Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Žetva pšenice u Vojvodini je na polovini i ako ne bude kiše za sedam do deset dana, biće završena! Ovogodišnji rod ratari, uglavnom ocenjuju različito od regiona do regiona, a u jednom su jedinstveni: cena koja se pojavljuje na tržištu za njih je nedovoljna i misle da sa tom cenom nema obnavljanja proizvodnje. Mlinari i drugi odkupljivači nude akontacionu cenu i isplatu odmah ili sa čekanjem u rasponu od 18 do 21 dinar po kilogramu sa PDV-om (8 %).
Rod pšenice se u Srbiji dogovara pa objavljuje jer mi nemamo razrađen metod pouzdanosti za obim setve a time i za rod. Tako da se pojavljuju desetine vesti o rodu, za koji tvrde da se kreće od 3.500 kg po hektaru do 6.500 kg/h, a najčešće se pominje rod od oko 5.000 kg po hektaru.
Ratari manji deo roda lageruju kod kuće, a najviše zrna predaju uz akontacione cene mlinarima i trgovcima. Primećeno je da malo otkupljivača zrna vrši obračun prema ratarima na bazi prodaje po kvalitetu i ako imaju uređaje za takav posao. Gde je manja ponuda pšenice i daleko od mlinara njima se nudi 18 dinarapo kilogramu. Ipak, najviše se među ratarima vrti cena od 19,5 dinara sa uraćunatim PDV-om i za neke otkupljivače to je i konačna cena.
Proizvođači koji rod isporučuju u silose i mlinove, se nadaju da će konačna cena biti barem 25 dinara po kg i da će se to dogoditi kada Državne robne rezerve objave interventni otkup preko Produktne berze u Novom Sadu. Međutim, ovaj uobičajni događaj za sezonu žetve još uvek nije dospeo na sednicu Vlade, nije u proceduri koja obuhvata predlog zaključka o odkupu, procenu efekata i cenu izdvajanja novca iz državne kase.
Šta će se zaista dogoditi ako Državne robne rezerve objave kupovinu najmanje 50.000 tona hlebnog žita? Prvo će doći do intervencije iz budžetskih rezervi i do saznanja da ta količina neće značajnije pomeriti tržišnu cenu i da bi bila prava mera da se otkupi 100.000 tona pšenice po 25 dinara. Ali tu ima novi problem. Teško je tvrditi sa sigurnošću da Državne robne rezerve imaju slobodne kapacitete za uskladištenje ove količine roda kod svojih ovlašćenih skladištara, jer je, ne tako davno sprovedena čistka među onima koji su davali usluge Državnim robnim rezervama, a nisu poštovali pravila čuvanja robe. Tako da se može i dogoditi da ne postoje kapaciteti za uskladištenje većeg obima odkupa.
Među ratarima postoji opredeljenje da i pored troškova skladištenja, u ovom času ne prodaju pšenicu, već da sačekaju neke bolje dane. Međutim, prema saznanju stručnjaka koji prate događaje na berzama u svetu primećeno je da nema pomeranja cena i da čak u nekim regionima ima pad. To može značiti da će čekanje biti mnogo duže nego što se u ovom času o tome razmišlja.
Plovnost Dunava je bitna za odvoz naše pšenice u luku Konstanca, a trenutno je vodostaj u padu. Prevoz kamionima je poskupeo i sada je od 16 do 18 evra po toni. Ovo su dva pokazatelja koji stvaraju uzdržanost kod naših izvoznika uz ponudu jeftinije pšenice iz Ukrajine i Rumunije.
Prema anketi koju je sprovela naša redakcija više od polovine ratara smatra da je potrebno i opravdano da ovogodišnja otkupna cena pšenica bude veća od 25 dinara.
