Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Srbija očekuje 3,8 miliona tona pšenice: rod veći nego lane, ali manje zasejano kukuruza, soje i šećerne repe
Na osnovu stanja useva, u Srbiji se ove godine očekuje proizvodnja pšenice od 3,845 miliona tona, što je za 4,5 odsto više u odnosu na prošlogodišnju proizvodnju, objavio je Republički zavod za statistiku.
U poređenju sa desetogodišnjim prosekom, od 2016. do 2025. godine, očekivana proizvodnja pšenice veća je za 27,8 odsto.
Ovi podaci pokazuju da pšenica ove godine, prema proceni statistike, ima bolji proizvodni rezultat od prošlogodišnjeg, ali to ne znači automatski i bolju ekonomsku računicu za ratare. Proizvođači i dalje prate otkupnu cenu, troškove proizvodnje i kvalitet zrna, jer upravo od toga zavisi konačna zarada po hektaru.
Pšenica iznad prošlogodišnjeg roda
Očekivana proizvodnja od 3,845 miliona tona predstavlja rast od 4,5 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Još značajniji je podatak da je proizvodnja iznad desetogodišnjeg proseka za 27,8 odsto.
To znači da Srbija, prema trenutnom stanju useva, ulazi u godinu sa količinski dobrim rodom pšenice.
Međutim, veća proizvodnja može imati i drugu stranu tržišta. Ako je ponuda velika, a tražnja i izvoz ne povuku dovoljne količine, pritisak na otkupnu cenu može ostati izražen.
Zato će za proizvođače biti važno ne samo koliko je pšenice skinuto sa njiva, već i po kojoj ceni će biti plaćena.
Maline i višnje sa snažnim rastom proizvodnje
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, očekuje se i rast proizvodnje kod pojedinih voćarskih kultura.
Kod malina se očekuje proizvodnja veća za 14,6 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Još izraženiji rast očekuje se kod višanja, gde je procena čak 96,3 odsto više nego lane.
To je posebno važan podatak za voćarske krajeve, jer su malina i višnja među kulturama kod kojih se svake godine pažljivo prati odnos roda, otkupne cene, troškova berbe i stanja u hladnjačama.
Veći rod može doneti više robe za tržište, ali kod voća konačna zarada snažno zavisi od otkupne cene i organizacije plasmana.
Manje kukuruza, soje i šećerne repe u prolećnoj setvi
Prema stanju na dan procene, 23. maja, u prolećnoj setvi 2026. godine zasejano je manje nekoliko važnih kultura u odnosu na prethodnu godinu.
Kukuruza je zasejano 3,8 odsto manje, soje 7,5 odsto manje, a šećerne repe 5,7 odsto manje.
Sa druge strane, suncokreta je zasejano 3,5 odsto više.
Ovi podaci ukazuju na promene u setvenoj strukturi, koje mogu biti posledica tržišnih očekivanja, troškova proizvodnje, cene repromaterijala, prošlogodišnjih iskustava i procene proizvođača šta će se više isplatiti.
Suncokret iznad desetogodišnjeg proseka
U poređenju sa desetogodišnjim prosekom, površine pod suncokretom veće su za 9,3 odsto.
To pokazuje da suncokret zadržava snažnu poziciju u setvenoj strukturi, posebno u uslovima kada proizvođači traže kulture koje bolje podnose sušu i imaju stabilniju tržišnu tražnju.
Sa druge strane, u odnosu na desetogodišnji prosek, manje je zasejano kukuruza za 3,6 odsto, šećerne repe za 24,3 odsto i soje za 10,3 odsto.
Posebno se izdvaja šećerna repa, kod koje je pad površina u odnosu na desetogodišnji prosek veoma izražen.
Pregled najvažnijih podataka
| Kultura / pokazatelj | Procena / promena |
|---|---|
| Očekivana proizvodnja pšenice | 3,845 miliona tona |
| Pšenica u odnosu na prošlu godinu | +4,5% |
| Pšenica u odnosu na desetogodišnji prosek | +27,8% |
| Proizvodnja malina | +14,6% |
| Proizvodnja višanja | +96,3% |
| Zasejano kukuruza u odnosu na prošlu godinu | -3,8% |
| Zasejano soje u odnosu na prošlu godinu | -7,5% |
| Zasejano šećerne repe u odnosu na prošlu godinu | -5,7% |
| Zasejano suncokreta u odnosu na prošlu godinu | +3,5% |
Šta ovi podaci znače za poljoprivrednike?
Podaci RZS-a pokazuju da se ove godine očekuje količinski dobar rezultat kod pšenice, ali i promene u prolećnoj setvi.
Za ratare je najvažnije pitanje da li će veća proizvodnja pšenice biti praćena cenom koja može da pokrije ulaganja.
Kod kukuruza, soje i šećerne repe manja setva može uticati na ukupnu ponudu, ali konačna slika zavisiće od vremenskih uslova tokom leta, posebno od padavina i temperatura u ključnim fazama razvoja useva.
Kod malina i višanja veći rod otvara pitanje otkupa, cene i kapaciteta hladnjača, jer se kod voća često pokazuje da dobar rod ne mora automatski da znači i dobru zaradu.
Zbog toga će 2026. godina za poljoprivrednike biti važna ne samo po visini prinosa, već i po tržišnoj računici.
Izvor: RTV / Republički zavod za statistiku
Foto: rtv.rs