Brisel/Peking – Nakon višemesečnih tenzija koje su pretile da trajno ugroze evropski izvoz mlečnih proizvoda, stižu vesti o deeskalaciji. Kina je u završnoj fazi svoje antisubvencionione istrage drastično smanjila predložene carine, što signalizira mogući „trgovinski mir“ između Brisela i Pekinga.
Odmazda koja je izbledela
Kineska istraga o subvencijama EU za mlečni sektor pokrenuta je u avgustu 2024. godine, što je u svetskim ekonomskim krugovima odmah ocenjeno kao direktna odmazda za carine koje je EU uvela na kineska električna vozila. Prvobitne „privremene“ carine, najavljene u decembru 2025. godine, bile su zastrašujuće – kretale su se i do 42,7%, pogađajući najviše proizvođače iz Francuske, Italije i Holandije.
Šta se promenilo ove nedelje?
Prema podacima koje su iznela udruženja EDA (European Dairy Association) i Eucolait, Peking je u finalnom predlogu carine spustio na maksimalno 11,7%. Za većinu kompanija, stopa će iznositi 9,5%.
Ovaj potez se tumači kao rezultat intenzivnih pregovora o „cenovnim obavezama“ za električna vozila koji su vođeni tokom januara 2026. godine. Čini se da su obe strane shvatile da bi totalni trgovinski rat bio neodrživ, te je mlečni sektor postao prvi koji je osetio popuštanje stege.
Da li se vidi kraj krizi?
Iako su carine od 10% i dalje opterećenje, one su „podnošljive“ u poređenju sa prvobitnim planom. Stručnjaci smatraju da ovo nije potpuni kraj trgovinskog nadmetanja, već prelazak u fazu kontrolisane konkurencije. Kina je sličan scenario primenila i na svinjetinu i konjak, gde je takođe ublažila mere nakon inicijalnih pretnji.
📊 Uporedni pregled carina (Decembar 2025 vs. Januar 2026)
| Kategorija | Privremene carine (Dec ’25) | Konačni predlog (Jan ’26) | Status |
| Maksimalna stopa | 42,7% | 11,7% | 📉 Značajno smanjenje |
| Prosečna stopa | ~30% | 9,5% | ✅ Prihvatljivo za tržište |
| Glavni proizvodi | Sirevi (npr. Roquefort), mleko, pavlaka | Isti obuhvat | 🧀 Manji pritisak na cene |
Iako Srbija nije bila direktna meta kineskih carina, deeskalacija odnosa između Pekinga i Brisela donosi tri ključna efekta na naše domaće tržište:
Da li očekivati sprečavanje „poplave“ jeftinog evropskog mleka?
Da je Kina ostala pri carinama od 42,7%, ogromne količine evropskih sireva (posebno iz Francuske, Nemačke i Poljske) koje su bile namenjene Kini morale bi hitno da nađu novo tržište.
- Efekat: To bi dovelo do dampinških cena u regionu, što bi ugrozilo domaće farmere koji ne bi mogli da konkurišu prejeftinom uvozu. Smanjenje kineskih carina na 9,5% znači da će evropska roba ipak nastaviti put ka istoku, čuvajući stabilnost cena kod nas.
Da li očekujemo stabilizaciju otkupnih cena sirovog mleka?
Domaći prerađivači mleka često koriguju otkupnu cenu sirovine prateći evropske berzanske indekse.
- Očekivanja: Pošto je izvoz u Kinu ponovo isplativ za EU gigante, neće doći do ogromnih viškova mleka u prahu i maslaca u Evropi. To znači da ne bi trebalo očekivati drastičan pad otkupne cene mleka koju mlekare plaćaju našim poljoprivrednicima u narednom kvartalu.
Kakva su očekivanja od uvoza sireva?
Srbija dosta uvozi specifične sireve iz EU (tvrdi sirevi, gauda, ementaleri).
- Prognoza: Kako evropski proizvođači ponovo imaju otvoren put ka kineskom srednjem staležu (koji plaća visoku cenu), nema potrebe da te proizvode prodaju po sniženim cenama u regionu Balkana. Za naše potrošače to znači da cene uvoznih mlečnih delikatesa u supermarketima verovatno neće padati.
Nadamo se da je ovo „pobeda“ i za srpskog farmera.
Svaki put kada Kina apsorbuje evropske viškove, naš stočar je zaštićeniji od nelojalne konkurencije koja bi se, u suprotnom, prelila preko naših granica.
Reference i linkovi
- Euronews Srbija (30.01.2026): Kina smanjuje predložene carine na neke mlečne proizvode iz EU
- Politika (30.01.2026): Kina smanjuje carine na mleko iz EU
- Blic Biznis (31.01.2026): Kina popušta prema EU: Drastično smanjenje carina
- EU Trade Policy (12.01.2026): Guidance Document on price undertakings for BEVs from China (Kontekst pregovora koji su doveli do popuštanja).