REAGOVANJA: Čedomir Keco
Skoro pola godine bilo je potrebno našoj veterinarskoj službi da dođe do bitnih papira za izvoz jagnjadi u Crnu Goru, a sada još traje neizvesnost kako će se obnoviti izvoz u Izrael i započeti sa Tunisom. Da nije bilo Kompanije „Kontakt“ iz Adorjana i nekoliko manjih izvoznika ceo posao bi stajao. Pomenuta firma obavila je izvoz jagnjadi u Libiju (7400 kom.), i to uglavnom teže robe. Sve što prodamo od stoke u zemlje preko mora, utovaramo u brodove u Baru. Dovoz do ove luke po kamionu košta od 2 do 3 hiljade evra, zavisno od mesta utovara u Srbiji. To je suma i za upola manja, koja bi mogla da pripadne stočarima- prodavcima i da ovaj posao za njih postane još isplativiji. Za te troškove odavno znamo, i još veće ako izvoznik plaća penale za produženi rok utovara. Tačno je, napisao sam, da bi nam koristio terminal za izvoz stoke na Dunavu, upravo, zbog smanjenja troškova prodaje, a to bi bila i šansa da se poveća otkupna cena jagnjadi. Na ovaj tekst reagovali su „agrarni kibiceri“, koji kod svih inicijatora promena u ovom sektoru vide samo loše karte, pa to sabiraju i nude rešenja za pobednički štih. U ovom slučaju su se preračunali i pokazali potpuno nepoznavanje u sektoru ovčarstva koje zavisi od prodaje žive jagnjadi kao i klanja. Oni reaguju na ono što vide, a to je samo koliko pogled iznad ramena kartaša doseže. Dakle, malo dalje od svog nosa. Znanje i godine koje od 1964. godine provodim u poljoprivredi i oko nje, uz lepo vreme rada na izvozu i uvozu stoke pa preko informisanja, valjda me naučilo da shvatim šta je izvoz mesa, a šta samo žive stoke. Kibiceri ne znaju da od utovljene junadi i narasle jagnjadi izvozite polovinu njihove težine, ili malo više i da od tog posla stočar za razliku od izvoznika nikada nije imao koristi. Zaklano jagnje izvozniku donosi dobit od 25 do 50 eura po komadu. Ponavljam: u toj zaradi nema farmera. Zbog toga se jagnjad izvozi živa, a retko zaklana, zamrznuto ili rashlađeno meso. Nijedna od zemalja velikih proizvođača ovaca ne izvozi samo zaklanu jagnjad što kao praksa traje godinama.
Više odgajivača ovaca, pre par godina započelo je priču o izgradnji male klanice za ovce i jagnjad u okolini Kragujevca. Za početak posla bilo je predviđeno da farmeri daju po 100 evra kao lično učešće, a da toliko obezbedi i država. Da li bi to bilo dovoljno novca za investiciju ili ne, sada i nije bitno – ideja je umrla jer ovčari nisu spremni za lično učešće. Za tu inicijativu izgradnje male klanice izuzev grada Kragujevca niko nije ni pokazao veću podršku. Izostao je elaborat održivosti i rentabilnosti investicije, a pre svega lista kupaca. Lepo je ipak, što su imali korisnu ideju koja ne bi zadovoljila potrebe svih farmera u Srbiji.
U velikoj Jugoslaviji, Srbija je bila značajan izvoznik jagnjadi i jagnjećeg mesa. Vodeća klanica je bila Yugocoop iz Bujanovca sa 180 zaposlenih. Samo u jednom kvartalu klali su više od 160.000 jagnjadi za izvoz na Bliski Istok i u Italiju – posebno u periodu verskih praznika. Klanica Yugocoop ne radi 14 godina, a klali su dnevno 85 junadi i 5000 jagnjadi. Ovaj gigant bitan za celu Srbiju je u stečaju jer su, kako govore bivši radnici, imali loše rukovodstvo, pa je 2011. godine prestala sa radom i sada je Društvo u stečaju – državna i ničija ?! Da li je moguća rekonstrukcija i novi početak? Stručnjaci različitih profila od građevinaca , tehnologa do veterinara… tvrde da je to moguće i to ubrzano. Pod krovom koji još sasvim ne prokišnjava postoje rashladni prostor sa dubokim zamrzavanjem za 110 vagona mesa, oko 5000 m² prostora za konfekciju mesa, halal sistem za klanje ovaca i junadi, depo, vage …
Građevinske intervencije se odnose za regulisanje otpadnih voda kao i konfiskate iz procesa rada. Stručnjaci kažu da postoje uređaji za sagorevanje klaničnog otpada i upotreba toplotne energije za potrebe cele klanice. Potreban je i toranj za vodu od 500 m³, zamena poda u radionicama kao i sanacija krova. Realna potreba za ove poslove nije veća od 3 miliona evra, što će biti poznato kada se uradi kompletna specifikacija poslova.
