Svetska banka u svom najnovijem izveštaju predviđa dalji pad cena hrane na globalnom nivou tokom 2025. godine, nakon već primećenog smanjenja u 2024. Ova vest mogla bi da donese olakšanje građanima pogođenim višegodišnjim rastom troškova, ali istovremeno otvara važna pitanja o dugoročnim efektima po proizvođače, posebno u zemljama koje zavise od poljoprivrednog izvoza.
Projekcije pada cena hrane
Prema procenama, globalne cene hrane pale su za oko 9% tokom 2024. godine, a očekuje se dodatni pad od 4% u 2025. Cene pšenice su se smanjile za 15%, dok je kukuruz pao čak 26% u istom periodu, uz očekivanje manjih dodatnih korekcija naniže (Agri-Pulse). Pad cena najviše je uzrokovan povoljnim vremenskim uslovima i snažnom globalnom proizvodnjom, posebno u Južnoj Americi i Evropi.
Ipak, važno je naglasiti da su cene hrane i dalje oko 25% iznad prosečnih vrednosti iz perioda 2015–2019, što znači da se tržište još nije vratilo u potpunosti u “normalu” (AA).
Rizici koji mogu uticati na kretanja
Iako su osnovni trendovi pozitivni, Svetska banka upozorava na čitav niz potencijalnih pretnji koje bi mogle preokrenuti ovu prognozu. Sukobi na Bliskom istoku, nestabilnost u Crnomorskom regionu i trgovinske tenzije mogli bi da utiču na lance snabdevanja energentima i đubrivima, a samim tim i na cene hrane (The Guardian).
Još jedan faktor rizika je klimatski fenomen El Ninja, koji potencijalno može izazvati velike suše ili poplave u ključnim poljoprivrednim regionima. Uz to, visoka cena nafte mogla bi povećati troškove transporta i proizvodnje hrane.
Posledice po bezbednost hrane
Uprkos padu na globalnom nivou, cene hrane u mnogim zemljama u razvoju ostaju visoke, a pristup osnovnim životnim namirnicama i dalje je otežan. Više od 725 miliona ljudi širom sveta suočavalo se sa nesigurnošću u snabdevanju hranom u 2024. godini, što ukazuje da statistički pad cena ne znači automatski i povećanje dostupnosti hrane za najugroženije slojeve stanovništva (Tribune Online
Šta ovo znači za poljoprivredu i trgovinu?
Za zemlje izvoznice, pad cena može značiti manji prihod i potencijalne gubitke u budžetu, posebno ako istovremeno dođe do rasta troškova proizvodnje. To otvara pitanje potrebe za dodatnim subvencijama, inovacijama u agrotehnici i boljem osiguranju proizvodnje. Takođe, potrebne su i mere za zaštitu malih proizvođača od tržišnih šokova kako bi se očuvala stabilnost lokalnih ekonomija.
Pad globalnih cena hrane mogao bi doneti kratkoročno olakšanje, ali bez rešavanja dubinskih problema — od klimatskih promena do geopolitičke nestabilnosti — ova situacija može ostati kratkog daha. Zemlje u razvoju moraju investirati u otpornost svojih prehrambenih sistema, dok svetska zajednica mora zajednički raditi na ublažavanju rizika i podršci najranjivijim populacijama.
Preporučeni izvori za dalje čitanje:
- Reuters – World Bank sees commodity prices falling to pre-COVID levels
- Agri-Pulse – Food commodity prices to fall
- AA – World Bank commodity forecast
- Innovation News Network – Inflation persists