Cene poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini nastavljaju da ruše rekorde, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda za drugi kvartal ove godine. Najskuplje oranice nalaze se u Južnobačkom i Sremskom okrugu, gde se hektar prodavao i po skoro 40.000 evra, dok su najniže cene zabeležene na severu pokrajine — u Severnobačkom i Severnobanatskom okrugu.
U odnosu na isti period prošle godine promet je povećan: lane je prodato 1.501 parcela, a ove godine čak 1.609, što ukazuje na rast interesovanja investitora i poljoprivrednika uprkos visokoj ceni zemljišta.
Južna Bačka i Srem na vrhu cenovne lestvice
Prema podacima RGZ-a, maksimalna cena hektara u Južnobačkom okrugu iznosila je 39.958 evra, dok su minimalne i prosečne vrednosti bile 1.977, odnosno 15.642 evra. U Sremskom okrugu najskuplji hektar plaćen je 39.900 evra, prosečna vrednost bila je 13.140, a najniža 2.615 evra.
Sledi Južnobanatski okrug, gde se hektar prodavao po maksimalnih 32.437 evra, dok su prosečne cene bile nešto ispod 11.000 evra. U Zapadnobačkom okrugu raspon cena kretao se od 2.600 do 25.000 evra, sa prosečnom vrednošću od 11.560 evra.
Najniže cene i dalje su karakteristične za Severni Banat i Severnu Bačku, gde se hektar kreće između 1.800 i 18.900 evra, a prosečna vrednost ostaje ispod 10.000 evra.
Rekord u Čoki – zemljište vredno više od dva miliona evra
Apsolutni rekord u prometu poljoprivrednog zemljišta zabeležen je u opštini Čoka, gde je prodat kompletan posed od 163 hektara za čak 2.360.000 evra. To je najveća pojedinačna vrednost poljoprivredne transakcije u Srbiji ikada registrovana.
U tekućoj godini zabeležene su i druge visoke vrednosti ugovora: u Šidu je u prvom kvartalu 13 parcela ukupne površine 47 hektara prodato za 383.878 evra, dok je u Kuli jedna parcela od 86 hektara dostigla cenu od 1,24 miliona evra.
Najskuplji kvadratni metar poljoprivrednog zemljišta prometovan je u Irigu — 34 evra/m² za parcelu površine 5.873 kvadrata.
Beograd i Šumadija takođe beleže rast cena
Iako Vojvodina prednjači po broju transakcija, cene u centralnim delovima Srbije beleže snažan rast.
U Beogradskom regionu, maksimalna cena hektara iznosila je 69.803 evra, a prosečna 15.720 evra. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, najviša zabeležena cena bila je 50.000 evra, dok je prosečna vrednost 7.910 evra.
Najniže cene i dalje su u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde hektar poljoprivrednog zemljišta vredi između 303 i 30.000 evra, uz prosečnu cenu od 5.502 evra.
Ukupna vrednost tržišta – više od dve milijarde evra
Ukupna vrednost prometa nepokretnosti u drugom kvartalu ove godine iznosila je 2,1 milijardu evra.
Najveći udeo i dalje zauzimaju stanovi (1,2 milijarde evra, odnosno 60% ukupne vrednosti), dok su kuće učestvovale sa 161,7 miliona evra, građevinsko zemljište sa 156,7 miliona, a poslovni prostori sa 86,7 miliona evra.
Poljoprivredno zemljište, iako procentualno čini svega 2% ukupne vrednosti prometa, ostaje jedan od najdinamičnijih segmenata tržišta — sa rastućom potražnjom, manjkom ponude i stalnim ulaskom novih investitora u poljoprivredu i agroindustriju.
izvor: dnevnik.rs