Hrana predstavlja jedan od najvećih troškova domaćinstava širom Evrope. U proseku, građani Evropske unije na hranu troše oko 11,9% ukupnog budžeta, dok u pojedinim državama, poput Rumunije, taj udeo dostiže čak 20%. Iako su u nekim zemljama cene hrane ispod proseka EU, domaćinstva u njima često izdvajaju znatno veći deo prihoda za osnovne namirnice.
Velike razlike u cenama hrane
Cene hrane se znatno razlikuju od zemlje do zemlje. Indeks nivoa cena hrane Evrostata omogućava poređenje tako što prosečnu potrošačku korpu hrane u EU postavlja na vrednost 100 evra. Zemlje sa indeksom iznad 100 skuplje su od proseka EU, dok one ispod 100 imaju niže cene.
Prema podacima za 2024. godinu, Severna Makedonija je bila najjeftinija zemlja za kupovinu hrane među 36 analiziranih evropskih država. Standardna korpa tamo je koštala 73 evra, što je 27% manje od proseka EU.
Na suprotnom kraju liste nalazi se Švajcarska, gde su cene hrane čak 61,1% više od proseka EU. Ista potrošačka korpa u toj zemlji košta 161,1 evro, prenosi Euronews.
Iako Severna Makedonija još nije članica EU, ona ima aktivne trgovinske sporazume sa Unijom. Švajcarska, s druge strane, nije deo Evropskog ekonomskog prostora, već sarađuje sa EU kroz mrežu bilateralnih sporazuma.
Najskuplje i najjeftinije zemlje u EU
Unutar same Evropske unije, Rumunija ima najniže cene hrane (74,6 evra), dok je Luksemburg najskuplji (125,7 evra). To znači da je hrana u Rumuniji 25,4% jeftinija, a u Luksemburgu 25,7% skuplja od evropskog proseka.
Među najskupljim zemljama nalaze se i članice Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA): Island (146,3 evra) i Norveška (130,6 evra).
Cene hrane su najmanje 10% iznad proseka EU i u:
- Danskoj (119,3 evra)
- Irskoj (111,9)
- Francuskoj (111,5)
- Austriji (110,9)
- Malti (110,9)
Jugoistočna Evropa sa najnižim cenama
Jugoistočna Evropa i Zapadni Balkan u celini beleže najniže cene hrane. Pored Severne Makedonije i Rumunije, znatno ispod proseka EU nalaze se i:
- Turska (75,7 evra)
- Bosna i Hercegovina (82,5)
- Crna Gora (82,6)
- Bugarska (87,1)
Niže cene od proseka EU imaju i Srbija (95,7) i Albanija (98,7).
Među najvećim ekonomijama EU, cene hrane su iznad proseka u Italiji (104) i Nemačkoj (102,9), dok je Španija (94,6) oko 5,4% jeftinija od proseka Unije.
Većina zemalja centralne i istočne Evrope, poput Slovačke, Poljske, Češke i Mađarske, i dalje je ispod ili blizu proseka EU, dok zapadna Evropa i nordijske zemlje generalno imaju više cene hrane.
Zašto su ove razlike važne?
Ilarija Benedeti, vanredna profesorka Univerziteta u Tusiji, ističe da ključnu ulogu igraju strukturni faktori: troškovi proizvodnje, organizacija lanaca snabdevanja i izloženost globalnim šokovima.
Manje i otvorene ekonomije, često sa nestabilnijim valutama, jače su osetile rast troškova energije i poljoprivrednih inputa tokom pandemije i rata u Ukrajini. Problem je dodatno izražen jer u istočnoj i jugoistočnoj Evropi hrana često čini više od 20% ukupne potrošnje, dok je u bogatijim zemljama taj udeo uglavnom ispod 12%.
Plate, porezi i potrošačke navike
Profesor Alan Metjuz sa Triniti koledža u Dablinu navodi da su razlike u prihodima i platama glavni razlog različitih cena hrane. Zemlje sa višim zaradama, poput Danske i Švajcarske, imaju više troškove rada u poljoprivredi, preradi i maloprodaji, što se direktno prenosi na potrošače.
Razlike postoje i u stopama PDV-a na hranu – neke zemlje, poput Irske, imaju nultu ili sniženu stopu, dok se u Danskoj primenjuje puna stopa poreza.
Na kraju, važnu ulogu imaju i potrošačke navike. Građani zapadne i severne Evrope češće kupuju organsku, premijum ili brendiranu hranu, dok se u drugim delovima Evrope više oslanjaju na robne marke supermarketa.
Uticaj na prehrambenu sigurnost
Prema rečima Jeremijaša Matea Baloga sa Univerziteta Korvinus u Budimpešti, ove razlike imaju ozbiljne posledice po prehrambenu sigurnost. Iako su cene nominalno niže u siromašnijim zemljama, niži prihodi znače da domaćinstva snose veći teret.
Indeks Evrostata ne uzima u obzir kupovnu moć, pa se ne može direktno zaključiti koliko je hrana zaista pristupačna. Tako, iako je hrana skupa u Danskoj, visoki prihodi omogućavaju građanima da lakše podnesu te troškove nego u zemljama sa nižim platama.
Izvor: Euronews