Zrenjanin, 23.05.2026.
Sastanak stočara, predstavnika Uprave za poljoprivredno zemljište, nadležne inspekcije i pojedinih opština potvrdio je da za korišćenje pašnjaka prema važećem Zakonu o poljoprivrednom zemljištu postoje svi uslovi da pašnjačke površine pripadnu samo stočarima, a da je preoravanje i uzurpacija krivično delo. Najveće otimanje pašnjaka od stočara je u severnom Banatu gde se za ratarske kulture koriste stotine hektara ovog zemljišta. U ovim razgovorima učestvovali su i nadležni službenici iz opština Bela Crkva, Kanjiža, Kovin, Senta, Čoka a nisu se odazvali odgovorni iz Novog Bečeja, Kikinde i Zrenjanina.
Radna grupa okupljena i uz saglasnost Ministarstva poljoprivrede, uspela je da sagleda celokupno stanje korišćenja pašnjaka i da ponudi rešenja – alate za korišćenje pašnjaka, vezivanjem za Zakon o poljoprivrednom zemljištu i Upravu za poljoprivredno zemljište.
Prema rezultatima popisa poljoprivrede 2023. u Republici Srbiji je evidentirano 3.239.374 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, koje koristi 508.325 poljoprivrednih gazdinstava. Od ukupne površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta, 78% čine oranice i bašte, trajni travnjaci (livade i pašnjaci) čine 14% kvalitetno poljoprivredno zemljište (KPZ), dok višegodišnji zasadi (voćnjaci i vinogradi) pokrivaju 7% površine KPZ. Na skoro polovini površine KPZ (47%) proizvode se pšenica i kukuruz.
Od pamtiveka, pašnjaci su namenjeni za pašarenje (ispašu) domaćih životinja i istorijski je dokazano da baš sa tom namenom su bili i ostali ekonomski oslonac i čuvar svih slojeva stanovništva na selu.
Površine pašnjaka, prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište u Srbiji su 185.000 hektara, od toga je 75.000 hektara preneto selima na korišćenje, a od preostalih 110.000 hektara u zakupu (korišćenju) se nalazi 51.000 hektara, a 60.000 hektara se planira za davanje u zakup. Od 51.000 hektara pašnjaka koji su vraćeni, 38.000 hektara je u zakupu, a 13.000 hektara je dato na korišćenje, bez plaćanja naknade. Ukupan prihod od zakupa pašnjaka je 2 miliona evra, a od zakupa ostalog poljoprivrednog zemljišta godišnje 47 miliona evra.
Ukupan zakup pašnjaka u Srbiji je 38.510 hektara i tu mogućnost je koristilo 2.304 gazdistva. Zakup 16.770 hektara u centralnoj Srbiji pokazuje da je prosečna površina za 688 zakupaca 24,37 hektara, dok je taj prosek u AP Vojvodini 13,45 hektara, što ne odgovara stvarnoj situaciji na terenu.
Nadležna poljoprivredna inspekcija i službe u Upravi za poljoprivredno zemljište u stalnom su kontaktu sa opštinskim vlastima, ali blokade u sprečavanju zloupotreba u poštovanju zakona još uvek postoje. „Poslovi“ uzurpatora su obimni. Oni seju, kose, i po svaku cenu, uz pomoć lokalne uprave žele da se prikriju. Radna grupa za novi model korišćenja i čuvanja pašnjaka je zaključila da ovo poljoprivredno zemljište može koristiti samo gazdinstvo koje u Centralnom registru stoke ima goveda ili ovce na svom imenu. Jedinstveno je opredeljenje farmera da eventualni zakup pašnjaka ne bude uračunat kao dodeljena površina „po pravu prečeg zakupa“ i da se ove površine ne dodeljuju kao oranice.
Primećeno je, da više nema razlike po profilu uzurpatora, jer su pored manjih gazdisntava u zloupotrebe uključene kompanije i pojedinci koji obrađuju više hiljada hektara.
Sve ovo što se događa sa otimanjem pašnjaka, poznato je svakoj lokalnoj upravi. Tako u opštini Kanjiža, koja ima 4.341 hektar pašnjaka i veliki interes ovčara za ove površine, ipak su deo prepustili stočarima iz Sente „jer oni to godinama koriste“. Predstavnik opštine Čoka je zapazio da kod njih postoji velika navala na pašnjake, od preoravanja do košenja i da nisu u mogućnosti da to zaustave bez rada inspekcija i primernih kazni. Ima slučajeva da se preoravanje pašnjaka vrši i u zaštićenim zonama.
Stočari smatraju da je zbog ponašanja lokalnih uprava potrebno da se u borbi protiv korupcije uključi Ministarstvo unutrašnjih poslova i nadležno ministarstvo za lokalnu upravu. Za oko 50.000 pašnjaka ne zna se gde su, a tolika je površina uzurpirana i nije poznato na koji način se gazduje sa 75.000 hektara ovih površina, datim selima na upravljanje bez nadoknade.
Jedan od zaključaka sa pomenutog sastanka, a to se ponavlja skoro godinu dana, da se pašnjacima jedinstveno upravlja, da budu bez nadoknade ili samo sa naplatom dažbina za odvodnjavanje, da se za jedno uslovno grlo stočaru ustupe dva hektara, a da se naučno sagleda mogućnost produžetka vegetacije na ovim područjima, jer vrlo brzo zbog suše nestaje trava.
Prema zabeleženoj praksi u korišćenju travnih površina, uz i na nasipima kanala i reka, zaključeno je da se nadležnim službama i Upravi za vode predloži da hitno reaguju, jer se dobre travnate površine izdaju licima iz postojećih službi u vodoprivredi ili trgovcima senom. Među retkim primerima je saradnja desetak vlasnika farmi ovaca iz Ostojićeva, kojima je dozvoljeno korišćenje kvalitetnih livada uz reku Tisu kod Padeja. Da je uzurpacija na severu Banata postala veština, pokazuje i primer gazdinstva koje je uz pašnjak zakupilo i jutro zemlje, a potom se proširilo na pet hektara pašnjaka i danas taj poljoprivrednik ne krije da od gajenja deteline zarađuje oko 10.000 evra godišnje. Otimanje pašnjaka „malo po malo“ zabeleženo je i u Rivici pored Iriga, gde ima preko 200 hektara državnih pašnjaka i livada.
Održani sastanak je bio poslednja priprema za razgovor o ovoj temi sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr. Draganom Glamočićem, koji je pre skoro godinu dana rekao: Pašnjaci pripadaju samo stočarima !
POMOĆ INSPEKCIJE
Predrag Vukčević, načelnik odeljenja za poljoprivredno zemljište u poljoprivrednoj inspekciji, obećao je prisutnim stočarima i predstavnicima opštinskih službi da će uskoro nadležni inspektori na terenu pomoći da se brže evidentiraju uzurpacije pašnjaka.
Vršilac dužnosti zamenika direktora Uprave za poljoprivredno zemljište, Aleksandra Mičeta je iznela niz podataka o saradnji sa lokalnom upravom i da je njen utisak da se situacija na terenu poboljšava i da su ostali za identifikaciju pojedini slučajevi. Ako se sve nadležne službe uključe u poslove zaštite pašnjaka, a to očekujemo i od Ministarstva unutrašnjih poslova, imaćemo mnogo bolju situaciju.