Od poreskih obveznika za poljoprivredu u Srbiji odlukom Narodne skupštine, a preko budžeta izdvojeno je za 2026. godinu 147,5 milijardi dinara. To je najviše od postojanja finansiranja ove delatnosti budžetskim novcem. Tačan broj stavki trošenja koji se odnosi na poljoprivredu, odnosno registrovana poljoprivredna gazdinstva nije sabran, ali se može videti da su sve potrebe poljoprivrednika u agrarnom troškovniku.
Opredeljenje naroda za podršku poljoprivredi iskazala je Narodna skupština, što od svih institucija nadležnih ministarstava, a pre svega od Vlade, zahteva izuzetan kvalitet u radu, efikasnost i poštovanje iskazanih programa razvoja poljoprivrede i zaštite sela.
Vladina briga nije u donošenju uredbi i pravilnika, već u valjanom radu inspekcija nadležnih institucija i službi.
Cela nacija je pozvana od Predsednika države Aleksandra Vučića „da radimo više i bolje“. Poziv je iskazan u pravo vreme i svako može da ima svoju deonicu koju može da kvalitetno savlada i popravi.
Na ovom mestu sa iskrenom namerom navodićemo otvorene teme za rešenja, složena pitanja iz agrara uz poziv da iznesete Vaše osvrte i sugestije za uspešniju poljoprivredu u Srbiji i za život sela. Voleli bi da svakodnevno imamo prilog i odgovore – Kako vlada Vlada u poljoprivredi i kako može bolje?
Naša adresa je:agroprofit.udruzenje@gmail.com
Đuro Macut – Predsednik Vlade
Bespotrebna kontrola podsticaja i trošenje novca za hobi proizvodnju
Stručna javnost, a pogotovo poljoprivrednici, nisu očekivali da će dr Dragan Glamočić, u jeku donošenja desetine javnih poziva i pravilnika, odlučiti da eksperti u podužem roku sačine kvalitetnu Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2026-2034.godine. Jedna godina je protekla bez ovog dokumenta i sada se za razmatranje na Vladi priprema konačan predlog. Rasprava je završena krajem marta. Poruke održanog okruglog stola upućuju da se vreme izrade konačne verzije produži. Potom, očekuje se i detaljno razmatranje stanja u pojedinim sektorima: proizvodnji mleka, organskoj proizvodnji, tržišnim uslovima i modelima, zaštiti poljoprivrednog zemljišta, domaćoj semenskoj i rasadničkoj proizvodnji, organizaciji i kompetentnosti državne administracije za realizaciju radnih obaveza, statusu gazdinstava…
Obrada ovih tema prema formi i stilu sačinjavaju dokumenta kakva je Strategija, što je jednostavno ako kreatori agrarne politike znaju šta žele i nameravaju da rade na liniji razvoja i održivosti poljoprivrede. Dobar primer i povod za dopunu rasprave je sektor mleka i mlečnog govedarstva, u kom su pritiskom ulice preskočene mnoge činjenice, a sve zbog namere učesnika protesta da se prikriju ogromne proizvodne razlike među farmerima. Nije opravdano, niti je moguće da se zadrži jednakost u podsticajima za velike i male proizvođače i bez uvažavanja razlika uslova i mesta proizvodnje. Ministar poljoprivrede izbegavajući tu podelu samo je odložio probleme koji imaju mali i najbrojniji proizvođači, koje dovoljno ne uvažava ni prerada. Oni čine dve trećine ukupne proizvodnje mleka i tu svoju posebnost nisu iskazali prema državi zaprečavanjem puteva. Očekuje se da u Strategiji bude napisana jasna „kopča” za promene u modelu podsticaja.
To što smo u zakašnjenju donošenja Strategije više i nije bitno ako struka zna i može učiniti šta valja da ovaj krovni dokument bude jasan za donošenje akcionih programa. Najbolje bi bilo kada bi se uz razmatranje sadržaja Strategije u fokusu našao i pomenuti Program.
Navedene teme za detaljno ponovno razmatranje samo su izraz dobre volje i namere da Strategija bude kvalitetnija i namenska, više nego što je to bio slučaj do sada.
Koliko pomodarstvo i površnost mogu da utiču na olaka opredelenja, pokazuje i iskazana opredelenja o organskoj proizvodnji. Uz uvažavanje koliko za kvalitetniji život znači organska proizvodnja, bez poniranja u suštinu ovog posla traži se veliki iznos novca poreskih obveznika. Šta se događa? Podsticaji se daju za proizvode koji u većini ne završavaju kod kupca, već na tanjiru proizvođača!? Pogledajte pijace, markete…- jedna ili dve ponude tih proizvoda se nalaze na tezgama. U stočarstvu prava raskoš. Goveda i ovce dobijaju povećane podsticaje, a da meso od njih nije u ponudi za kupce. U govedarstvu, gde nema prave provere o upotrebi hraniva, vlasnici za goveda dobijaju oko 70.000 dinara po grlu godišnje, kod ovaca skoro za trećinu više od redovne premije…
Ovakvo trošenje novca teče prema primeni modela koji je sačinilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje trenutno pribegavanjem provere računa disciplinuje domaćine u trošenju državnih para u ratarstvu, što je besmisleno. Umesto da kontroliše prijavljene setvene površine, gde nema ni jednog posla ispod 18.000 dinara, ono se opredelilo za kontrolu računa, za čega Uprava za agrarna plaćanja nema kapacitet. Kada se ovome doda i simultanka sa IPARD parama, izbegnuta kontrola brojanja životinja…, onda je jasna i ozbiljna potreba elektronskog obeležavanja životinja i umanjenje troškova raznih službi. Posebna priča je trošak analize mleka (plaćaju stočari), koji se ne obavlja u celoj zemlji.
Druga besmislica. Preporuke za otklanjanje navedenih detalja iz rada Ministarstva poljoprivrede nećete pronaći u Predlogu Strategije, jer se o tome i nije razgovaralo.
Te analize su delom izostale zbog neznanja odgovornih, a jednim delom i zbog namere da se prikriju nedela i propasti.