Šećerna repa u 2025. godini – bolja od drugih kultura
Za razliku od većine prolećnih kultura koje je suša desetkovala, šećerna repa je i ove godine pokazala otpornost i prilagodljivost. Površine zasejane ovom kulturom iznose oko 25.000 hektara, što je za četvrtinu manje nego prošle godine, ali prinos ostaje stabilan – oko 55 tona po hektaru, što je u nivou višegodišnjeg proseka.
Iskustvo Matijević Agrara – mraz, suša i navodnjavanje
Na parcelama kompanije Matijević Agrar u Mihajlovu, prošle godine šećerna repa zauzimala je 189 hektara, dok je ove godine površina smanjena na 113 hektara.
- Setva i mraz – proleće je bilo kišno, što je omogućilo kvalitetnu setvu, ali je mraz početkom aprila naterao proizvođače da preseju sve površine.
- Suša i navodnjavanje – od maja je krenulo intenzivno zalivanje, jer je kiše bilo svega nekoliko litara. Tokom leta navodnjavanje je bilo presudno, a 70% površina je bilo pokriveno sistemima.
- Razlika u prinosu – šećerna repa pod navodnjavanjem razvija krupan koren, dok je van sistema za zalivanje koren čak trećinu manji.
Prema rečima Nemanje Racića, upravnika Matijević Agrara, ove godine se očekuje oko 60 t/ha, uz dobru digestiju od 17,5% i manji pritisak bolesti i štetočina u poređenju s prošlom sezonom.
Uticaj klimatskih prilika i bolesti
Visoke temperature tokom leta imale su i jednu prednost – sprečile su razvoj najtežih bolesti šećerne repe.
- Trulež i korenaste vaši – prošle godine su nanele velike štete, ali ove godine gotovo da ih nije bilo.
- Cerkospora – bila je prisutna u talasima, ali pod kontrolom zahvaljujući visokim temperaturama i fungicidnim tretmanima.
- Fitoplazma – dugogodišnji problem koji prenose cikade, ali je njen intenzitet ove godine značajno smanjen pravovremenim tretmanima.
Snežana Parađenović iz PIS RC Zrenjanin navodi da su usevi u Srednjem Banatu pokazali stabilan rast, bez ozbiljnih patogenih promena, uz povremene fiziološke probleme u suvom ratarenju.
Perspektiva šećerne repe u Srbiji
Stručnjaci sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad ističu da klimatske promene predstavljaju najveći izazov za proizvodnju. Zato se sprovode brojni ogledi u cilju:
- optimizacije dužine vegetacionog perioda,
- racionalne upotrebe mineralnih hraniva,
- unapređenja zaštite od bolesti i štetočina.
Jedna od prednosti šećerne repe u odnosu na kukuruz ili soju jeste stabilnost otkupne cene, koja je poznata unapred i omogućava sigurniju kalkulaciju proizvođačima. To je razlog zbog kojeg se očekuje da će se površine u budućnosti stabilizovati na oko 30.000 hektara.
Ekonomska i tržišna važnost
Šećerna repa ne samo da obezbeđuje šećer za domaće i strano tržište, već i otvara prostor za proizvodnju bioetanola i drugih derivata. Stabilan prinos u teškim godinama pokazuje da ova kultura ima stratešku važnost u poljoprivredi Srbije.
Rezime: ključne informacije o šećernoj repi 2025.
- Prinos: očekuje se oko 55–60 t/ha, što je stabilno i u nivou višegodišnjeg proseka.
- Otpornost: šećerna repa je bolje podnela sušu od drugih kultura, naročito uz sisteme za navodnjavanje.
- Izazovi: mraz u aprilu, nedostatak padavina, ali manji pritisak bolesti i štetočina nego prethodnih godina.
- Struka: digestija i sadržaj šećera u korenu su iznad proseka, što obećava uspešnu kampanju prerade.
- Perspektiva: očekuje se stabilizacija površina na oko 30.000 ha zahvaljujući unapred poznatoj ceni i sigurnijoj proizvodnji.
Šećerna repa je i ove godine potvrdila svoju izdržljivost i strateški značaj za domaću poljoprivredu. Uprkos klimatskim izazovima, proizvođači mogu računati na stabilne prinose i sigurnije prihode nego kod drugih ratarskih kultura.
Izvor: RTS