Ovim tekstom počinjemo niz od više preporuka za setvu uljane repice. Stručnjaci koji se bave ovom uljaricom analizirali su potrebe ove biljke od setve do stasavanja i tvrde da se proizvodno uklapa u nove klimatske uslove.
Jedinstveni su u proceni da je važno imati, pre svega dobre uslove za setvu. Dr. Ana Marjanović Jeromela i Dipl. inž. master Slavko Vasin imaju preporuke da bi uljana repica zauzela najmanje 50-60 hiljada hektara u Srbiji.
Uljana repica (Brassica napus L.) je jedna od tri najznačajnije ratarske uljane vrste u Evropi i Srbiji, zahvaljujući mnogobrojnim načinima za korišćenje njenog semena i biomase. Njeno seme je bogato uljem (40-48%) i proteinima (18-23%). Osim proizvodnje kvalitetnog jestivog ulja, uljana repica se koristi i za ishranu domaćih životinja, u prerađivačkoj industriji, proizvodnji biogoriva. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (Tabela1.), površine pod ozimom uljanom repicom su u poslednjih 6 godina varirale, uz zabeleženi porast u poslednje 3 godine dok je prosečan prinos stabilan i iznosi oko 3 t/ha. U 2024. Godini, na osnovu dostupnih podataka po regionima gajenja i iz uljara, ostvarena setva je na 48.445 ha sa ukupnom proizvodnjom od oko 145.335 t.
Zahvaljujući napretku u oplemenjivanju, nove sorte i hibridi imaju veću tolerantnost na sušu i izmrzavanje.
Gajenje uljane repice u okviru plodoreda na gazdinstvima u Republici Srbiji ima višestruke prednosti. Sa stanovišta ekonomske isplativosti njena rana rana žetva, krajem juna, obezbeđuje brzu likvidnost, povrat uloženih sredstava i prihod. Ova vrsta ima višenamensku upotrebu i koristi se za proizvodnju jestivog ulja, hrane za domaće životinje, industrijskih proizvoda, kao i biodizela. Iako značaj biodizela u Srbiji nije dovoljno prepoznat, iskustva drugih država pokazuju da može biti značajan faktor u smanjenju izduvnih gasova i zaštiti životne sredine. Nakon uljane repice zemljište je poboljšane strukture i obogaćujeno organskom materijom. Uvođenje uljane repice u rotaciju useva doprinosi raznolikosti biljne proizvodnje i smanjenju pojave bolesti i korova. Zahvaljujući napretku u oplemenjivanju, nove sorte i hibridi imaju veću tolerantnost na sušu i izmrzavanje. Uljana repica je medonosna biljna vrsta, sa velikom produkcijom polena i nektara. Pčele rado posećuju njene žute cvetove tako da pčelari sa repičine paše imaju prinos od 100–150 kg meda/ha, a ojačala pčelinja društva nakon uljane repice odnose na bagrem. Značaj pčela je izuzetno velik jer su polinatori, odnosno oprašivači velikog broja biljnih vrsta i poljoprivrednici se moraju strogo ppreporuka stručnjaka o primeni insekticita. Uljana repica ima značaj i kao sirovina za industriju, ulje uljane repice čini više od 70% sirovinske baze za biodizel u Evropi.
Tehnologija gajenja obuhvata pažljivo planiranje od pripreme zemljišta do žetve. Ključne faze uključuju:
- Predsetvenu obradu zemljišta: Radi bolje kontrole korova i očuvanja vlage u zemljištu, nakon žetve preduseva preporučuje se plitka obrada koja će uništiti postojeće korove na parceli i prekinuti kapilarni sistem na površini čime se sprečava gubitak vlage. Nije dozvoljeno paliti žetvene ostatke jer ova radnja dovodi do potpune sterilnosti zemljišta i može ugroziti živote i imovinu. Ljuštenje strnjišta obaviti posle žetve prethodnog useva na 12-15 cm, duboko oranje na 25–30 cm najkasnije tri nedelje pre setve kako bi se zemljište prirodno sleglo što će usloviti kvalitetnu setvu, zatvaranje brazde i finu predsetvenu pripremu. U sušnim godinama preporučuje se valjanje zemljišta radi očuvanja vlage. Najbolje uspeva na plodnim zemljištima srednjeg mehaničkog sastava, koja imaju neutralne do blago alkalne vrednosti ph skale. Njen vretenast koren prodire duboko u zemljište, tako da zbijena i loše drenirana zemljišta treba izbegavati. Uljana repica se može gajiti i u brdsko-planinskim regionima do nadmorske visine od 750 m.
2. Đubrenje: Osnovno đubrenje se najčešće vrši različitim kombinacijama NPK đubriva u zavisnosti od analize plodnosti zemljišta, pre osnovne obrade, odnosno pre setve. Dodaje se za popravku prirodne plodnosti zemljišta sva izračunata količina fosfora i kalijuma i jedna trćina azota. U uslovima navodnjavanja povećati doze azota Tokom vegetacije važni su bor i sumpor, koji poboljšavaju kvalitet i sadržaj ulja, pa se dodaju specijalnim formulacijama đubriva, ako ih u zemljištu nema dovoljno.
3. Setva: Optimalan rok setve je od 25. avgusta do 20. septembra. Dubina setve je 2–3 cm, sa gustinom 500.000–700.000 biljaka/ha, u zavisnosti od hibrida ili sorte. Valjanje nakon setve je preporučeno za bolji kontakt semena sa zemljištem. Ovo je najvažnija agrotehnička operacija jer se vremenom i način setve određuje sklop biljaka, omogućava kvalitetno prezimljavanje i realizacija genetičkog potencijala za prinos i kvalitet semena. Treba izbegavati setvu u sveže poorano i pripremljeno zemljište. Setva u takvo zemljište rezultira neravnomernim nicanjem, rasporedom biljaka na parceli, otežanom zaštitom i lošom kondicijom biljaka za ulazak u zimski period.
4. Zaštita bilja: Uključuje primenu herbicida pre nicanja, primenu insekticide u zavisnosti od vrste, štetnosti i kritičnog broja insekata, kao fungicide, po potrebi, u fazi 4–6 listova radi zaštite od bolesti i formiranja čvrste rozete. Integralnim pristupom u zaštiti bilja, mogu se ostvariti značajne uštede i povećati efikasnost primewenih sredstava.
5. Žetva: Obavlja se krajem juna kada procenat vlage u semenu 13 %, usev u tehnološkoj zrelosti žućkasto smeđe boje. Gubici u žetvi se mogu izbeći dobrom pripremom kombajna i korišćenje bočnog vertikalnog razdeljivača. Pravovremena žetva smanjuje gubitke od osipanja.
Agroekološki zahtevi i plodored. Repica najbolje uspeva na rastresitim, plodnim zemljištima pH 6–7, poput černozema i smonica. Biljke u fazi rozete podnose i do -15°C bez snežnog pokrivača. Najbolji predusevi su strna žita i leguminoze, dok se izbegavaju kupusnjače, suncokret i soja zbog zajedničkih bolesti.
Osim proizvodnje kvalitetnog jestivog ulja, uljana repica se koristi i za ishranu domaćih životinja, u prerađivačkoj industriji, proizvodnji biogoriva.
Perspektive i preporuke za 2025/26
Površine pod uljanom repicom u Srbiji su u porastu, što potvrđuje trend stabilnog prinosa i velike potražnje za semenom uljane repice kao sirovinom u prehrambenoj i drugim granama prerađivačke industrije, ali i kao izvoznim artiklom. Za narednu sezonu preporučuje se
:• Izbor sorti i hibrida dobrih semenskih i proizvodnih kvaliteta. Tim oplemenjivača Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja je razvio domaće hibride i sorte prilagođene promenljivim agroklimatskim uslovima Srbije, među kojima se izdvajaju sorta “Zlatna” i hibridi “NS Ras”, “NS Vid” i “NS Pek”.
•Pravovremena setva i zaštita.
• Prolećna prihrana u dve faze (pred kretanje prolećnog dela vegetaciju i u fazi izduživanja stabla).
• Korišćenje saveta stručnjaka i institute, za unapređenje tehnologije proizvodnje i uvođenje dobrih poljoprivrednih praksi.
Ključne saveti proizvođačima o izboru hibrida, đubrenju i zaštiti useva uljane repice su dostupni kroz različite medije: novinske članke, stručne i naučne radove, radio i TV emisije, seminare i terenske dane polja, čime se doprinosi modernizaciji proizvodnje i većoj konkurentnosti domaćih proizvođača.
Uljana repica je biljna vrsta sa tradicijom gajenja, ali sa perspektivom gajenja u bdućnosti u srpskoj poljoprivredi. Njene prednosti su višestruke: od ekonomske isplativosti, preko poboljšanja zemljišta, do doprinosa prehrambenoj i energetskoj industriji. Savremenom tehnologijom gajenja, izborom sorti i hibrida, setvom sertifikovanog semena i primenom saveta stručnjaka, poljoprivrednici mogu postići visoke i stabilne prinose, uz očuvanje kvaliteta zemljišta i životne sredine.
Značaj pčela je izuzetno velik jer su polinatori, odnosno oprašivači velikog broja biljnih vrsta i poljoprivrednici se moraju strogo pridržavati preporuka stručnjaka o primeni insekticida.
Dr Ana Marjanović Jeromela
Dipl inž. – master Slavko Vasin