Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Dragan Glamočić, posetio je opštinu Sečanj, gde je obišao dva velika porodična gazdinstva – porodicu Hecey u Busenju i gazdinstvo Nenada Markovića u Jarkovcu. Cilj posete bio je razgovor sa poljoprivrednicima o aktuelnim izazovima u proizvodnji, državnoj podršci i planiranim ulaganjima u narednoj godini.
Porodično gazdinstvo Hecey jedno je od najmodernijih u regionu. Predaju 2.100 litara mleka dnevno i imaju oko 220 grla krupne stoke. Porodica se decenijama bavi mlekarstvom i ratarstvom, a u poslednjih nekoliko godina značajno je uložila u modernizaciju, uključujući i dva robota za mužu.
Domaćin je istakao da su „roboti podigli proizvodnju mleka za 15–20 odsto i omogućili efikasnije funkcionisanje porodičnog posla“, uz to da pet članova porodice svakodnevno brine o proizvodnji na 450 hektara obradive zemlje.
Ministar Glamočić naglasio je da je upravo ovakav model kombinovanja ratarstva i stočarstva, uz modernu tehnologiju, put kojim Srbija treba da ide. Podsetio je da je država u poslednjih nekoliko godina značajno povećala ulaganja u poljoprivredu.
Samo u opštinu Sečanj je tokom 2024. godine stiglo 800 miliona dinara podsticaja, dok je pre tri godine iznos bio svega 110 miliona.
“Budžet za poljoprivredu za narednu godinu iznosi skoro 150 milijardi dinara, od čega je 116 milijardi namenjeno direktnim podsticajima. To je više od 54 odsto ukupnih subvencija države Srbije. Nema razvijene države bez jake poljoprivrede i zato nastavljamo da ulažemo u njen razvoj.”, poručio je ministar.
Obilazak gazdinstva Markovića: Suša menja strategiju setve
Ministar je obišao i gazdinstvo Nenada Markovića u Jarkovcu, koje se bavi ratarstvom. Marković je predstavio mehanizaciju nabavljenu uz podršku Ministarstva – traktor i žetelicu kupljene kroz kredit sa subvencionisanom kamatom.
Istakao je da poslednjih godina proizvodnja ne bi mogla da opstane bez državne pomoći, zbog suša i klimatskih ekstrema. Zbog toga je promenio strukturu setve i prešao na kulture otpornije na klimatske rizike, poput šećerne repe i uljane repice. Posebno je naglasio značaj podsticaja za gorivo, semena i mineralno đubrivo.
Roboti i nova tehnika ponovo u fokusu od 2026. godine
Glamočić je najavio da će od 2026. godine ponovo biti vraćena sredstva za nabavku robota i najsavremenije tehnike, jer je nedostatak radne snage jedan od najvećih izazova srpske poljoprivrede.
„Sve što država izdvaja za podsticaje moraće da bude uloženo u proizvodnju, mehanizaciju, opremu i repromaterijal. To je naš zajednički interes – da svaki dinar ode u jačanje proizvodnje.“
On je dodao i da će sredstva za razvoj sela biti udvostručena, sa šest na više od dvanaest milijardi dinara, kako bi se ubrzala modernizacija i povećala produktivnost.
Ministar je istakao i da je „porodica kičma srpske poljoprivrede“ i da ga posebno raduje što se u oba obilazena domaćinstva poljoprivreda prenosi generacijski — „od dede do unuka“.
Zaključak: Država i poljoprivrednici rame uz rame
Glamočić je naglasio da je saradnja države i poljoprivrednika ključna za stabilnu, modernu i održivu proizvodnju.
„Ulaganja u mehanizaciju, robotizaciju, mlekarski sektor i ratarstvo, uz povećanje budžeta i podsticaja, stvaraju temelj sigurnije i predvidljivije poljoprivrede u godinama koje dolaze.“, zaključio je ministar tokom posete Sečnju.
