Izvor: POLITIKA
Photo:Freepick
Proizvođači od otkupljivača i vlasnika hladnjača traže da najave minimalnu otkupnu cenu za 2025. da bi mogli dalje da planiraju
Predsednik udruženja malinara „Vilamet” Mileta Pilčević napominje da proizvođači malina čekaju novi sastanak sa otkupljivačima tog voća u Ministarstvu poljoprivrede, jer je poslednji rok za plaćanje preuzetih malina prošao 31. decembra 2024. godine.
Pojedini proizvođači, međutim, još nisu dobili novac za predatu malinu, dok istovremeno traje inicijativa da malinari kojima je ugovoren iznos isplaćen dobiju i doplatu od 50 dinara po kilogramu. Pilčević je agenciji Beta rekao da su proizvođači malina na skupu u Arilju 25. decembra tražili da otkupljivači, vlasnici hladnjača, najave minimalnu otkupnu cenu za 2025. godinu da bi mogli da planiraju da li će nastaviti ili ugasiti proizvodnju tog voća.
– Bar 50 godina od kada se uzgaja malina određivala se unapred minimalna cena, pa ako ona raste isplaćivala se ta cena. Samo je 2022. godine tržišna cena malina bila 600 dinara po kilogramu, a otkupljivači su je smanjili na 500 dinara po kilogramu – rekao je Pilčević. Proizvođači su, kako je naglasio, nezadovoljni ovogodišnjom otkupnom cenom od 230 do 250 dinara po kilogramu i dinamikom isplate jer dosta malina još nije plaćeno. „U avgustu je izvozna cena prema carinskoj dokumentaciji bila 370 dinara po kilogramu, u septembru 400, a u oktobru 450 dinara, što znači da cene rastu. Sada se u Arilju između hladnjača malinom trguje po ceni od 430 dinara”, rekao je Pilčević.
Dodao je da su otkupljivači ove godine plaćali cenu maline po 250 dinara, a kako je cena počela da raste, neki hladnjačari su je povećali za deset do 20 dinara, na 260 do 270 dinara. Prema njegovim rečima, malina je 2008. koštala 200 dinara, a i sada je, posle 16 godina nominalno malo skuplja, ali da ne treba zaboraviti koliko je 200 dinara vredelo pre 16 godina, a koliko vredi danas. „Proizvođači malina žele da znaju na koju cenu mogu da računaju ove godine. Ne možemo više da radimo džabe. Ja ću se još ove godine baviti malinama i ako ne bude zarade, ukinuću proizvodnju. Otkupljivačima su proizvođači najbolja banka jer nam duguju bez kamate”, rekao je Pilčević.
Prošle godine je, kako je rekao, zakasnio da poljoprivrednoj apoteci plati preparate za maline, pa su ga tužili, a on nikada nije tužio otkupljivače, ni kada su kasnili sa isplatom mesec ili šest meseci.
Na tribini koja je održana u Ivanjici, dr Aleksandar Leposavić, član Međunarodne organizacije proizvođača malina, govorio je o trenutnim izazovima u srpskom malinarstvu. On je istakao problem manje količine malina na svetskom nivou, kao dobar start za Srbiju u narednom periodu.
Leposavić je naglasio da bi ključ za opstanak srpskog malinarstva mogao biti kvalitet proizvoda, a ne količina, prenosi „Infoliga”.
Upozorio je da hiperprodukcija može dovesti do smanjenja cene, te da je nužno da se fokusiramo na kvalitet, koji bi omogućio konkurentnost na svetskom tržištu.
Milovan Jakovljević, odbornik u Skupštini opštine Ivanjica i proizvođač malina, takođe je izneo konkretne predloge za rešavanje trenutnih problema. On je pozvao državu da doplati 50 dinara po kilogramu maline za prošlu godinu kako bi pomogla proizvođačima koji su suočeni sa problemima niske otkupne cene. Jakovljević je ukazao na potrebu dugoročnog rešenja, koje bi trebalo da uključuje sistemsku podršku malinarima.
Dragan Stojković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, istakao je važnost ulaganja u infrastrukturu koja bi omogućila bolju organizaciju i tržišnu stabilnost.
Zaključak tribine bio je da je za očuvanje srpskog malinarstva potrebno da se poveća saradnja između državnih institucija, proizvođača i stručnjaka, te da se zajednički radi na izgradnji održivog modela koji će se bazirati na kvalitetu i dugoročnoj stabilnosti sektora.