Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Počela žetva pšenice: rod dobar, ali računica ne valja – za zaradu treba 8 tona po hektaru
Prvi otkosi pšenice u Srbiji donose optimizam kada je reč o kvalitetu zrna i prinosima, ali ne i kada je reč o zaradi proizvođača. Sa terena stižu ocene da je rod iznad proseka, a veliki proizvođači poručuju da bi u ovakvoj godini sve ispod sedam tona po hektaru bilo razočaranje.
Međutim, dobar prinos ne znači automatski i dobru računicu. Problem je otkupna cena novog roda, koja se trenutno kreće oko 19 do 20 dinara po kilogramu. Prema računici Zadružnog saveza Vojvodine, proizvođačka cena pšenice iznosi 27 dinara po kilogramu, što znači da je trenutna akontna cena znatno ispod nivoa koji pokriva troškove proizvodnje.
Troškovi po hektaru skoro 149.000 dinara
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov izjavila je za RTS da su ukupni troškovi proizvodnje pšenice ovogodišnjeg roda, uz sve mašinske operacije i repromaterijal po pravilima struke, procenjeni na 148.639 dinara po hektaru.
Na procenjenom prinosu od 5,5 tona po hektaru, to daje cenu proizvodnje od oko 27 dinara po kilogramu. Drugim rečima, da bi proizvođač bio na pozitivnoj nuli, kilogram hlebnog zrna morao bi da se proda za najmanje taj iznos.
Ako se pšenica prodaje po akontnoj ceni od 19 dinara, računica je mnogo teža. Prema oceni Nestorov, poljoprivrednik bi morao da ostvari čak osam tona po hektaru da bi u takvim uslovima mogao da zaradi.
Traži se brža reakcija Robnih rezervi
Zadružni savez Vojvodine i ove godine ukazuje na potrebu za interventnim otkupom preko Robnih rezervi, ali ističe da je ključan trenutak reakcije. Kako navode, ako se o otkupu govori tek kada žetva počne, efekat na tržište je ograničen.
Problem je, kako ocenjuju, i u tome što se eventualni otkup često odnosi na skromne količine, dok se na tržištu u vreme žetve nalazi velika količina pšenice. Takve količine ne mogu značajnije da pomere cenu ako reakcija nije brza i dovoljno snažna.
Predlog za kratkoročne beskamatne kredite
Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine uputio je Ministarstvu poljoprivrede predlog da se proizvođačima omoguće kratkoročni beskamatni krediti, najmanje na tri meseca.
Ideja je da se pomogne poljoprivrednicima koji su finansijski iscrpljeni i kojima je novac od roda potreban odmah, ali im se u ovom trenutku ne isplati da prodaju pšenicu po niskoj ceni. Krediti bi, prema predlogu, bili namenjeni onima koji u e-Agraru imaju registrovanu pšenicu kao vrstu proizvodnje.
Nema jasnih podataka o zalihama starog roda
Jedan od problema na koji ukazuje Zadružni savez Vojvodine jeste i nedostatak zvaničnih podataka o zalihama neprodate pšenice iz prošlogodišnjeg roda. Bez tih podataka, teže je voditi agrarnu politiku, ali i proizvođačima i zadrugama donositi odluke o prodaji i budućoj proizvodnji.
Cena pšenice, prema oceni predstavnika proizvođača, već nekoliko godina ne prati rast troškova proizvodnje. Repromaterijal je u međuvremenu značajno poskupeo, dok otkupna cena stagnira ili ostaje ispod očekivanja ratara.
Kvalitet može biti prednost, ali ne rešava problem cene
Pozitivna vest je da pojedini otkupljivači u Vojvodini počinju da razvrstavaju pšenicu i plaćaju je u skladu sa kvalitetom. To je posebno važno jer je Italija jedan od najvažnijih kupaca srpske pšenice, a to tržište traži kvalitetno hlebno zrno.
Ipak, za proizvođače ostaje ključno pitanje: može li dobar rod da nadoknadi nisku cenu? Za sada, računica pokazuje da je odgovor težak. Ako cena ostane na nivou od 19 do 20 dinara, samo izuzetno visok prinos može da donese zaradu, dok prosečan proizvođač ostaje pod pritiskom troškova.
Izvor: RTS / izjava Jelene Nestorov, predsednice Zadružnog saveza Vojvodine.