Globalni pregled tržišta i ključnih politika
Sedmicu je obeležio snažan talas globalnih kretanja u sektoru žita i uljarica, uz naglašene promene u proizvodnim projekcijama, trgovinskim politikama i izvoznim tokovima. Kina je povećala prognozu za proizvodnju kukuruza u 2025/26. na rekordnih 300 miliona tona, uz bolje prinose uprkos ranim vremenskim poremećajima. Ovo smanjuje očekivanja kineske uvozne potražnje i utiče na perspektive glavnih izvoznika.
Uprkos tome, proizvodnja soje u Kini blago je korigovana naniže zbog vremenskih poremećaja, ali se stabilni prinosi na severoistoku i dalje smatraju relativno povoljnim.
U Meksiku je doneta jedna od najagresivnijih trgovinskih mera godine: uvedene su carine od 156% na sav uvozni šećer i 210% na rafinisani tečni šećer, sa ciljem zaštite domaćeg tržišta. Ovaj potez otvorio je širu diskusiju o potencijalnom rastu protekcionizma u poljoprivrednom sektoru Severne Amerike.
Kanada je signalizirala poboljšanje diplomatskih odnosa sa Kinom, posebno u vezi ograničenog izvoza uljane repice. Mada bez preciznih rokova, ova promena doprinela je blagom oporavku sentimenta na tržištu uljarica.
U SAD su odobrene 14 malih rafinerijskih izuzeća iz obaveza mešanja biogoriva, što je izazvalo negodovanje bioenergetskog sektora. Odluka povećava neizvesnost oko potražnje za kukuruzom i sojinim uljem u vreme rekordnih američkih žetvi.
Brazil je tokom sedmice privukao veliku pažnju: kineski COFCO potpisao je ugovore vredne preko 10 milijardi USD za kupovinu gotovo 20 miliona tona brazilske soje, sojinog ulja, palminog ulja i drugih poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, Kina i dalje ima rekordne zalihe soje u lukama (oko 10 miliona tona), što ograničava novu kupovinu iz SAD.
Brazil je dobio i nove dozvole za izvoz sirka i destilerskih ostataka u Kinu, što dodatno širi njegov uticaj u globalnim stočnim feed tokovima.
Tržište palminog ulja ostalo je nestabilno zbog sporijeg rasta proizvodnje u Indoneziji i Maleziji, visokih troškova inputa i državnih mera koje utiču na investicije i produktivnost. Najavljena primena B50 biodizela u Indoneziji u drugoj polovini 2026. mogla bi dodatno zategnuti globalno tržište biljnih ulja.
Vremenske prilike koje oblikuju svetsku proizvodnju
La Niña ostaje aktivna i očekuje se da će potrajati tokom zime, uz prelazak u ENSO-neutralno stanje početkom 2026. Njeno prisustvo već stvara snažan kontrast između glavnih južnoameričkih proizvođača.
Brazil:
- Sever zemlje nastavlja da dobija obilne padavine, uz povoljne uslove za rani razvoj soje i kukuruza.
- Jug Brazila prelazi u sušniji režim nakon ranijih ekstremnih padavina. Modeli ukazuju da bi sušniji period mogao trajati, što povećava rizike za soju u ključnim proizvodnim državama.
Argentina:
- Zemlja i dalje ima dobre rezerve vlage, ali se očekuje sušniji trend u drugoj polovini novembra, uz više temperature.
- Ovakav scenario mogao bi ubrzati stres biljaka ako se padavine ne vrate u decembru.
- Pšenica i dalje prolazi dobro, iako raniji viškovi padavina povećavaju rizik od bolesti.
SAD:
- Temperature su se značajno oporavile posle ranih zahlađenja, uz dobre uslove za nicanje i razvoj ozime pšenice.
- Vode u koritu Misisipija ostaju na kritično niskim nivoima, što utiče na logistiku i troškove izvoza.
Evropa i Crno more:
- Evropu karakterišu povoljni uslovi za setvu i razvoj ozime pšenice.
- Istočni delovi Rusije ostaju u deficitu vlage, uz kasniju dormanciju i dodatni stres za ozime useve.
Australija:
- Suvi uslovi i dalje dominiraju, uz ograničenu korist od povremenih padavina u istočnim regionima.
- Žetva pšenice i uljane repice teče ubrzano i bez značajnih poboljšanja uslova.
Afrika i Azija:
- Južna Afrika suočava se s rizikom od poplava tokom rane setve kukuruza.
- Indija i Kina imaju dobre agroklimatske prozore za setvu pšenice, iako Kina i dalje ima lokalizovane probleme sa vlagom.
Terminska tržišta i cenovni trendovi sedmice
Na Čikaškoj berzi tokom sedmice:
Soja:
- Počela slabije, ali se oporavila zahvaljujući rekordnoj preradi u SAD (NOPA očekuje više od 209 miliona bušela).
- Tržište potiskuje slabiju kinesku kupovinu zbog zaliha, ali podupiru ga snažni izvozi iz Brazila i čvrsto tržište sojine sačme.
Kukuruz:
- Pratio soju i beležio stabilan rast uz povećanje otvorenog interesovanja.
- Čvrsti izvozni podaci i optimistične projekcije potražnje podstakli su rast cena.
Pšenica:
- Volatilna tokom sedmice; blagi rast početkom nedelje, a zatim pritisak zbog velikih globalnih zaliha.
- Argentina je potpuno dominirala tržišne signale uz podignutu prognozu na 24–24,5 miliona tona rekordne proizvodnje.
Biljna ulja:
- Suncokretovo i sojino ulje pod pritiskom, dok se palmino kreće bočno.
- Indijska potražnja za palminim uljem opala 16%, dok su se isporuke sojinog ulja povećale gotovo 60%.
Pregled po kulturama
Pšenica
Globalno tržište pšenice i dalje je pod snažnim uticajem velikog rasta proizvodnje u Argentini, dok ruski i ukrajinski kapaciteti ostaju stabilni. Vlaga u Crnom moru ostaje ključni faktor rizika. Cene su ostale pod pritiskom zbog poboljšanih prognoza i jačanja globalne ponude.
Kukuruz
Kukuruz je imao postojanu podršku zahvaljujući snažnim američkim izvoznim podacima i dobrom napretku setve i žetve u Brazilu. Kineski rekordni prinosi predstavljaju dugoročni pritisak, ali nisu značajno uticali na sentiment tokom ove sedmice.
Soja
Soja je završila sedmicu snažno; rekordna prerada u SAD podigla je tražnju za zrnom, dok brazilske projekcije ostaju visoke. Izvoz iz Brazila, veliki kineski ugovori i snažna tražnja za sojinom sačmom dodatno održavaju čvrsto tržište.
Globalni trgovinski tokovi
Brazilska dominacija u izvozu dodatno je naglašena ove sedmice. Veliki ugovori, povoljne cene i snažan logistički kapacitet omogućili su Brazilu da čvrsto drži lidersku poziciju na tržištima soje, sojine sačme i kukuruza.
SAD beleže stabilne inspekcije kukuruza i soje, dok je izvoz pšenice i dalje slab u poređenju s prethodnim godinama.
EU evidentira pad izvoza pšenice, ali snažan rast izvoza ječma i stabilan pad uvoza kukuruza.
Rusija je potvrdila žetvu od preko 140 miliona tona u bunker težini, što potvrđuje visok izvozni potencijal.
Indija je redefinisala tržište biljnih ulja pomeranjem kupovine sa palminog ka sojinom ulju, utičući direktno na globalnu raspodelu potražnje.