Photo: Vuna okolina Ade, Vojvodina
Bujanovac, Novi Sad 04.04.2025.
Više od pola godine stočarska zadruga iz Bujanovca i udruženje Agroprofit iz Novog Sada, obavljaju pripreme za preradu ovčije vune u organsko đubrivo. Prva faza u ovim poslovima je uvoz ovog đubriva i plasman domaćim proizvođačima, a druga faza je dorada ovčije vune sa domaćih farmi.
Udruženje Agroprofit dopunilo je svoje programe rada i nakon što je objavilo računicu o rentabilnosti i zabludama proizvodnje mleka u Srbiji, upustilo se u pomenute poslove vezane za sanaciju problema koji su nastali decenijski gomilanjem ovčije vune kao otpada.
Udruženje je prethodno pokušalo da usmeri preradu vune za potrebe izolacije u građevinarstvu, ali se od toga odustalo, jer je ovoj operaciji potrebna velika količina vode.
Stočarska zadruga u Bujanovcu istakla je poslovnu potrebu da kvalitetno reši korišćenje ovčije vune na području Bujanovca i Preševa, gde se gaji oko 18.000 ovaca.
Udruženje je u orjentaciji ove zadruge prepoznalo mogućnost da se vuna na osnovu svega desetak iskustava u ovoj doradi, u Evropi krene u konkretne poslove.
Ovih dana završena su obimna istraživanja o sastavu i kvalitetu ovčije vune bitnom za prihranu i stimulisanje razvoja novih biljaka. Nacionalni Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, kao i više provera u ovlašćenim laboratorijama, potvrdili su bezbednost i kvalitet organskog đubriva od ovčije vune. Ulazak na tržište organskog đubriva očekuje se za tridesetak dana.
Koordinator za nove poslove Udruženja dipl. agroekonomista Jelena Krstić, smatra da će prerada ovčije vune u Bujanovcu biti samo jedna od radnih tačaka u Srbiji jer, kako tvrdi u širenju dorade, je umanjenje troškova transporta sirovine, ali i gotovog proizvoda.
- „U Udruženju imamo kompletan idejni projekat za pet preradnih centara ovčije vune sa poslovnom vezom, sa stočarskom zadrugom u Bujanovcu, navodi Jelena Krstić. Očekujemo da se u smanjenje velikih lagera vune putem navedene dorade uključi i nadležno Ministarstvo za zaštitu prirode i Ministarstvo privrede. Sama investicija nije velika, a korist za biljnu proizvodnju je ogromna. Prema prvom reagovanju, organsko đubrivo ovog tipa očekuju povrtari, proizvođači cveća, ali može biti i višestruko korisno i za proizvodnju rasada i sadnog materijala“.
Stočarska zadruga u Bujanovcu delimično je snimila tržište i potrebe, i opredelila se da se ovo organsko đubrivo ponudi kupcima koji su zadovoljni sa količinom azota od 8 do 12 procenata, i sa uticajem na sprečavanje pojave puževa oko biljaka. Raspoloživa pakovanja će biti od 600 grama, pet kilograma i u džambo vrećama.
Doktor veterine Srđan Mitrović direktor stočarske zadruge u Bujanovcu, kaže da je inicijativa naišla na administrativnu i organizacionu podršku u državnoj administraciji, i da je zbog toga ubeđen da će u prolećnim radovima mnoga gazdinstva, pogotovo na jugu zemlje koristiti ovo đubrivo. – Već godinama slušamo brojne proizvođače organske hrane da u izboru nemaju potrebno sertifikovano organsko đubrivo, pa je ovo izgleda, dobra poslovna ponuda, kaže Mitrović.
Prof. dr Cvijan Mekić se priseća vremena kada je vuna bila solidan izvor zarade za ovčare, ali i nezamenljiva sirovina za kvalitetnu tekstilnu industriju.
- U domaćoj industriji u prošlom veku koristili smo 60 do 70 odsto vunu od naših ovaca, a uvozili smo finu od 24 do 26 mikrometara. Sa pomenutom doradom vune u Bujanovcu i na još nekoliko lokacija, započinje nova era korišćenja vune, smatra dr Cvijan Mekić i poručuje farmerima da vunu posle šišanja ne ostavljaju u prirodi, već da ponude za doradu.
Broj ovaca u Srbiji u poslednjih par godina je stabilizovan na oko 1.500.000 jedinki, i ako se u doradu vune za organsko đubrivo preuzme samo 3.000.000 kilograma novog organskog proizvoda, biće i za izvoz.