Visoka cena borovnica na domaćim tezgama, koja se ovih dana kreće oko 2.200 dinara po kilogramu, izazvala je brojne reakcije potrošača. Ipak, stručnjaci i proizvođači ističu da ovakav iznos nije plod slobodne procene trgovaca, već matematički zbir niza faktora koji ovu kulturu čine jednom od najskupljih za uzgoj.
Investicija koja ne prašta greške
Za razliku od tradicionalnog voćarstva, podizanje zasada borovnice zahteva ogromna početna ulaganja. Ova biljka je izuzetno „probirljiva“ – traži specifično kiselo zemljište, koje se često mora namenski pripremati ili uvoziti u vidu supstrata.
Pored toga, moderna proizvodnja je nezamisliva bez:
- Preciznih sistema za navodnjavanje „kap po kap“.
- Protivgradnih mreža koje štite osetljive plodove.
- Često i plasteničke zaštite kako bi se osigurao rod bez obzira na ćudi vremena.
Ručni rad kao ključni trošak
Dok se neke kulture mogu brati mašinski, borovnica zahteva isključivo ručni rad. Ne postoji mehanizacija koja može zameniti ljudsku ruku bez oštećenja ploda, što berbu svrstava u najskuplju stavku u proizvodnom lancu. Upravo troškovi dnevnica i angažovanja sezonske radne snage čine ogroman procenat finalne cene koju vidimo na marketinškim etiketama.
Domaći kupac u trci sa Evropom
Srbija se pozicionirala kao ozbiljan igrač na mapi izvoznika. Veliki deo domaćeg roda odlazi na tržišta Zapadne Evrope, gde je platežna moć veća, a potražnja ne jenjava. Na taj način, domaći kupci praktično ulaze u tržišnu utakmicu sa inostranim potrošačima. Kada tražnja u Evropskoj uniji skoči, to se automatski preliva i na cenu u lokalnim marketima i pijacama.
Faktori koji diktiraju iznos na vagi:
| Faktor | Uticaj na cenu |
| Ulazni troškovi | Gorivo, đubrivo i zaštitna sredstva beleže konstantan rast. |
| Vremenski uslovi | Kašnjenje sezone ili slabiji rod momentalno podižu cenu. |
| Početak sezone | Prvi plodovi su tradicionalno najskuplji (iznad 2.000 dinara). |
| Nutritivna vrednost | Status „superhrane“ održava visok nivo tražnje tokom cele godine. |
Ima li nade za nižu cenu?
Poljoprivredni ekonomisti podsećaju da je trenutni iznos od 2.200 dinara karakterističan za sam početak sezone, kada je ponuda još uvek ograničena. Kako berba bude odmicala i veće količine ploda budu stizale na tržište, realno je očekivati određenu stabilizaciju i pad cene.
Ipak, s obzirom na to da borovnica zadržava status „premium“ voća zbog svojih zdravstvenih benefita i kompleksnosti uzgoja, ona će i u budućnosti ostati simbol luksuznije, ali opravdano skuplje domaće proizvodnje.