Naši stočari, pogotovo na jugu Srbije, gde ima više od 200 hiljada ovaca imali bi određenu proizvodnu sigurnost, ali bi se izvoz žive jagnjadi nastavio i uz izgrađeni terminal za utovar u brodove doneo bi šansu za veće otkupne cene. Od Joce Češljara, savetodavca u Senti, odličnog odgajivača ovaca u regionu gde ima 36 hiljada grla dobio sam tekst gde se pominjem kao inicijator loše ideje o izgradnji terminala. Evo celog sadržaja tog teksta:
………………………………………
***Strategija „Čedomir Keco“ (XXX-L -DEO) ili još jedno ekonomsko i nacionalno samoubistvo koje predlažu „napredni“ poljoprivredni analitičari! 🤡 ***
Slušanje ovakvih „saveta“ naprednih analitičara nanosi Srbiji direktnu štetu na tri nivoa:
- Izvoz čiste subvencije i „pameti“ u kilogramima
Kada izvozimo živu stoku, mi ne izvozimo proizvod, već izvozimo naše subvencije koje smo dali farmeru, izvozimo kukuruz koji je ta stoka pojela i izvozimo plodnost naše zemlje.
Turčin, Arapin ili Italijan dobijaju sirovinu koju će preraditi, uzeti dodatu vrednost (300-500% više) i prodati je dalje. 😎
Slušajući #Čedomira #Keca, mi ostajemo „najamna snaga“ koja čisti štale za bogati svet! - Tehnološki i regulatorni autizam
Insistiranje na terminalima za živu stoku u 2026. godini je ignorisanje činjenice da EU (preko čijih luka moramo proći) uvodi vet-ing procese slične onima u avio-industriji. 🤖
Štetu trpimo jer država, umesto da ulaže u klanice sa robotizovanim linijama i hladne lance (koji probijaju svaki zid), gubi vreme na infrastrukturne projekte koji će postati spomenici gluposti čim prva EU inspekcija zatvori rampu u Konstanci, Solunu a uskoro i u Baru! 😎 - Gubitak genetike i resursa
Dok Keco sanja o baržama, Srbija gubi stočni fond jer niko neće da se bavi stočarstvom da bi zavisio od jednog broda i jednog kupca.
Šteta je u tome što ovakvi saveti uspavljuju donosioce odluka. Jer lakše je obećati terminal nego sprovesti bolnu reformu prerađivačke industrije! 😎
………………………………………
Razumem reagovanja. Jasno je da nam je bolje da imamo i jednu savremeno opremljenu klanicu, nego ni jednu, da je bolje da uštedimo u transportu i da se povaćaju otkupne cene…. Bolje od ćutanja o ovoj proizvodnji je reagovanje o efikasnijem transportu, preradnim kapacitetima, zaštiti pašnjaka , poboljšanju rasnog sastava i zdravlja životinja uz rad, a ne gašenje veterinarskih službi…Proverite ko je gde i kada govorio o ovim temama i kako su prihvaćene u javnosti,
Odgovornost prema ovčarstvu je sve veća, jer nemamo pad proizvodnje i štale se ne gase…Ovo je bio moj domet, a da je to predložio i neko drugi, naravno da bih prihvatio kao i mnogi odgajivači ovaca sa kojima sam delio pritisak na rešavanje izvoza zbog administrativnih propusta. Nema zamerki prema onima koji misle drugačije, jer ovaj sektor je u odnosu na savremene prilike u svetu manje podržan u tehnološkom okviru ali i na ovom nivou zarada farmera jer prisutna , realna i održiva.