Šok zbog primirja izazvao pad žitarica dok se sirova nafta strmoglavila za 18 dolara
Iznenadni dogovor o primirju između Irana i SAD, kao i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, pokrenuli su pad cene sirove nafte od preko 18 dolara, što u sredu snažno vuče čitav žitni kompleks naniže.
Dvonedeljni dogovor o primirju između Irana i SAD, koji uključuje ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, preokrenuo je premiju na rizik vezanu za energiju koja je bila ugrađena u cene svih roba (komoditeta). Pšenica trpi najveći udarac rasprodaje, dok soja drži minimalne (frakcione) dobitke, a izveštaj WASDE i podaci o izvoznim prodajama u četvrtak predstavljaju sledeći ključni katalizator za određivanje smera kretanja cena.
Primirje između Irana i SAD detonira premiju na energetski rizik u svim robama Najznačajniji makro događaj današnjice za tržišta žitarica je najavljeno dvonedeljno primirje između Irana i Sjedinjenih Država, koje uključuje ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za komercijalni saobraćaj. Sirova nafta je do sredine dana kolabirala za 18,32 dolara – što je izvanredan unutar-dnevni (intraday) pomak – jer tržišta ubrzano gase premiju na ratni rizik koja je napumpala cene energije i, shodno tome, očekivanja potražnje za biogorivima širom kompleksa žitarica i uljarica. Za pšenicu i kukuruz, veza ide preko potražnje za etanolom i biodizelom; za soju, ide kroz povezanost sojinog ulja sa palminim uljem i obavezama o biodizelu. Dugotrajno okruženje sa nižom cenom sirove nafte umanjilo bi donju granicu (floor) cena biogoriva za vrednosti kukuruza i soje i uklonilo ključni podržavajući narativ koji je podupirao ovaj kompleks u nedavnim sesijama.
Pšenica oseća najoštriji bol usled kombinacije energetske povezanosti i makro sentimenta Čikaška SRW pšenica apsorbuje najteže gubitke u kompleksu danas, sa padom od 18 do 19 centi, pri čemu su fjučersi KC HRW u padu za 14 do 15 centi, a MPLS jara pšenica niža za 15 do 17 centi. Pšenica je istorijski nosila veću premiju na rizik vezanu za energiju u poređenju sa kukuruzom ili sojom, zbog svoje osetljivosti na troškove prevoza i đubriva, koji su oba pod direktnim uticajem sirove nafte. Oštro preispitivanje cena sirove nafte uklanja značajnu komponentu podrške troškovima iz kalkulacija globalne cene pšenice. S obzirom na to da se za Južne ravnice (Southern Plains) sada prognozira od 1 do 3 inča padavina tokom naredne nedelje — što je značajno olakšanje za ozimu pšenicu pod stresom — vremenska premija se istovremeno sabija i sa strane potražnje i sa strane ponude.
Očekivanja od WASDE izveštaja nude malo kompenzacione podrške za pšenicu Analitičari koje je anketirao Bloomberg uoči WASDE izveštaja u četvrtak očekuju da USDA smanji procenu zaliha američke pšenice na kraju perioda za 8 miliona bušela na 923 miliona bušela (mbu), dok se očekuje da će svetske zalihe porasti za 0,4 MMT na 277,4 MMT. Skromno smanjenje domaćih zaliha bi samo po sebi inače predstavljalo blagu podršku, ali je ono danas nadjačano makro rasprodajom. Podatak o svetskim zalihama koji ide naviše istovremeno naglašava da globalna ponuda nije dovoljno tesna da zaustavi pad cena vođen energetskim kompleksom. Trgovci će pažljivo pratiti objavu o izvoznim prodajama u četvrtak, sa očekivanjima postavljenim na 150.000–400.000 MT za nedelju koja se završava 2. aprila.
Ruski motor za izvoz pšenice ubrzava rekordnim tempom Rusagrotrans projektuje da bi ruski izvoz pšenice u aprilu mogao da dostigne 3,7 MMT — što je povećanje od 55% u odnosu na 2,39 MMT iz aprila 2025. i znatno iznad petogodišnjeg proseka od približno 3 MMT. Odvojeno, Argus je povećao svoju prognozu ruske proizvodnje pšenice za sezonu 2026/27. na 88,7 MMT, u odnosu na novembarsku procenu od 86,5 MMT, navodeći više projektovane prinose od 4,04 t/ha i proširenu zasejanu površinu ozime pšenice na 15,98 miliona hektara. Ukupna dostupnost ruske pšenice za 2026/27. predviđa se da će dostići 105 MMT — treća najviša u istoriji — kada se uračunaju početne zalihe. Ova kombinacija ubrzavanja izvozne logistike i naviše revidirane procene useva pojačava strukturni plafon za globalne cene pšenice i dodaje na „medveđi“ signal cena koji je već generisan kolapsom sirove nafte.
