Nakon jučerašnjeg sastanka ministra poljoprivrede Dragana Glamočića sa odgajivačima svinja i klaničarima u Palati Srbija, postalo je jasno u kom pravcu će se kretati domaće stočarstvo u 2026. godini. Fokus države biće na transparentnim cenama, zaštiti domaćeg porekla i suzbijanju nepoštenih trgovačkih praksi.
Tri ključne novine za farmere
Ministarstvo je najavilo konkretne zakonske korake koji treba da stabilizuju tržište:
- Uredba o obeležavanju mesa: Proizvodi koji su 100% poreklom iz Srbije biće jasno deklarisani i fizički odvojeni u rafovima od mesa iz uvoza.
- Plaćanje po kvalitetu: Izmenama Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda uvešće se sistem gde se cena ne formira paušalno, već na osnovu stvarnog kvaliteta isporučenog mesa.
- Zakon protiv nepoštene trgovine: Cilj je da se stane na put netransparentnom formiranju otkupnih cena koje trenutno najviše pogađa primarne proizvođače.
Udarni talas iz EU i Merkosura
Ministar Glamočić je upozorio da domaće tržište trpi pritisak zbog pada cena svinja u EU u poslednjem kvartalu 2025. godine. Dodatnu zabrinutost budi i trgovinski sporazum EU sa blokom Merkosur, koji će, prema rečima ministra, imati značajne posledice na celokupan evropski, pa samim tim i srpski sektor svinjarstva.
Zbog toga je najavljen i hitan sastanak sa ministarkama privrede i trgovine kako bi se zajednički radilo na zaštiti domaćih proizvođača.
Svinjarstvo u brojkama: Vidljiv oporavak
Uprkos izazovima, statistika za 2025. godinu pokazuje ohrabrujuće trendove koji potvrđuju jačanje domaćeg tova:
Zanimljivost: Čak 76% ukupnog broja svinja u Srbiji i dalje se uzgaja na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, što svinjarstvu daje ogromnu demografsku i socijalnu važnost za opstanak sela.
Strategija za budućnost: Subvencije i ugovori
Na predlog odgajivača, Ministarstvo će razmotriti promenu strategije subvencionisanja. Ideja je da podsticaji postanu razvojni, odnosno da se razlikuju u zavisnosti od tipa proizvodnje. Takođe, kao rešenje za nesigurnost plasmana, predloženo je uvođenje modela ugovorne proizvodnje između farmera i klanica, čime bi se unapred znale i količine i uslovi prodaje.
„Svinjarstvo čuva srpska sela. Ne postoji brzo rešenje, ali postoji jasan smer – država kao partner poljoprivredniku“, zaključio je Glamočić.