Istorijat poskupljenja kafe u Srbiji
Uvođenje akciza na kafu 2018. godine
Prvog januara 2018. godine Srbija je uvela akcize na kafu, što je tada mnoge građane zbunilo. Za mnoge porodice kafa je bila svakodnevni ritual, a ne luksuz. Ipak, nova odluka države svrstala ju je u kategoriju proizvoda na koje se dodatno oporezuje, slično cigaretama ili alkoholu.
Akciza na kafu danas iznosi 140 dinara po kilogramu, a iako na prvi pogled deluje kao mali iznos, u kombinaciji sa drugim faktorima ona značajno utiče na maloprodajnu cenu.
Kako je kafa od svakodnevnice postala luksuz
Građani Srbije su navikli da kafa bude deo jutarnje rutine, druženja i poslovnih razgovora. Međutim, rast cena u poslednje tri godine doveo je do toga da mnogi sada razmišljaju koliko pakovanja kupuju mesečno i da li mogu da priušte svoj omiljeni brend. Cena od skoro 500 dinara za 200 grama „Grand kafe“ ili preko 1.100 dinara za pola kilograma postavlja pitanje – da li kafa zaista postaje luksuz, a ne potreba?
Globalni faktori rasta cena
Klimatske promene i manjak proizvodnje
Kafa se najviše proizvodi u Brazilu i Vijetnamu. Međutim, poslednjih godina klimatske promene – suše, mrazevi i bolesti biljaka – smanjile su prinos. Manja ponuda dovela je do većih cena na globalnom nivou.
Rekordne cene na svetskim berzama
Prema podacima Financial Timesa, u septembru 2022. cena kafe na svetskim berzama iznosila je oko 3.780 evra po toni. Samo godinu dana kasnije, skočila je na 4.720 evra, a u 2023. dostigla i 7.200 evra po toni. To znači da je cena u tri godine porasla čak 90 odsto.
Uloga inflacije i transportnih troškova
Rast troškova energenata i logistike
Pored same cene sirove kafe, dodatni udar na tržište donela je globalna inflacija. Transportni troškovi, energenti i radna snaga poskupeli su širom sveta, a to se direktno prelilo i na cene proizvoda na rafovima.
Poremećaji u lancima snabdevanja
Pandemija koronavirusa, zatim rat u Ukrajini i poremećaji u globalnom transportu doveli su do poskupljenja brodskog i drumskog transporta. To je dodatno povećalo cenu kafe, naročito u zemljama poput Srbije koje zavise od uvoza.
Specifičnosti tržišta Srbije
Dominacija dva proizvođača
Jedan od ključnih faktora za cene kafe u Srbiji jeste i tržišna koncentracija. Od februara 2022. godine kompanija Atlantik Grand preuzela je Štraus Adrijatik, čime je stvoren gigant koji drži između 70 i 80 odsto tržišta mlevene kafe.
Stav Komisije za zaštitu konkurencije
Komisija za zaštitu konkurencije odobrila je ovo spajanje pod određenim uslovima. Danas, godinu i po kasnije, ljubitelji tradicionalne „Grand“ kafe plaćaju od 470 do 490 dinara za 200 grama. Komisija tvrdi da su rast cena opravdali globalnim kretanjima na berzama, ali i dalje prate situaciju kako bi se sprečila zloupotreba dominantnog položaja.
Uporedna analiza sa regionom
Srbija i Hrvatska u vrhu
Prema podacima koje je prikupio Forbs, Srbija i Hrvatska su u samom vrhu regiona po cenama kafe. U Srbiji 200 grama „Grand“ kafe košta između 470 i 490 dinara, dok je u Hrvatskoj pronađena „Barcaffè“ kafa (isti vlasnik) – pakovanje od 400 grama košta oko 937 dinara.
Najjeftinija kafa u Severnoj Makedoniji
U Severnoj Makedoniji 200 grama kafe košta svega 332 dinara, što je znatno manje nego u Srbiji i Hrvatskoj. U Crnoj Gori cena je oko 405 dinara, dok je u Bosni i Hercegovini najčešće dostupno pakovanje od 500 grama koje košta 836 dinara.
Razlika u akcizama
Da opravdanje ne bi bilo samo u akcizama, važno je pogledati poređenje.
- Srbija: 140 dinara po kilogramu
- BiH: oko 175 dinara po kilogramu
- Hrvatska i Crna Gora: oko 93 dinara po kilogramu
- Severna Makedonija: kafa nije akcizna roba
Ove razlike delimično objašnjavaju zašto je kafa u Makedoniji najjeftinija, ali niže akcize u Hrvatskoj i Crnoj Gori nisu sprečile rast cena.
Koliko danas košta kafa u Srbiji?
Prosečne cene u prodavnicama
U većini trgovinskih lanaca, najprodavaniji brend „Grand kafa“ košta od 470 do 490 dinara za pakovanje od 200 grama. To znači da kilogram kafe danas prelazi 2.300 dinara, što je ozbiljan trošak za prosečno domaćinstvo. Za pola kilograma potrošači izdvajaju najmanje 1.100 dinara, a luksuznije verzije kafe idu i preko 1.300 dinara.