Ubrzana indonežanska B50 obaveza za biodizel, ali kolaps nafte prigušuje signal Indonežansko ministarstvo energetike je formalizovalo vremenski okvir za prelazak svih korisnika biodizela na B50 — gorivo sa 50% udela palminog ulja — do 2028. godine, sa ubrzanim B50 programom koji se pokreće od 1. jula 2026. Proširenje obaveze je eksplicitno predstavljeno kao odgovor na rizike u snabdevanju izazvane ratom u Iranu, i pod normalnim okolnostima bio bi značajan podržavajući signal za kompleks biljnih ulja. Međutim, današnje vesti o primirju i krah sirove nafte u bliskoj budućnosti podrivaju hitnost narativa o potražnji za biogorivima. Fjučersi sojinog ulja se trguju u padu od 190 do 204 poena na sesiji, što odražava koliko brzo tržište ponovo procenjuje pretpostavke potražnje za biogorivima sada kada je rizik od poremećaja u snabdevanju energijom značajno smanjen. Dugoročnija strukturna obaveza ostaje na snazi, ali danas ne pruža nikakav „pod“.
Prognoza australijskog roda kanole (uljane repice) smanjena za 19%, dodajući zabrinutost oko ponude uljarica Služba za inostranu poljoprivredu pri USDA prognozirala je rod australijske kanole u sezoni 2026/27. na 6,2 MMT, što je pad od 19% u odnosu na prethodnu sezonu, navodeći poremećaje u snabdevanju dizelom i đubrivom uzrokovane ratom u Iranu. Očekuje se da će australijski izvoz kanole pasti za 16% na 4,7 MMT, jer visoke cene azotnih đubriva primoravaju proizvođače ozimih useva da smanje oslanjanje na useve koji zahtevaju mnogo hranljivih materija. Iako današnje primirje može s vremenom da ublaži pritisak u snabdevanju đubrivom koji pokreće ovu prognozu, odluke o setvi za predstojeću sezonu se u velikoj meri donose sada — što znači da je uticaj na proizvodnju već zaključan (locked in) čak i ako pritisci na ulazne troškove oslabe. Ovo zatezanje ponude uljarica iz Australije pruža srednjoročnu podršku za kanolu i, kroz zamenu, za sojinu sačmu i sojino ulje, čak i dok današnjim kretanjem cena dominira makro rasprodaja.
Gasna kriza u Indiji nagriza potražnju za jestivim uljem i šećerom Indija, najveće svetsko tržište jestivog ulja, proživljava značajan događaj uništavanja potražnje, jer nedostatak komercijalnih TNG boca primorava restorane i ulične prodavce hrane da smanje ili u potpunosti zatvore operacije. Zemlja uvozi otprilike 60% svojih potreba za TNG-om, pri čemu oko 90% tog uvoza potiče sa Bliskog istoka — što ostavlja Indiju akutno izloženom energetskim poremećajima izazvanim ratom u Iranu. Uvoz jestivog ulja pao je za skoro 9% u martu na mesečnom nivou, na 1,2 MMT, pri čemu restoranski sektor troši manje palminog ulja, sojinog ulja i suncokretovog ulja kako se aktivnost smanjuje. Ovaj signal potražnje je direktno negativan za sojino ulje i širi kompleks biljnih ulja na margini, što pogoršava „medveđi“ pritisak od današnjeg kraha sirove nafte.
Neuspeh privatizacije ruske „Rodnie Polya“ uvodi izvoznu neizvesnost Pokušaj Rusije da privatizuje kompaniju „Rodnie Polya“ — nekadašnjeg najvećeg trgovca žitom u zemlji, koji je činio 14% ukupnog ruskog izvoza žitarica u 2023/24. pre nego što je nacionalizovan 2025. — propao je nakon što nije stigla nijedna ponuda na državnoj aukciji sa početnom cenom od 11,7 milijardi rubalja (149,20 miliona dolara). Kompanija poseduje veliki terminal za utovar žita u regiji Rostov, klasifikovan kao strateška imovina. Iako neuspela aukcija ne ograničava odmah ruske izvozne količine — koje idu rekordnim tempom drugim rutama — ona uvodi srednjoročnu neizvesnost oko upravljanja i propusnog kapaciteta ključnog izvoznog terminala u vreme kada Rusija projektuje rekordnu dostupnost žitarica. Za otkrivanje (formiranje) globalne cene pšenice, bilo kakvo smanjenje ruskih izvoznih kapaciteta bilo bi skromno podržavajuće, ali kratkoročno čitanje tržišta je da ovo pre dodaje operativnu maglu nego „bikovski“ cenovni signal.