Datum: 28. januar 2026. Autor: Agroservis
Evropska unija i Indija su juče, 27. januara 2026, zaključile trgovinski sporazum koji je indijski premijer Narendra Modi nazvao „majkom svih sporazuma“. Reč je o stvaranju slobodnog tržišta od preko dve milijarde ljudi. Dok su naslovi svetskih medija fokusirani na automobilsku industriju i tehnologiju, za Srbiju je ključno pitanje: Šta ovo znači za naše poljoprivrednike i da li je ovo svetlo na kraju tunela za mlečnu krizu?
1. Šta je zapravo dogovoreno? (Ukratko)
Nakon 20 godina pregovora, Brisel i Nju Delhi su presekli. Ključne tačke relevantne za agrar su:
- Smanjenje carina: Indija, tradicionalno izuzetno protekcionistička zemlja, drastično smanjuje carine na uvoz hrane iz EU (sa prosečnih 36% na nulu ili minimalne stope za određene proizvode).
- Vino i maslinovo ulje: Carine na vino padaju sa 150% na 75% (odmah) i kasnije na 20%. Maslinovo ulje će za 5 godina biti bez carine.
- Zaštita „osetljivih“ sektora: EU je uspela da zaštiti svoje stočarstvo. Govedina, piletina, šećer i – najvažnije za nas – mleko u prahu, ostaju zaštićeni od indijskog uvoza strogim kvotama ili zadržavanjem carina.
2. Efekat „prelivanja“: Kako ovo utiče na Srbiju?
Srbija nije potpisnik ovog sporazuma, ali kao zemlja kandidat koja je ekonomski vezana za EU („spojeni sudovi“), osetiće posledice indirektno, i to na dva načina:
A) „Odliv“ evropskih viškova (Pozitivan scenario)
Srbija je godinama žrtva tzv. dampi cena iz EU. Kada Holandija, Nemačka ili Poljska imaju višak sira (Gouda, Edamer) ili mleka, oni tu robu plasiraju na periferna tržišta poput Balkana po niskim cenama, gušeći domaćeg seljaka.
- Šansa: Otvaranjem ogromnog indijskog tržišta za evropske prerađevine (sirevi, konditorski proizvodi, čokolade), evropske mlekare dobijaju novu destinaciju za izvoz.
- Rezultat: Ako evropske mlekare usmere svoje viškove ka Indiji (gde raste srednja klasa gladna zapadnih proizvoda), pritisak jeftinog uvoza na srpsko tržište mogao bi da popusti. Manje jeftinog sira iz EU u srpskim supermarketima znači više prostora za domaći kačkavalj i više otkupne cene.
B) Opasnost od „indijskog kukuruznog udara“ (Negativan scenario)
Iako je mleko zaštićeno, sporazum olakšava uvoz određenih sirovina iz Indije u EU. Ako evropski farmeri dobiju jeftiniju stočnu hranu ili inpute iz Indije, njihova proizvodnja postaje još jeftinija, čineći ih još konkurentnijim u odnosu na srpskog seljaka koji plaća skup dizel i đubrivo.
3. Da li se vidi kraj mlečne krize?
Sporazum sprečava da bude gore, ali ne rešava domaće strukturne probleme.
Mlečna kriza u Srbiji (niske otkupne cene, pad stočnog fonda) je primarno domaći problem, ali ovaj sporazum donosi važne vesti:
- Nema „poplave“ iz Indije: Najveći strah je bio da će Indija (najveći svetski proizvođač mleka) preplaviti Evropu jeftinim mlekom u prahu. Sporazum je to sprečio – EU je zadržala zaštitne mehanizme. To znači da srpsko tržište neće biti destabilizovano novim globalnim igračem.
- Stabilizacija cena u EU: Očekuje se da će cene mlečnih proizvoda u EU blago porasti zbog nove potražnje iz Indije. To je dobra vest za srpske mlekare – kada je mleko u Evropi skuplje, uvoznici se okreću domaćoj sirovini.
4. Zaključak i prognoza
Ovaj sporazum je dobra vest za srpsku mlečnu industriju, ali ne zbog onoga što donosi, već zbog onoga što je sprečio (nekontrolisan uvoz iz Indije).
Evropska unija će u narednim godinama verovatno izvoziti više visokovrednih sireva i prerađevina u Indiju. To stvara vakuum na tržištu koji bi srpski proizvođači mogli da iskoriste, pod uslovom da država nastavi sa merama zaštite (prelevmani) dok se tržište potpuno ne stabilizuje.
Za srpske vinare, ovo je signal da se pripreme – ako EU otvara vrata Indije za svoja vina, Srbija kao kandidat treba da traži slične uslove ili da se uključi u evropske lance snabdevanja.
Izvori i Reference (Linkovi)
Za dublju analizu, preporučujem uvid u sledeće izveštaje koji su korišćeni za ovu analizu:
- Agroklub: Detaljna analiza šta sporazum donosi poljoprivredi, potvrđujući da su „osetljivi sektori“ poput mleka zaštićeni.
- N1 / Reuters: Izveštaj o potpisivanju sporazuma i reakcijama („Majka svih sporazuma“).
- Forbes Hrvatska: Analiza makroekonomskih uticaja i smanjenja carina na automobile i hranu.
- Evropska Komisija (Trade): Zvanični factsheet o trgovini poljoprivrednim proizvodima sa Indijom (na engleskom).