Novi Sad, 04.oktobar 2025.
Naši ratari minulu žetvu pšenice završili su uz zalihe od milion tona hlebnog zrna, a nova žetva je, kažu evidentičari, donela rod od 3,6 miliona tona, što je bezmalo 27% više u odnosu na proizvodnju ostvarenu 2024. godine. Pad cene je u svetu, a nama najbliži crnomorski bazen ima najveće sniženje cene pšenice. Prognoze su da će pad biti na oko 220 dolara po toni. Ovo je poruka onima kojima se žuri da što pre prodaju zrno. Zanimljivo je da prinos pšenice još nije sabran u Evropi, a očekuje se oko 128 miliona tona. Kukuruz se pominje sa prinosom od 57,6 miliona tona.
Tržište pšenicom je zasićeno ponudom, dok kukuruz ima šansu za bolju cenovnu ponudu.
Kretanje cena na berzi u Milanu čini se kao solidan putokaz ali sve i dalje zavisi od ponude pšenice iz Ruske Federacije. Naši izvori javljaju da je u razmatranju i zabrana izvoza pšenice iz ove zemlje što se povezuje sa ratnim stanjem.
U Srbiji, što se pšenice tiče, postoji stabilna prehrambena sigurnost. Naše potrebe za hlebnim žitom godišnje se kreću oko 900.000 tona ali ukupno nam je neophodno, zbog zaliha i semena oko 1,4 miliona tona.
Prema istraživanju Agroservisa plus, ratari razmišljaju o novoj setvi pšenice i svoje opredeljenje ne vezuju za zalihe već ovu žitaricu vide kao „najrealnije ulaganje u novu proizvodnju“.
Već godinama oko 110.000 gazdinstava u Srbiji seje pšenicu na površini do 5 hektara.