Cena espresa u kafićima
Rast cena osetili su i ljubitelji kafića. Pre tri godine espreso je u proseku koštao oko 100 dinara. Danas, u većim gradovima Srbije, cena varira između 150 i 220 dinara, a u luksuznijim lokalima i više. To znači da kafa van kuće postaje sve manje dostupna širem sloju stanovništva.
Navike potrošača
Koliko kafe dnevno popije prosečan građanin
Prema istraživanjima, građani Srbije prosečno popiju 2 do 3 šoljice kafe dnevno. Ako se izračuna mesečna potrošnja, prosečna porodica sa dvoje odraslih potroši između 600 i 800 grama kafe mesečno. To znači da mesečni trošak za ovaj napitak danas lako prelazi 2.500 dinara.
Prelazak na jeftinije brendove i alternative
Zbog visokih cena, deo potrošača prelazi na jeftinije brendove ili čak instant kafu. Neki eksperimentišu sa domaćim prženjem zrna ili kupovinom na akcijama, dok se deo građana okreće i zamenskim napicima poput cikorije.
Da li kafa zaista postaje luksuz?
Psihološki aspekt kafe kao rituala
Za mnoge ljude kafa nije samo piće već ritual. Ona predstavlja trenutak mira ujutru, povod za razgovor sa prijateljima ili kratku pauzu na poslu. Zato je teško zamisliti da bi ljudi potpuno prestali da je piju, bez obzira na cenu.
Ekonomski pokazatelji luksuzne potrošnje
Ipak, kada cena jednog osnovnog proizvoda raste brže od inflacije i prelazi granicu koju značajan deo stanovništva ne može lako da priušti, on prelazi u sferu luksuza. Iako kafa u Srbiji i dalje ostaje „obavezna“ u svakodnevici, statistički gledano — ona je već ušla u kategoriju luksuznijih artikala.
Perspektiva proizvođača
Profitabilnost i izazovi velikih brendova
Veliki proizvođači tvrde da su i oni pogođeni rastom cena sirovina i troškova. Iako im tržišna koncentracija ide u prilog, javnost sumnja da su cene skočile brže nego što je realno. Kritičari tvrde da nedostatak konkurencije na tržištu dodatno otežava situaciju potrošačima.
Mogućnosti domaće proizvodnje i brendova
Srbija nema značajnu proizvodnju kafe jer ne postoje klimatski uslovi za gajenje, ali postoji prostor za razvoj domaćih pržionica i manjih brendova. Oni bi mogli da ponude alternativu velikim igračima, makar u segmentu specijalnih kafa.
Kako građani reaguju na rast cena?
- Kupovina manjih pakovanja – Sve češće se kupuju pakovanja od 100 grama kako bi se trošak rasporedio.
- Porast kupovine instant kafe – Jeftinija je i praktičnija, pa deo potrošača prelazi na nju.
- Kupovina na akcijama – Građani sve više prate kataloge i čekaju sniženja.
Uporedna analiza – kafa vs. druge osnovne namirnice
Inflacija je pogodila i druge proizvode, ali rast cene kafe je među najizraženijima.
- Mleko: poskupelo oko 40% u poslednje tri godine.
- Ulja i brašno: poskupeli između 60 i 70%.
- Kafa: poskupela čak 90%.
Ovi podaci pokazuju da je kafa jedna od namirnica sa najbržim rastom cene u poslednjem periodu.
Moguće mere i rešenja
- Veća konkurencija – Ulazak novih brendova mogao bi da smanji cene.
- Državne regulative – Kontrola monopola i zaštita potrošača.
- Podsticaj malim pržionicama – Domaći mali proizvođači mogli bi da postanu ozbiljna alternativa.
Predviđanja za budućnost cena kafe
Analitičari smatraju da bi cene mogle da se stabilizuju ako se smanje problemi u lancima snabdevanja i ako vremenske prilike budu povoljnije za proizvođače u Brazilu i Vijetnamu. Ipak, kratkoročno se ne očekuje značajan pad cena, već pre stagnacija na trenutnom visokom nivou.
Saveti potrošačima
- Kupujte na akcijama i pravite zalihe.
- Razmislite o prelasku na jeftinije brendove.
- Probajte alternativne napitke (cikorija, instant).
- Kupujte veću gramažu koja je po kilogramu često jeftinija.
- Koristite filter aparate ili džezvu kako bi kafa bila ekonomičnija.
Kafa kao kulturni fenomen
U Srbiji kafa ima gotovo ritualni značaj. Ona nije samo napitak, već društvena institucija. Od „prve jutarnje“ do espresa na poslu ili kafe sa prijateljima, ona obeležava trenutke dana. Zbog toga rast cena ne smanjuje značajno potrošnju, već menja navike – kupuju se manja pakovanja, prelazi se na slabije brendove, ali ritual ostaje.
Kafa između luksuza i potrebe
Iako je kafa u Srbiji poskupela 90% u poslednje tri godine i za mnoge postaje luksuz, ona je i dalje duboko ukorenjena u kulturu i svakodnevicu. Građani se prilagođavaju promenama, ali ne odriču se ovog napitka. U budućnosti, izazov će biti kako održati balans između globalnih cena, lokalnog tržišta i kupovne moći stanovništva.