela, biodiverziteta i smanjenja upotrebe hemijskih sredstava.

„Predložen je i pilot-program prirodnog pčelarstva, uz naučni nadzor, kao i uvođenje digitalnih rešenja za praćenje proizvodnje i porekla meda“, dodala je Brankov.

Ona je naglasila da su u strategiju uvrštene i mere za očuvanje autohtonih rasa, podrška mladima u poljoprivredi, razvoj stočarstva i unapređenje direktne prodaje proizvoda „sa praga“.

„Takođe, predloženo je osnivanje Saveta za zaštitu poljoprivrednog zemljišta i uvođenje zvanja ovlašćenog agronoma, kao i dalje unapređenje vodoprivrede, posebno u kontekstu upravljanja vodnim resursima u uslovima klimatskih izazova.“

Brankov je ukazala da određeni predlozi nisu prihvaćeni, pre svega oni koji se odnose na detaljne finansijske i regulatorne mehanizme, jer strategija predstavlja okvirni dokument, dok će se konkretne mere razrađivati kroz posebne programe i zakonska rešenja.

„Ulazimo u drugu fazu javne rasprave i nastavićemo da pažljivo analiziramo sve pristigle predloge“, poručila je ona.

U nastavku diskusije, učesnici su ocenili da je nacrt strategije sveobuhvatniji u odnosu na prethodne, ali su ukazali na potrebu dodatne razrade pojedinih oblasti, posebno u sektoru proizvodnje mleka i položaja malih proizvođača.

Izgleda da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede odlučilo da pripremljeni dokument, Strategiju o poljoprivredi i ruralnom razvoju razradi detaljno, stručno i akciono i da to potraje.

Ministarstvo je ovim odustalo od ranije zamisli da se ovaj dokument sklopi na brzinu, a kasnije izmeni i dopuni. 

Nakon javnih konsultacija o Strategiji usledili su razgovori u formi javne rasprave koja se završava istekom ovog meseca. Nakon razgovora u Vladi održanog preključe ostavljena je mogućnost da zainteresovani svojim predlozima dopune ovaj dokument. Ministarstvo je odustalo od brzine za završetak ovog posla, i odlučilo da Vlada na razmatranju ima detaljan, razumljiv i argumentovan pravac decenijskog razvoja ovog sektora. O sličinim dokumetima u Vladi do sada nisu zaključivali uz ovakvu pripremu. 

U Strategiji poljoprivrede koji je došao do faze predloga ima potrebe i mesta, a da se pojedini delovi dopune i iskažu kao jasna kopča ili osnova za definisanje programa razvoja, što je sledeći korak.

 U osvrtu na obavljene konsultacije dr Tatjana Brankov nije propustila ni jedan detalj u obrazlaganju dopuna i sadržaja koji nisu prihvaćeni kao sugestije.

Za dobre poznavaoce prilika u agraru u Srbiji, ovo je krovni dokument za jasna opredeljenja o razvoju, održivosti i ekonomičnosti. Autori su uspeli da predlože niz novina od zelene ekonomije preko regenerativne poljoprivrede do organske proizvodnje…

Poruke iz radnog tima Strategije su jasne – prihvatamo predloge do kraja marta, a potom ćemo sačiniti zbirnu ocenu i predložiti završni sadržaj.

Od Agroprofita najstarijeg udruženja ove vrste u zemlji je prihvaćeno desetak sugestija za izmene postojećeg teksta, ali što se tiče ovog udruženja tu i nije kraj jer radni tim okupljen oko dr Tatjane Brankov uliva poverenje u selekciju predloge za izmene – dopune, pa će se pojaviti i novi predlozi.

Na sednici Upravnog odbora udruženje Agroprofit je konstantovano da je tim autora oko izrade Strategije prihvatio dopune i obrazloženja koji su izneti u eri konsultacija, pa se celo Udruženje oseća odgovornim da detaljnije razradi nove dopune.

Tako je predloženo da se u oblasti organske proizvodnje stručno analizira opravdanost ulaganja u ovaj sektor i proceni da li je opravdano da se troše značajna finansijska sredstva, a da roba kao organski proizvod ne završava na tržištu.

Ovo Udruženje predlaže da se bez emocija i socijalnih kriterijuma razmotri opravdanost izdvajanja državnog novca za proizvode koji završavaju samo na tanjiru proizvođača. U tom okviru potrebno je analizirati i troškove u organskom stočarstvu jer skoro ni jedna od životinja proizvedena po tom modelu ne završava kao ponuda – „organski proizvod“ na trgovačkim policama.

U ovom poslu ispada da se novac troši najviše za gajenje organskih useva bez završnih efekata. Ovo ukazivanje nije poziv za ukidanje organske proizvodnje, već povod da se postupak definiše. Nedostatak ovog uočavanja se ne može kompenzirati lepljenjem parola „proizvedeno u Srbiji“ ili „kupujmo domaće“…

Strategija koja je na samo korak od Vlade ima nedorečenosti, pa je i opravdan poziv da se ovaj tekst među zainteresovanima još jednom razmotri. Tako recimo, uz dobro opredeljenje da sačuvamo i poboljšamo kvalitet poljoprivrednog zemljišta fale potpuni podaci o neophodnosti stajskog đubriva. Za svaku pohvalu je opredeljenje da se formira Savet za zaštitu poljoprivrednog zemljišta, što je predlog ovog Udruženja.

U nosećem delu tekstova Strategije pojedini pravci razvoja su navedeni bez nosilaca ovog posla, što je kako smo čuli drugi segment u primeni ove Strategije.

Za reč je potrebno da se javi i Privredna Komora Srbije i da preuzme odgovornost i operativne poslove za ulazak gazdinstava u privredni sistem. Sramota je što su primarni proizvođači u celom prerađivačkom sistemu samo donosioci sirovina. 

Šteta je što Strategija ne obuhvata brojne institucionalne okvire bitne za poljoprivredu, niti savremeniju organizaciju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede gde postoji „udar“ u kadrovsku popunjenost prema partijskom opredeljenju. Taj model preovlađuje u kadrovskom popunjavanju više od dve decenije.

Pojedini stočari tvrde da su veterinarski instituti zaštićeni u poslovima bitnim za njih neopravdano visokim cenovnikom. Oni, kako smo čuli povećavaju cene usluga srazmerno opadanju broja životinja na njihovom terenu, iako mesečno iz državne kase dobijaju 2,2 miliona dinara za svoje funkcije. Osim toga, pojavljuju se sa netransparentnim analizama kojima se osvećuju farmerima koji nisu zadovoljni postupcima u karantinu i njihovim radom. Stočari pokušavaju da saznaju i ko je u Vladi odgovoran za njihov rad. Do sada su stigli do podatka da je to ministar za nauku. E, sada je važno da i ovaj Ministar zna za čega je zadužen, zajedljiva je poruka farmera.