Autor: Čedomir Keco Novi Sad, 13.01.2026.
Za poslednjih 30 godina ovo je Nacrt Strategije koji otvara nove pristupe poljoprivredi, a posebno naspram aktuelnih prirodnih i ekonomskih promena. Vidljiv je pravac za stvaranje prehrambene sigurnosti nacije i održivosti. Veoma korisno je navedeno povezivanje sektora sa akcentom na stočarstvo i stvaranje novih vrednosti u primarnoj proizvodnji bitnih za konkurentnost.
Predlažem da se ceo dokument dopuni spiskom potrebnih zakona u poljoprivredi i da se za narednih 5 godina projektuju finansijske potrebe za realizaciju mera u poljoprivredi. Neopravdano je izostala preporuka o podsticajima za mlade koji zasnivaju bračni život na selu i žele da se bave poljoprivredom. Predlažem da se u delu teksta „ljudski resursi“ upiše rečenica: Potrebno je u podsticajne mere ugraditi model finansiranja mladih bračnih parova koji žele da se bave poljoprivredom na selu.
Ako je period koliko obuhvata velika strategija, i konačno u njemu, i godina ulaska u EU, onda je izuzetno potrebno definisati i naše optimalne mere kao deo nacionalnog programa sa kojima želimo da uđemo u članstvo i da ostanu najmanje pet godina što bi bio okvir za pregovore o poglavlju poljoprivrede i ruralnog razvoja. Iskustva su pokazala da zemlje koje nisu prenele u EU najmanje polovinu svojih nacionalnih mera, su loše prošle. Suština je u tome da zemlja koja uđe u EU dobija i novac iz fondova EU, što u Briselu vide kao konačno rešenje i nerado prihvataju izdvajanja za poljoprivredu iz sopstvenog državnog budžeta. Mađarska je pet i sedam godina zadržala nacionalne podsticaje i uz dobijene pare iz EU ispravila je greške koje je njena vlada načinila u tranziciji. Srbija je, što svi razumemo, u nepovoljnom položaju u odnosu na Mađarsku, Slovačku, Rumuniju, koje su kao zemlje okruženja Ruske Federacije bile potrebne EU.
Gotovo da nema zemlje u EU koja razvoj ruralnih sredina ne vezuje za postojanje mladih u različitim poslovima. Praksa koja je sprovedena da se mladima dodeljuju kuće na selu bez okućnice pokazala se kao solidna socijalna mera koja se razlikuje značajno od motivacije prema mladima u EU . Do sada se pokazao najbolje model sproveden u Sloveniji, jer je zaista ostao održiv i sa dobrom perspektivom nosilaca gazdinstva. Osnovni pristup je da su novi brakovi i sa dotacijom od oko 40.000 evra.
Potrebno je postojeće dokumente o prodaji proizvoda na kućnom pragu prilagoditi strukturi delatnosti gazdinstava u ruralnim područjima koji se bave proizvodnjom na svom domaćinstvu.
Zbog značaja i ugrožene plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta potrebno je formirati nacionalni Savet za zaštitu i održivost poljoprivrednog zemljišta uz izbor institucije, koja će se ovim poslom profesionalno baviti.
Putem državne administracije donosimo više programa koji obuhvataju i poljoprivredno zemljište i prirodne resurse, ali se ovim temama niko ne bavi pojedinačno. Tako ni danas ne znamo na koliko oranica se godišnje iznosi stajnjak, niti je poznato koje površine su pokrivene biološkim đubrivom. Stalno se manipuliše sa umanjenjem humusa kao osnovnog pokazatelja kvaliteta, a nigde se ne navodi zbog čega nestaje humus ili kako da ga ima više.
Za dalji razvoj govedarstva potrebno je u strategiju uneti opredeljenje da pašnjake koriste samo stočari, da se ne preoravaju jer su značajan ceo zelene ekonomije. Ovo zemljište je ugroženo zbog urbanizacije, korupcije i javašluka u mnogim lokalnim zajednicama. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku između dva popisa poljoprivrede je nestalo iz katastarske evidencije 94.000 ha pašnjaka, a oko 50.000 ha je devastirano ili preorano.
Kod očuvanja poljoprivrednog zemljišta, izuzetno je bitna upotreba stajnjaka odnosno bioloških đubriva, što do sada nije nigde zabeleženo. U praksi, smanjen je broj stoke, a time i korišćenje stajnjaka.
Korišćenje voda često je bez kontrole, a pogotovo izostaje racionalno upravljanje kao i efikasno ulaganje u novu kanalsku mrežu. Za potrebe stočara od ogromne važnosti je kopanje bunara na pašnjacima.
Površine koje su navodnjavane u 2025. godini su smanjene i ukupno iznose 47.543 ha poljoprivrednih površina kod pravnih lica i zemljoradničkih zadruga, što je za 2,3% manje nego u prethodnoj godini. Da u ovom sektoru nema doslednosti pokazuje i podatak da su odobreni krediti ostali neiskorišćeni i da se završeni sporedni kanali ne pune vodom (primer: severni Banat). Nadležne službe nemaju inspekcijski nadzor za upotrebu vode „iz prvog sloja“ koja se koristi najviše u povrtarstvu, što se može videti na zemljištu u ovim regionima „bele se“.
Događalo se ovog leta, da se iz kanala Dunav-Tise-Dunav voda gura prema elektrani Đerdap što je bitno uticalo na opadanje podzemnog nivoa voda u južnom Banatu. Na ovaj način uvećane su ukupne štete od suše. Istovremeno nije se dogodilo da se postojeća mreža manjih kanala u severnom Banatu napuni vodom i omogući barem povrtarima da je koriste. Predlažem da u tekst prema Vašoj proceni, a vezan za korišenje vode unesete sledeću formulaciju:
Neophodno je da se uz tok Dunava, Tise i Save odrede prostori za akumuliranje vode kod visokih vodostaja, koja se koristi po potrebi u sušnom periodu. Ova praksa je već prisutna u Mađarskoj.
Potrebno je proširiti strukturu za podsticaje nabavke traktora kao i neke druge opreme: traktori sa hermetičkim kabinama, mobilni solarni paneli za korišćenje pumpi, automati za upravljanje sistemima za navodnjavanje…
Kod raspisivanja poziva za nabavku traktora nije prisutna analiza modela i snage već postojećih, kako nema ni evidencije o imovinskom stanju gazdinstava. Tako pojedina imanja imaju 4 do 5 traktora i ponovo dobijaju novi. Pokazalo se da naša gazdinstva na protestima imaju najsavremenije traktore.
Proizvodnja semena je bitna za svaku zemlju i taj posao nije samo biznis već spada i u agrarnu sigurnost svake ratarske zemlje kao što je naša. U poslednjih 10 godina učešće domaćih semena u ratarskoj proizvodnji, a odavno u oblasti povrtarstva svedeno je na simboličan iznos. Domaći instituti iako su u državnoj svojini, nisu odgovorili na potrebe u potrošnji semena, a zna se da je to strateška roba. Na žalost, u tek izmenjenom, Zakonu o semenu nije definisano pravo autora novih sorti i hibrida, niti uslovi pod kojima gazdinstvo može da proizvodi seme za sebe i da stekne sertifikat.
U strategiji je u osnovi data dobra veza između stočarske i biljne proizvodnje, što u praksi može podići kvalitet obe delatnosti. Napredak u razvoju kvalitetnog tovnog govedarstva potrebno je podržati širenjem ove proizvodnje na pašnjake i zaštićeni i poluzaštićeni prirodni prostor kao i vezivanjem za ruralna područja gde gajenje u sistemu krava-tele predstavlja i očuvanje biodiverziteta.
Uz podsticaje države, kvalitetno tovno govedarstvo došlo je do solidne osnove – oko 30.500 grla različitih kategorija. Sada je neophodan novi program za ruralna područja i obezbeđivanje prodaje junetine iz prirode.
Sektor proizvodnje mleka je pun suprotnosti i nedorečenosti, uz solidno izdvajanje države, ali to ne utiče na uvoz i cenovnu politiku u korist farmera.
Potrebno je u sektoru proizvodnje mleka razobličiti strukturu dobavljača prema veličini farmi, područja i ostvarene proizvodnje. Ovaj ceo sektor danas je izjednačen po merama državnih podsticaja, a troškovi i profit gazdinstava, koja proizvode mleko nisu isti. Oseća se potreba da manji proizvođači dobiju veću podršku državnih mera da bi jednostavno opstali u ovom poslu.
Mali proizvođači čine 2/3 od ukupno premiranog mleka. U 121 mlekaru dnevno svoju proizvodnji isporučuje oko 24.000 pravnih i privatnih lica.