Ada, 13.07.2025.god.
Vekovima je za ratare prva briga obezbeđivanje hleba za porodicu i zbog toga su posebnu pažnju posvećivali setvi i žetvi pšenice. To je bio i ostao najvažniji sezonski posao koji je okupljao rodbinu, komšije i među njima dobre kosce i vezilje snopova. Kroz vreme, završetak žetve se menjao u korist olakšanja posla za domaćine i put do zrna. U pojedinim selima vršalice su premeštane od kuće do kuće i to još one na parni pogon, zamislite uz loženje kotla… Potom su „arani“ sa zamajcom koristili naftu …
Put do kombajna je išao preko kosačica koje su vukli konji. Žetva je trajala danima. Malo je ostalo domaćina, koji su svedoci tog vremena i običaja iz minulog veka. Sada na njihovom imanju žetva traje jedan dan ili bolje rečeno par sati. Dabome, to nije slučaj na velikim žetvenim poljima.
U nizu promena, najsporije se menjala žetva u polju gde su kosci i vezilje snoplje slagali u male kamare (krstake) .
Generacije najviše pamte ručno košenje, sakupljanje klasa uz prethodnu pripremu užeta. Dobri kosci i vezačice bili su poštovani i cenjeni u svom selu. Njima su posvećene pesme, sećanja i zdravice. Radost je bila velika kada su snopovi bili složeni za vršidbu. Te sve radne etape mnoga sela, posebno u Bačkoj, nastoje da sačuvaju. Poneki imaju snage da celu vršidbu, kao gajenje tradicije, ponude mlađim generacijama. Ipak, najviše je žetvenih događaja, gde se u centar pažnje stavlja košenje, vezivanje i slaganje snopova. Žeteoci su po pravilu odeveni u ondašnje svečane nošnje, a sve prati i bogat žetveni doručak na kraju otkosa.
Malo selo Sterijino (opština Ada) vratilo je točak vremena u prošlost i uz rub sela priredilo žetvu sa deset timova kosaca i vezača, sa gostima iz Mađarske. Kao što se očekivalo, žetva je trajala kraće nego druženje u seoskom domu.
Iskusni žeteoci u poodmaklim godinama su očenjivali kosce i njihove pratilje. Vrednovali su alat za košenje, kvalitet otkosa, tip užadi, način vezivanja snopa, slaganje ali i ponuđeni doručak. Kada su sve sabrali „nadzorni ograni“ su ocenili da su sve ekipe bile izuzetne i da su poštovali tradiciju. Odluka za prva tri mesta bila je teška, ali se nakon objavljivanja niko nije žalio. Za najbolje proglašeni su kosci „Vetrenjače“ iz Utrina, drugoplasirani tim je iz Bođisloa iz Mađarske, a treće mesto izborili su penzioneri iz Mola. Ovo slavlje povodom 27. smotre žetelaca u Sterijinu odmaklo je do večeri uz neizbežnu kajsijovaču i uz birke paprikaš. Domaćice iz Sterijina, više od stotinu gostiju ponudile su izvrsnim kolačima. Zanimljivo je da su slične kosidbe održane na još tri do četiri polja, pa su ovde izostali takmičari iz okoline Zrenjanina.
GALERIJA:
