Ratari i pored otežanih uslova za setvu uljane repice tokom leta nisu odustali od ove uljarice. Tako se sada na poljima u Vojvodini mogu uočiti neujednačene parcele: deo setve teško niče, pojedine parcele se delimično zelene, a ima i vrlo razvijenih biljaka.
Ekspert za uljanu repicu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Ana Marijanović Jeromela za „AgroServis plus” kaže:
- Ovako neujednačeno razvijenu uljanu repicu posle setve odavno nismo imali. Zbog suše pojedini domaćini su sejali i posle isteka roka, a neki su i presejavali oranice… Ako repica dočeka zimske dane i niže temperature sa šest do osam listova, možemo računati da sa dobrom kondicijom ulazi u hladne dane. Pojedina polja, pogotovo u fruškogorskom delu Srema, odlično izgledaju.
Mirko Čikeš iz Erdevika uhvatio je povoljne uslove za setvu uljane repice i zadovoljan je izgledom, što potvrđuje i naša fotografija.
- Već smo mislili da odustanemo od ove uljarice, a pogledajte našu njivu od 30 jutara – izgleda kao rasadnik. Da je bilo kiše u avgustu ceo Srem bi sejao uljanu repicu, jer je i otkupna cena bila povoljna – kaže Čikeš.
Ovogodišnja setva uljane repice u Srbiji biće oko 25.000 hektara.
U Vojvodini se produžila i setva pšenice i to podaleko od optimalnih rokova. Za ratare u Banatu to je, kako kažu, normalan posao, jer su pšenicu u ovoj godini pojedini domaćini sejali do polovine januara.
- Imamo regione gde u novembru polja izgledaju kao „zeleno more“ – kaže Slaviša Dabižljević, urednik emisije „Otkos” Novosadske televizije i dodaje da je među ratarima vladala potražnja za semenom pšenice, raži i tritikala.
- I pored brojnih semenskih kuća, ratari su imali u ponudi sertifikovano seme za setvu na oko 300.000 hektara – kaže Dabižljević. – Ako su tačne prognoze da je zasejano oko 600.000 hektara i da se još seje pšenica, onda je normalno što su gazdinstva samostalno pripremala zrno za setvu za još 300.000 hektara – zaključuje Dabižljević.
Prema njegovom istraživanju ratari vole pšenicu, jer je to, uz žetvu ječma, „prvi novac” u godini. On navodi da ovom obimnom setvom ratari osporavaju svoje tvrdnje da se na pšenici ne zarađuje nego samo gubi!?
- Istina je: ratari koji ulažu u proizvodnju, uz pravovremene padavine, uvek imaju dobit od pšenice – tvrdi Dabižljević.
Zanimljivo je da je u Vojvodini, uz oscilacije u prinosu uvek dovoljno pšenice za rad desetina mlinova. Međutim, njihov broj se smanjio zbog nedavne uredbe o zabrani izvoza brašna, kada su lageri bili puni, manji mlinari su odustali od posla, a dva velika mlina u Kuli i Kikindi promenuli su vlasnike.